Nedostatak gvožđa u organizmu ili anemija je zdravstveni problem koji muči oko 25% žena u reproduktivnom periodu u Srbiji. To su podaci Svetske zdravstvene organizacije i slični su onima na globalnom novou. Sa dijagnozom anemije suočavaju se najčešće žene, posebno trudnice i deca. One koji, baš kao i autorka ovih redova, u velikim količinama jedu spanać, piju sok od aronije, borovnice ili prave smutije od cvekle i drugog povrća za koje su čuli da je bogato gvožđem, neće baš ohrabriti vest da se džaba trude.
Za Mariju Lesjak, profesorku na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu, anemija je predmet istraživanja već petnaest godina. Tokom doktorskih studija u Londonu bavila se izučavanjem polifenola, odnosno jedinjenja koja se nalaze u hrani biljnog porekla i koja smanjuju ili otežavaju apsorpciju gvožđa iz povrća, što su potvrdili i eksperimenti na životinjama koje je Marija radila tokom pripreme svoje doktorske disertacije.
„Kada se polifenoli i gvožđe nađu zajedno, nije moguće da gvožđe iz hrane pređe u našu cirkulaciju” – objašnjava Marija Lesjak.
Kao primer navodi spanać, aroniju, borovnicu i cveklu koje istina sadrže veliku količinu gvožđa, ali ujedno imaju i mnogo više jedinjenja koja onemogućavaju njegovu apsorpciju. Gvožđa ima u mesu, ali ga je potrebno jesti bez priloga, odnosno povrća koje sadrži sporne polifenole. Zato oni kojima analize krvi pokažu vrednost hemoglobina ispod 110, što ukazuje na anemiju, ne mogu samo ishranom i bez suplemenata povećati nivo gvožđa u krvi.
PODRŽITE STORYTELLER! Naš rad zavisi od podrške zajednice. Ako verujete u profesionalno i odgovorno novinarstvo, pomozite nam da nastavimo da istražujemo i objavljujemo priče koje se retko čuju. DONIRAJTE OVDE!
Međutim, Marija Lesjak odlučana je da to promeni. Predvodi tim kolega i koleginica koji rade na projektu „Anemija focus” čiju važnost je prepoznao i Fond za nauku Republike Srbije. U fokusu je voćno-povrtna kaša, koju je osmislio ovaj tim naučnika i koja je tokom eksperimenta na anemičnim pacovima pokazala da može rešiti problem anemije. Sada je došlo vreme da se uspešnost ove kaše dokaže i na ljudima.
U toku je istraživanje u kojem će učestvovati 250 žena koje imaju anemiju. Tokom dva meseca u ishrani će koristiti kašu koja je pravljena po originalnom receptu, kaže Marija Lesjak.
„Svi sastojci su vrlo tačno izmereni. Žene koje ulaze u studiju, osim što imaju blagu anemiju, moraju biti potpuno zdrave. Našu hranu konzumiraju jednom dnevno na prazan stomak. Pod nadzorom su lekara i biohemičara. Kontrolišemo im krv nakon mesec dana i nakon dva meseca i pratimo kako se krvni parametrni menjaju” – navodi Lesjak.
Broj žena koje trenutno učestvuju u istraživanju je oko 120, pa Marija poziva da prijavom i učešćem svoj doprinos istraživanju daju i druge žene između 18 i 49 godina.
Proizvod koji su osmislili je potpuno inovativan, a sastojci će javnosti biti poznati tek kada istraživanje bude završeno. Marija očekuje da će kraj studije označiti polovinom jeseni. Otkriva da je kromipr samo jedan od sastojaka kaše.
Sve žene od 18 do 49 godina koje imaju potvrđenu anemiju i nemaju drugih zdravstvenih tegoba i oboljenja, a zainteresovane su da učestvuju u istraživanju, mogu da se prijave popunjavanjem potrebnih informacija u elektronskoj formi. |
„Krompir je bogat gvožđem, ne toliko kao spanać, ali je siromašan jedinjenjima koja otežavaju apsorpcije gvožđa. Na tržištu ne postoji ništa što je slično ovom proizvodu. Kolege iz Amerike i drugih država su upoznate sa našim radom i ovo je potpuno novi koncept koji se plasira u naučnom svetu” – ističe Marija Lesjak.
U kliničkim istraživanjima lekovi i proizvodi koja su prošli ispitivanje na životinjama u samo 5% slučajeva budu potvrđeni na ljudima. Marija kaže da postoji mogućnost da tako bude i sa ovim proizvodom, ali nada joj je veća od sumnje, jer je sistem apsorpcije gvožđa kod pacova isti kao i kod ljudi. Ukoliko se potvrdi uspešnost kaše, biće to rešenje za malaksalost, vrtoglavicu, umor, ali i niz drugih mnogo ozbiljnijih posledica anemije.
