Njena priča je počela u domu za decu u Beloj Crkvi, odvijala se u hraniteljskoj porodici u Starčevu, a danas sa raširenim krilima živi u Beogradu, u Centru ,,Zvezda” – udruženju koje pruža smeštaj i podršku mladima bez roditelja ili staratelja.

Ovakav život nije nimalo lak, ali predstavlja realnost sa kojom se suočava većina mladih iz sistema socijalne zaštite. 

,,Osamostalila sam se nakon završene trogodišnje srednje škole sa samo 17 godina. Nisam imala nikakvu novčanu pomoć, ni podršku. U hraniteljskoj porodici nisam naučila ništa o osamostaljivanju. Možda je to zato što u meni nisu videli priliku ili nisu prepoznali moja interesovanja“, kaže devojka koja je odrasla u hraniteljskoj porodici.  Želi da ostane anonimna, a za potrebe ove priče zvaćemo je Ana (27). Pravo ime i prezime poznato je redakciji.

Prve korake ka odraslom životu napravila je uz podršku kruga dobrih ljudi – prijatelja koje je imala. Iako je bila odvojena od roditelja i srodnika, uspela je da pronađe oslonac.

Bilo joj je teško, kaže, ali nije odustajala. Nakon izvesnog vremena odlučila je da potraži pomoć u osamostaljivanju. Pokucala je na vrata Centra ,,Zvezda” i u njemu pronašla svoje utočište.

Sigurno mesto za mlade kojima je potrebna druga šansa u koracima ka osamostaljivanju

Osnivačica Centra ,,Zvezda” je Tatjana Dražilović, koja je 2015. godine pokrenula program ,,Kuća mogućnosti”. Ovaj program  danas nudi privremeni smeštaj za mlade u Beogradu, Nišu i Kragujevcu. 

Uz pomoć vaspitača koje nazivaju kućnim roditeljima, mladi imaju podršku u obavljanju svakodnevnih obaveza – kuvanju, odlasku u kupovinu, čišćenju, brizi o kućnim ljubimcima. Cilj programa je da mladi steknu potrebne veštine za samostalan život, ali i da osećaju zadovoljstvo u svakodnevici. Centar ima mnogobrojne saradnike koji besplatno pružaju razne usluge – odlazak kod zubara, psihoterapeuta, rešavanje pravnih pitanja, polaganje vozačkog ispita. 

Svi mladi u Centru ,,Zvezda” imaju posao ili završavaju školovanje, a Tatjana ističe da je najbolje kada obe stvari rade uporedo.

Pored profesionalnog usavršavanja, Tatjana se trudi da sa svojim saradnicima i mladima izgradi osećaj zajedništva. Uvek su tu ako im nešto zatreba i zajedno prevazilaze sve poteškoće. 

O ovome govori i Ana, kojoj je najveća prepreka u osamostaljivanju bila da se nosi sa svakodnevnim životom. Iako radi već godinu i po dana, objašnjava da joj je potrebna emotivna podrška. 

,,Treba ostati uveren da će sve biti u redu, a to nije uopšte lako“, kaže Ana.

Osećaj da su negde sigurni im olakšava osamostaljivanje i suočavanje sa svakodnevnim obavezama, dodaje Tatjana Dražilović

„Kada sam pitala jednu devojčicu šta joj je najpotrebnije, ona je rekla neko ko će zauvek biti tu. U tom momentu sam joj obećala da ću ja zauvek biti tu“, govori Tatjana.

Šansa za mlade u sistemu – program ,,Kuća na pola puta”

Podrška mladima u osamostaljivanju ne postoji samo kroz organizacije civilnog društva. Još jedan program koji mladima iz sistema socijalne zaštite pruža sigurniji prelaz ka samostalnom životu jeste i „Kuća na pola puta”.

Ovaj program sprovodi Dečje selo ,,Dr Milorad Pavlović“ u Sremskoj Kamenici, dok se troškovi finansiranja pokrivaju delom uz budžeta države, a delom iz budžeta lokalne samouprave.

