Nekada primer dobre prakse, danas ekološka katastrofa, regionalna deponija Duboko u Užicu postala je spomenik lošeg upravljanja. Dok Novi Sad ulazi u proces regionalizacije i priprema sanaciju, otvara se ključno pitanje: da li će ponoviti iste greške?

Samo do kraja jula ove godine registrovano je više od 1.000 požara na deponijama u Srbiji. Prošle godine smetilišta gorela su 2.171 put, što u proseku znači da je gorelo šest deponija dnevno. Klimatske promene, suše, ekstremne temperature i vetrovi samo povećavaju rizik. Rešenje bi trebalo da budu regionalne sanitarne deponije kakvih u Srbiji trenutno ima 12.  

Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, samo 2023. godine bacili smo pet miliona tona otpada. Svega četvrtina je odložena na način koji minimalno šteti životnoj sredini. Ostatak je direktno deponovan u životnu sredinu bez ili sa minimalnim stepenom zaštite. Razlika između sanitarne i divlje deponije često je samo u tome ko tamo odlaže: komunalna preduzeća ili građani. 

Dve ključne reči: regionalna i sanitarna 

Program upravljanja otpadom u Srbiji 2022 – 2031 predviđa da sav otpad na kraju završi u regionalnim centrima za upravljanje otpadom. Time bi trebalo da se smanje troškovi odvajanja, reciklaže i tretmana koje lokalne samouprave ne bi mogle same da podnesu. Tako bi umesto na različite gomile, pelene, higijenske uloške i druge stvari koje ne mogu da se recikliraju, građani i građanke Bačke Palanke, Beočina, Žablja, Bačkog Petrovca, Srbobrana, Temerina, Vrbasa i Novog Sada odlagali na istu, zajedničku deponiju. 

💡 PODRŽI STORYTELLER! Naš rad zavisi od podrške zajednice. Ako verujete u profesionalno i odgovorno novinarstvo, pomozite nam da nastavimo da istražujemo i objavljujemo priče koje se retko čuju. 👉 DONIRAJ OVDE!

Sanitarna deponija mora da ima zaštitnu podlogu koja sprečava prodiranje iscedaka u podzemne vode, sistem kanala za drenažu, prečišćavanje tečnosti, cevovode za gasove, ogradu i vagu na ulazu. Na čak 122 deponije u Srbiji gotovo ništa od ovoga ne postoji. A od 12 sanitarnih deponija, na sedam je izbio požar u nekom trenutku.

Inženjer zaštite životne sredine Igor Jezdimirović kaže da je ovo posledica neadekvatnog upravljanja otpadom. 

“Prvo moramo da preveniramo nastajanje otpada. Nakon toga možemo da vidimo kako možemo ponovo da ga upotrebimo. Zatim da ga iskoristimo za energiju, pa tek onda da ga deponujemo. Jer kad prođemo sve ove elemente, ono što ostaje postaje inertno”, objašnjava Jezdimirović.  

Saga zvana Duboko: Od uzora do kolapsa

Pre 20 godina devet opština, među njima Užice, Čačak, Lučani, Požega, Arilje, Ivanjica, Bajina Bašta, Kosjerić i Čajetina započelo je zajednički projekat: izgradnju regionalne deponije Duboko.  

Sa presecanjem crvene vrpce se kasnilo. Ipak, 2011. godine konačno je puštena u rad. Sistem upravljanja otpadom vredan više od 18 miliona evra trebao je bude primer drugima. Duboko je deponija koja je čak i jedina imala sve potrebne dozvole. 

Plan je računao da građani odvajaju deo svog odpada za reciklažu, tako da količina mase koja se deponuje bude manja za 30%. Tako bi vek deponije Duboko bio dvadesetak godina. 

Međutim, lokalne samouprave nisu adekvatno informisale građane i građanke kako da odpad odvajaju. Mnogi su prestali i da pokušavaju kada su videli da se sav otpad meša u istom kamionu, tvrdi aktivista udruženja “Da (ne) dišemo Duboko” Branko Nikolić.

