Od 2035. godine 90% novih automobila koji se budu prodavali u Evropskoj uniji moraće da imaju nula emisije gasova sa efektom staklene bašte. Ostalih 10% benzinaca, dizelaša i hibrida, ustupak su Evropske komisije automobilskom lobiju. 

I dok se petina vozila u Norveškoj i Švedskoj kreće uz pomoć naizmenične struje, u Srbiji je njihov udeo na nivou statističke greške. Najnoviji podaci pokazuju da se na domaćim putevima kreće oko 7.200 električnih vozila. Od toga u Vojvodini „živi” 123 automobila sa punjačem.

PODRŽI STORYTELLER! Naš rad zavisi od podrške zajednice. Ako verujete u profesionalno i odgovorno novinarstvo, pomozite nam da nastavimo da istražujemo i objavljujemo priče koje se retko čuju. DONIRAJ OVDE!

Dušan Milašinović stanuje pored prometnog bulevara u Novom Sadu. Svaki put kad otvori prozor sluša simfoniju motora sa unutrašnjim sagorevanjem. Provetravanje za njega baš i nema smisla, jer se čistiji vazduh nalazi unutra stana. Zato Milašinović mašta o vremenu kada će gradovima cirkulisati vozila na struju. 

„Iako proizvodnja električne energije generiše zagađenje, bar je to zagađenje van grada”, stava je Milašinović.

U Srbiji se oko 70% električne energije dobija sagorevanjem lignita – uglja lošeg kvaliteta, mada se ovaj procenat stidljivo spušta u korist obnovljivih izvora. 

PREPORUČUJEMO VAŠOJ PAŽNJI

Dušan Milašinović iz kompanije Ferum doo iz Šida, koja se bavi prodajom električnih automobila, primećuje da polovina kupaca već ima u svom domaćinstvu instalirane solarne panele. Svi koji kupuju električno vozilo već par godina razmišljaju o toj soluciji, kaže Milašinović. 

Najveća prepreka je strah, što je prirodno kod pojava koje su nove. Ipak, Milašinović ističe ekonomsku prednost. 

„Najlakše je kupiti polovni nemački auto na benzin, bez obzira što servis godišnje košta 1.000 evra, a registracija 600 evra”, navodi primer. 

Inicijalni trošak za novi električni automobil je zaista veći od klasičnog polovnjaka, ali su registracija i održavanje zanemarljivi. Najviše se štedi na gorivu.

U Norveškoj su automobili sa plavim tablicama oslobođeni plaćanja putarine i parkinga. Mogu voziti trakama za autobuse. Na vozila skuplja od 25.000 evra, ne plaća se PDV. Kada se na to dodaju i posebni nameti za SUS motore, ne čudi što je svaki peti automobil u ovoj skandinavskoj zemlji električni. 

Ministarstvo životne sredine Srbije subvencioniše do 5.000 evra kupovinu novih vozila na električni pogon. Uredba o načinu subvencionisanja za ovu godinu stupa na snagu 1. marta. 

Prošle godine, dodeljene su subvencije za do 1.000 vozila, od čega je blizu 80% za pravna lica. Ove godine, izdvajanja su manja za 60% i biće 170 miliona dinara. Od 2020. godine uz pomoć subvencija kupljeno je 3.800 električnih i hibridnih automobila.

Fijaker bez konja nema gde da se napoji

Prvi automobil u Srbiji stigao je vozom 1903. godine direktno iz Beča. Nesselsdorf je tada koštao kao i jedna cela opremljena kuća u centru Beograda. Ipak, još nije bilo “pojila” za 12 konja ispod haube, pa se benzin za ovu aždaju, kako su je Beograđani tada nazivali, nabavljao u apotekama. 

Raspon cena električnih automobila u Srbiji trenutno je između 6.000 evra za polovnjak, pa i do preko 100.000 evra za nove luksuzne modele. Dakle, i danas oni mogu vrede kao nekretnina u Beogradu.  

Još jedna sličnost ovih modernih i prvih automobila jesu „pojila”. U Srbiji postoji oko 200 javnih stanica za punjenje električnih automobila i oko 1.000 privatnih. Nebojša Margetić iz kompanije Električni automobili doo primećuje ovaj problem, ali skreće pažnju da je u odnosu na broj vozila, broj punjača veći nego u evropskim zemljama. 

„Nedavno smo bili na Zlatiboru sa dva električna vozila i nismo mogli da nađemo slobodan punjač. To se dešava u prazničnim špicevima”, kaže Margetić. 

