Ni godinu i po dana nakon početka građanske pobune i protesta u Srbiji, ne prestaje  neverica i postavljanje pitanja da li je moguće da policija tako postupa prema studentima i građanima. 

Dok su ljudi stajali mirno, tražeći odgovornost i pravdu za pad nadstrešnice, policija je pisala prijave. Hapsili su i privodili građane i građanke koji su tražili kažnjavanje odgovornih za gaženje i prebijanje studenata i studentkinja. Policajci su okretali glave kada su im novinari i novinarke tražili pomoć i zaštitu od napada nepoznatih lica. 

Sa fantomkama i bez oznaka pripadnici službe bezbednosti štitili su grupe koje su na građane i studente ispaljivali pirotehnička sredstva, kao i one koji su na nedavno održanim lokalnim  izborima očigledno kršili zakon. Dok su građani štitili jedni druge, svoje fakultete, ukazivali na korupciju, kršenje prava i zakona, policija je herojski dizala štitove, bacala suzavac i pendrecima udarala žene.  

 PODRŽITE STORYTELLER! Naš rad zavisi od podrške zajednice. Ako verujete u profesionalno i odgovorno novinarstvo, pomozite nam da nastavimo da istražujemo i objavljujemo priče koje se retko čuju. DONIRAJTE OVDE!

Više niko ne izgovara ni često ponavljanu rečenicu sa početka protesta da će policija preći na stranu građana. Iluzija je nestala u sudaru sa policijskim pendrecima. 

„Takva očekivanja su bila nerealna. Posebno sada kada su se desile kadrovske promene u policiji zbog kojih možemo očekivati da će policija služiti ovom režimu do daljnjeg” – kaže Svetlana Stanarević, profesorka na Fakultetu bezbednosti u Beogradu. 

Dodatnu sumnju i nepoverenje u policiju izazvalo je ponašanje i izgled pojedinih pripadnika koje je u suprotnosti sa pravilima službe. Stanarević navodi najnoviji primer ulaska policije u Rektorat beogradskog univerziteta gde je prisutan bio i policajac sa bradom, što u službi nije dozvoljeno. Kaže, po uniformi, oznakama i ponašanju mogu se propoznati oni koji ne odgovaraju redovnom policijskom sastavu. Ko su ti ljudi, moguće je samo nagađati. 

„Očigledno se u policiji mobilišu ljudi sa margine društva i pod znakom je pitanja koliko su sposobni i odgovarajući da vrše tu vrstu posla. Međutim, poslušni su, lojalni, motivisani da prekorače ovlašćenja i krše pravilnike” – ističe Svetlana Stanarević. 

Nezakonito postupanje policije direktno je povezano i sa organizacijom i postavljanjem odgovarajućih, lojalnih ljudi na čelne pozicije. To je i potvrđeno imenovanjem Marka Krička, protiv kojeg je podneto i nekoliko krivičnih prijava, na čelo Uprave kriminalističke policije, kaže Dušan Stanković, saradnik Beogradskog centra za bezbednosnu politiku i bivši policijski službenik. 

„Postavljen je i novi komandant Žandarmerije koje je pre toga je bio komandant brigade koja je štitila tzv. Ćacilend i tukla studente, a nije htela da postupa prema ljudima koji su se nalazili u Ćacilendu. Takav način rukovođenja policijom dovodi do nezakonitog postupanja koje vidimo na ulici” – ističe Dušan Stanković.

Naučeni da ćute i izvršavaju naređenja 

U javnosti se odnos rukovodilaca policije prema građanima objašnjava čuvanjem pozicija, privilegija i uopšte privrženošću režimu. Međutim, ostaje nejasno zbog čega su ostali, niže rangirani pripadnici policije spremni da izvrše baš svako naređenje, čak i ako se kosi sa pravilima službe. 