Korisnici ovog programa Dečijeg sela mogu da budu mladi iz domova i hraniteljskih porodica. Njima se u okviru domskog smeštaja obezbeđuju stanovi namenjeni srednjoškolcima i studentima. Potrebno je da nadležni Centar za socijalni rad pošalje zahtev za porodični smeštaj. Nakon toga, stručni tim procenjuje da li Dečije selo ,,Dr Milorad Pavlović“ ima kapacitet da pruži podršku mladoj osobi. 

,,Najveći problemi sa kojima se mladi suočavaju tokom boravka u sistemu su izmenjene okolnosti. Mnogi mladi su morali da promene sredinu i da se odvoje od roditelja, prijatelja, familije. Neki su veoma vezani za svoj kraj i često mu se vraćaju, što znatno otežava građenje novog života i savladavanje prepreka. Trude se da shvate šta im se desilo, da to prihvate i nastave dalje, što je veoma teško”, kaže Mirko Jankelić, direktor Dečjeg sela  ,,Dr Milorad Pavlović”, Jankelić smatra da je ,sistem dobro osmišljen i dovoljno štiti mlade, ali ih ne podržava dovoljno. 

,,Sve odluke se sporo donose, često fali finansija. Konkretno u Dečjem selu postoje organizacioni problemi zbog manjka stručnog kadra”, navodi direktor Dečjeg sela. 

Pripremna faza za izlazak iz doma se obavlja zajedno sa nadležnim Centrom za socijalni rad. Mlada osoba definiše svoje ciljeve i odgovora na ključna pitanja: kada će se osamostaliti, gde, od čega i sa kim. 

Štićenici i štićenice formalno imaju pravo na korišćenje smeštaja do završetka redovnog školovanja, ali njihov boravak se neretko produžava sve dok mlada osoba ne stane na svoje noge. Nakon izlaska, mladi dobiju paket hrane i higijene, a ukoliko im je kasnije potrebna dodatna podrška, mogu ponovo da se obrate Dečjem selu. Postoji mogućnost pronalaska zanatskih poslova.

Svakodnevna podrška je jednako važna

Značajna razlika između programa Dečjeg sela i Centra ,,Zvezda” je svakodnevno prisustvo vaspitača u životu mladih. U Dečjem selu program obezbeđuje osnovne stvari koje su mladima potrebne da samostalno žive u stanovima, dok se sa vaspitačicom koju zovu tetka čuju po potrebi.

 U Centru ,,Zvezda” kućni roditelji provode 12 sati sa mladima i pomažu im u svakom koraku.

,,Preko dana oni imaju svoje obaveze, poslove, normalan život kao i ostali ljudi. Kućni roditelji dolaze u 19h i od tada imaju zajedničke aktivnosti – pravljenje večere, razgovore o proteklom danu. U Kući mogućnosti se neguje i ljubav prema životinjama, stoga mladi vode računa o papagajima, psima i zecu“, objašnjava Tatjana Dražilović

,,Svako ima svoj raspored obaveza, evo, ja sam baš sada zadužena za ljubimce. Hranim ih, vodim u šetnju.“, sa osmehom na licu govori Ana. 

Dodaje da ovaj program doživljava kao svoju kuću i da se oseća kao da se nalazi u svom stanu. Sada je sigurna da će uspeti da se osamostali.

,,U ovom momentu mi je život stabilan, posao mi pruža sigurnost i čvrstinu, ali mnogi mladi nažalost nisu uspeli da završe osnovnu ili srednju školu“, kaže Ana.

Ona bi volela da se više priča o ovom programu koji joj je pružio osećaj topline, priliku za život koji zaslužuje svaki čovek i nada se da će svi mladi uspeti da ovde pronađu ono što im je potrebno.

,,Zvezda je nešto što donosi toliko dobra svima nama, normalan život i podršku u pravom smislu te reči”, kaže Ana i dodaje da je u Zvezdi prvi put osetila da ljudi vole ono što rade i da zaista žele da im pomognu.

Mladima bi, kaže,  poručila da imaju svoj cilj i da ga prate, kao i da potraže pomoć kada osete da im je potrebna.

Nisi sam/a.