“Mnogo je veća količina otpada za deponovanje, nego što je to bilo predviđeno projektom. Duboko je vrlo brzo počela da prevazilazi svoj predviđeni kapacitet”, objašnjava Nikolić. 

On tvrdi da je kapacitet deponije popunjen još 2021. godine, a da trenutno ima za oko trećinu smeća više nego što je predviđeno. Zbog pretrpavanja, zatrpane su instalacije koje su zapaljive gasove iz tela deponije trebale da izbace na površinu i tako spreče pojavu požara. Inače, u razvijenijim zemljama, ovi gasovi se koriste za generisanje energije. 

Posledice neadekavnog upravljanja, eskalirale su prošle godine u maju, kada je na deponiji izbio veliki požar. Gašenje je trajalo 20 dana. Užice, Sevojno, Tatince i Lužnička Dolina danima su udisali opasan dim. 

Tada je i počela borba građana koji su se okupili oko udruženja “Da (ne) dišemo Dubko”. Organizovali su proteste. Fizički su sprečavali 100 dana da kamioni iz drugih opština dolaze na ovu deponiju. Svoj problem su razglasili u medijima. Nastojali su da omasove borbu. Otkrili su niz nepravilnosti: od istekle upotrebne dozvole do falsifikovane nove. Pokušali su da razgovaraju sa lokalnim donosiocima odluka. 

Na kraju su podneli sudu tužbu, što je značilo da deponija ne može da se koristi do kraja sudskog postupka. Dan po donošenju te odluke i republička inspekcija je zabranila korišćenje. 

Krajem prošle godine, ekološki aktivisti su saznali da odluka gradskog građevinskog inspektora o zabrani rada deponije postoji od februara te godine, ali da su je predstavnici gradske vlasti ignorisali. Branko Nikolić upoređuje njihovu borbu sa studentskom.

“Zaštita odgovornih funkcioniše na isti način i mi ne možemo da dođemo do krivaca”, navodi ovaj aktivista. 

Epilog događaja bio je pritvor od 30 dana za aktivistu Branka Nikolića, dok je tadašnji direktor Regionalnog centra za upravljanje otpadom JKP Duboko Momir Milovanović prešao na drugu funkciju u istom preduzeću. 

Sada Užičani i Užičanke plaćaju otpad tri puta više jer umesto na par kilometara, otpad iz ovog grada odlazi u 140 kilometara udaljeno Lapovo koje naplaćuje dodatne naknade za deponovanje. 

Takođe, pojavio se novi problem: pretovar otpada koji nastaje u ovom gradu. Zvanična je informacija da se ovaj proces obavlja u Čačku. Međutim, građani tvrde da su svedočili pretovaru na različitim nedozvoljenim mestima, kao što je kamenolom, okolina groblja ili napuštena kasarna u naselju. 

“Kad se građani bune zbog cene i pretovara, predstavnici vlasti kažu da je naše udruženje krivo za to, jer otpad iz ovog grada više ne može da se zbrinjava na deponiji Duboko”, ukazuje na spin Branko Nikolić iz udruženja “Da (ne) dišemo Duboko”. 

Odgovornost se ne završava postavljanjem kanti

Jednom primer kako bi upravljanje otpadom trebalo da funkcioniše, Duboko je sada upozorenje kako ne treba da se radi. Devet lokalnih samouprava deli odgovornost za ekološku katastofu, a jedan od ključnih razloga je nedovoljna edukacija građana. 

PREPORUČUJEMO I OVU PRIČU:

“Užice nije uradilo ništa, osim što je po gradu postavilo kante različitih boja. I tu se informisanje građana završava, što očigledno kod nas nije dovoljno. Da je to urađeno kako treba, život deponije bi značajno bio produžen”, kaže Branko Nikolić.  

Ipak, jedna opština se izdvaja

Čajetina je sa programom odvajanja otpada počela 2022. godine. Ono što razlikuje ovu opštinu jeste što je edukacija građana sprovedena na višem nivou. 