Stanković kaže da su motivi različiti. Ima onih koji podržavaju vlast ili od takvog postupanja imaju koristi. Takođe, umesto profesionalno, lično doživljavaju svaku uvredu koja im u toku protesta bude upućena, a i više od godinu dana rade u vanrednim uslovima.  Svi ti razlozi rezultiraju policijom koja nije u službi građana. 

Smatra da je ponašanje policije i posledica indoktrinacije kojoj su izloženi tokom školovanja, pa veruju da štiteći režim ustvari brane državu. 

„Oni se školuju na taj način da se zagovara retorika da rade za državu, u ime naroda i sl. Ne stimuliše se kritičko razmišljanje, tumačenje zakona i situacija. I postoji  indoktrinacija da ne pitaju i ne razmišljaju previše, već da moraju da slušaju naređenja koja dolaze odozgo” – kaže Dušan Stanković. 

Na ovo, Svetlana Stanarević još  dodaje i da tokom školovanja policajaca, pojedine oblasti nisu deo obaveznih predmeta, već izbornih. Među njima su teme koje se tiču ljudskih prava i pitanje je koliko policajaca zaista pohađa te predmete. Problem vidi i u selekciji kadrova koji se školuju za policajce. 

„Ima tu mnogo primera koji nam govore da se selekcija ne radi na adekvatan način. Biraju se mladi ljudi koji ne ispunjavaju u potpunosti kriterijume da bi se školovali u tim institucijama. Mislim da je još gora stvar kada se radi o obukama za specijalne jedinice” – navodi Stanarević. 

Ovakav sistem obrazovanja prisutan je i u vojsci, napominje Dušan Stanković, pa je verovatno samo sreća što vojska nema ovlašćenja da reaguje u situacijama građanskih protesta. Ukoliko bi se desilo da policajac odbije naređenje, to bi verovatno izazvalo haos i raskol u policiji i zato su na rukovodeće pozicije i postavljene osobe zadužene da to spreče, smatra on. 

„Vlast se postarala da na svim pozicijama ima ljude koji će je braniti, a način edukacije i kultura u našem društvu doprinosi da oni koji nisu na rukovodećim pozicijama ne pokazuju bunt prema onome što se dešava” – ističe Stanković. 

Kada policijski službenici ne vide ništa loše u tome što štite počinioce krivičnih dela ili zatvaraju oči na kršenje zakona jedino što mogu da očekuju od građana je potpuno odsustvo poverenja. To će, kaže Dušan Sanković, imati dugotrajne posledice na osećaj bezbednosti, stanje kriminaliteta, pa i javnog reda i mira na ulicama. Zato kada policija brani one koje bi trebalo da hapsi, građanima ostaje samo da čuvaju jedni druge, napominje saradnik Beogradskog centra za bezbednosnu politiku. 

„Moraju da štite sami sebe i ljude oko sebe. Moraju da budu pametni, unajmljuju advokate, obraćaju se medijima koji rade svoj posao. Eto, to je način da se zaštite” – savetuje Stanković. 

Scene nasilnog postupanja policije nisu nikakva novina na ulicama Srbije. Bilo ih je i devedesetih godina. Taj obrazac ponašanja se generacijski prenosi, a ne postoje ni razvijeni mehanizmi kontrole. 

Očekivati da će se, nakon promene vlasti,  policijske strukture u potpunosti očistiti od elemenata koji su postupali protivno zakonu, ne izgleda mnogo realno, kaže Dušan Stanković. Da bi se to desilo u decenijama koje dolaze, smatra da je potreba promena načina obrazovanja, ali i celog sistema. Do tada, građani i dalje mogu da očekuju da će njihovu borbu za pravdu i bolje društvo pratiti i udarci policijskih pendreka. 

„Kakvo je trenutno stanje, policajci se rukovode time da samo rade svoj posao, slušaju naređenja i to je to. Štite sebe, svoj posao i status. To je njihov izbor” – zaključuje Dušan Stanković.