On smatra da bi za ugostitelje dobar korak bio ugradnja punjača za električna vozila, čija se cena kreće od 500 do 1.500 evra. Investicija koja nije velika za hotele i ugostiteljske objekte, privukla bi goste, naročito one sa dubljim džepom, kao što je nekada goste privlačio Wi-Fi. 

Novosadski Parking servis u ovoj godini planira postavljanje punjača na nekoliko lokacija. Sat vremena punjenja naplaćivaće se 500 dinara, dok će celodnevnih priključak iznositi 5.000 dinara. Ovakva naplata nije fer, jer se ne pune svi automobili istom brzinom, smatra Filip Mitrović zadužen za e-mobilnost u Privrednoj komori Srbije (PKS).  

„Radimo sa Ministarstvom građevinarstva, saobraćaja i infrastrukutre na posebnoj regulativi koja će naplatu energije za električne automobile uskladiti sa evropskom. Ona ulazi u skupštinsku proceduru u aprilu i nadam se da će biti usvojena do kraja godine”, kaže Mitrović. 

Električni automobili troše od 15 do 25 kWh na 100 kilometara, u zavisnosi od modela, veličine, stila vožnje i uslova na putu. Tako, ukoliko se auto puni kod kuće, put od Novog Sada do Beograda može da košta od 50 dinara ukoliko se automobil puni noću, pa sve do 850 dinara za naskuplju tarifu, što je značajno jeftinije u odnosu na benzin, dizel ili gas. 

Na slajderu je prikazana cena dvodecenijske proizvodnje električne energije iz uglja, na primeru površinskog kopa u Kostolcu. 

Ironija plitkih džepova

Prema podacima Eurostata, 2024. godine učešće eletričnih automobila u ukupnoj proizvodnji automobila bio je 13%. Te godine, u Srbiji je prodato blizu 50.000 novih automobila, od kojih je svega 5% bilo električno. 

Filip Mitrović iz Privredne komore Srbije iznosi podatak da se na 30.000 novih vozila, u Srbiju uveze 140.000 polovnih, uglavnom punoletnih, automobila. Evropske plate dozvoljavaju kupovinu novog automobila na svakih pet godina. Kada im dosade, stariji modeli sa emisionom klasom Euro 3 i Euro 4, šalju se na carinu u zemlje sa slabijom ekonomijom. 

Ironija se ogleda u tome što veliki zagađivači i dalje ostaju na drumovima, samo ne zagađuju ulice Berna i Stokholma, nego Bačkog Petrovca i Novog Pazara. Emisija CO2 ostaje ista, samo što Holanđani i Francuzi ne moraju da kašlju kada otvore prozor. 

Nema klimatske pravde u ekonomskoj nepravdi, ako se sami ne pobrinemo za nju, kaže profesor na Mašinskom fakultetu u Beogradu Aleksandar Jovović. S obzirom da tranzicija zahteva velika finansijska ulaganja, ona se ne može očekivati od pojedinca, već od državne uprave. 

„Srbija je u zoni intenzivnih klimatskih promena, sa velikim i sve češćim sušama i jakim olujnim poplavnim kišama. Prema tome, odgovorna uprava neće gledati samo sitne političke interese i prebrojavati glasove, već će povesti svoje sugrađane u zdravije sutra, čak i kada to ne donosi glasove odmah”, tvrdi Jovović. 

Dodaje da bi za ostvarivanje cilja dekarbonizacije do 2050. godine, učešće obnovljivih izvora energije u energetskom miksu morao biti 90%. Znači, potrebno je da instalirani kapaciteti budu 10 puta veći, a 80% drumskih vozila moralo bi da bude električno. 

Iako sama proizvodnja električnih automobila ostavlja posledice na životnu sredinu, emisija gasova sa efektom staklene bašte je za 50% do 70% manja u odnosu na vozila sa SUS motorima. 

„Električno vozilo obično otplati svoj ugljenični dug u prvih 38.000 kilometara, štedeći do 30 tona tokom svog životnog veka”, kaže Aleksandar Jovović. 

Međutim, dodaje, električna vozila imaju smisla jedino ako se električna energija, koja je potrebna za njihovo punjenje,  proizvodi iz obnovljivih izvora. Samo tako se može postići projektovana dekarbonizacija i zadržavanje srednje temperature planete u prihvatljivim granicama na kraju ovog veka.

Mnogo vremena će proći pre nego što prozivodnja električne energije postane pretežno obnovljiva. Dok električni automobili ne zažive u Srbiji, dok punjači i cene samih vozila ne postanu pristupačnije, a više majstora ne nauči kako da popravi električni motor, Dušan Milašinović će, iako se bavi prodajom električnih vozila, na more ići benzincem.