Informacije o tome šta će se i kako sortirati bile su prikazivane u lokalnim medijima i pre nego što je sam projekat počeo. U poštanskom sandučetu su osim računa za aktuelni mesec, završavali i flajeri sa informacijama. Ipak, najefikasnijom se pokazala direktna komunikacija sa građankama i građanima, kaže saradnica za odnose s javnošću KJP “Zlatibor” Dragana Rosić.

“Sa programom smo počeli od Čajetine, zbog toga što je malo mesto pa se svi poznaju. Tako su se efikasnije širile informacije. Dok smo počeli sa razvrstavanjem otpada u Zlatiboru, tamo su građani već dobrim delom bili informisani”, prepričava.

Deca mnogo lakše usvajaju nova pravila, s toga su dosta truda uložili u edukaciju dece, dodaje Rosić. Školarci primarnu selekciju obavljaju i u školi, a imaju i posebne časove, kreativne radionice, akcije skupljanja smeća i sadnje drveća. 

“U svakom domaćinstvu u kojem ima dece školskog uzrasta, primarna selekcija je odlična. Roditelji hoće da poslušaju svoju decu”, kaže.

Poseban izazov bio je edukovati turiste i turistkinje. Kao rešenje, uvedene su Viber grupe u kojima upravnici zgrada obaveštavaju svoje goste. U samim smeštajima su okačeni posteri i flajeri.  

“Imamo još puno posla sa stambenim zajednicama jer taman naučite jednog gosta, dođe sledeći koji o tome ne zna ništa”, kaže Dragana Rosić. 

Nakon zatvaranja deponije Duboko, nerazvrstano smeće odnosi se na deponiju Bregovi, koja se koristila ranije, pre regionalizacije. Iz KPJ “Zlatibor” primećuju da je oko trećine tog otpada biološkog porekla – upravo onog čijim razlaganjem nastaju zapaljivi gasovi. Zato planiraju da smanje njegovo deponovanje podelom kompostera. 

“Nabavili smo 500 kompostera za urbana područja koje delimo besplatno. Velika je zainteresovanost građana za njih. Do sada smo podelili oko 400 kompostera”, navodi Rosić.

I dok Užičani svoje smeće odvoze u Lapovo i za to plaćaju tri puta veće račune, Čajetincima se ovaj mesečni namet nije mnogo menjao. Kako bi naplaćivanje ove usluge bilo pravednije, ali i kako bi se građani motivisali da bacaju manje, u cenu usluge odnošenja smeća osim po kvadraturi domaćinstva, ubuduće će se računati broj dizanja kante. 

“Sve kante koje smo podelili imaju čip, koji je softverski povezan sa korisnicima. Naši autosmećari broje koliko su puta podigli određenu kantu. To će biti taj varijabilni deo računa”, objašnjava Dragana Rosić. 

A kada će Novosađani početi da dišu duboko? 

Novi Sad zatvara sadašnju nesanitarnu deponiju već 20 godina. Na tom mestu, treba da se izgradi nova, sanitarna.

I dok se u Srbiji najveći deo otpada i dalje zbrinjava na primitivan način i regionalne sanitarne deponije predstavljaju ekološku inovaciju, u Evropskoj uniji je ovaj sistem već prevaziđen. 

“Deponovanje se u EU uskoro zabranjuje. Tamo imate pravo da deponujete tek 10% otpada i to tek posle tretmana. Oni se sada fokusiraju na sprečavanje nastajanja otpada”, objašnjava Igor Jezdimirović.

Programom upravljanja otpadom u Srbiji za period 2022 – 2031. planirano je izdvajanje preko milijardu evra za izgradnju regionalnih deponija i saniranje postojećih. Jezdimirović kaže da sredstava ima, ali da nam nedostaje političke volje. 

“Ulaganje u životnu sredinu nije skupo, ukoliko se pogledaju posledice zagađenja”, zaključuje Jezdimirović.