Potpuna zabrana pušenja u zatvorenim, javnim prostorima nalazi se na prilično dugoj listi stvari u kojima Srbija ne ide u korak sa Evropom. Nakon što su oba entiteta u Bosni i Hercegovini usvojila zakone koji zabranjuju pušenje u zatvorenom, Srbija i u regionu ostaje “poslednja zadimljena krčma”, kaže Nikola Piljić, predsednik Nacionalne inicijative nepušača Srbije. 

Zakon o zaštiti stanovništva od duvanskog dima usvojen je pre šesnaest godina. Za to vreme već su svi i zaboravili da su se nekada cigarete bez problema mogle pušiti u svim ustanovama, kancelarijama, javnom prevozu, pa čak i u školama i bolnicama. Nakon usvajanja zakona, jedini zatvoreni prostori koji su ostali slobodna zona za pušače su ugostiteljski objekti. Istina, i za njih su predviđena ograničenja i obaveze, ali se nikada nisu doslovno poštovala, a kontrole i kažnjavanja nije bilo. 

Naime, vlasnicima manjih ugostiteljskih objekata ostavljena je mogućnost da sami odluče da li će pušenje biti dozvoljeno ili ne. Za ugostiteljske objekte preko 80 kvadratnih metara propisano je da veći deo prostora mora da bude nepušački, smešten pored ulaza i jasno naznačen. Baš u ovoj odredbi se ogleda najveći besmisao ovog zakona, smatra Nikola Piljić. 

„Prostorije nisu fizički odvojene. Obično su stolovi jedan pored drugog, na jednom stoji piksla, na drugom je nema, kao da duvanski dim i aerosoli duvanskih i nikotinskih proizvoda znaju koji je pušački, a koji nepušački deo” – kaže Nikola. 

Malo je poznato da je, prema važećem zakonu, pušenje zabranjeno i na određenim otvorenim, javim površinama, pa svako ko cigaretu puši u dvorištu bolnice ili škole čini prekršaj. Ovo je još jedno napisano pravilo koje nije zaživelo, jer njegovo poštovanje nije kontrolisano. 

Prema poslednjim podacima Svetske zdravstvene organizacije u Srbiji cigarete puši oko 2,1 milion odraslih građana i građanki, odnosno trećina stanovništva. Zbog neadekvatne zakonske regulative broj pasivnih pušača gotovo je jednak broju celokupnog stanovništva. Teško da bilo ko može da izbegne kontakt sa duvanskim dimom i aerosolima, kaže predsednik Nacionalne inicijative nepušača Srbije.

Kao potpisnica Okvirne konvencije Svetske zdravstvene organizacije o kontroli duvana, kojom je posebno predviđena zaštita stanovništva od pasivnog pušenja, Srbija ima i obavezu donošenja novih pravila o upotrebi duvanskih proizvoda. Posebno je važno sa cigaretama izjednačavati sve druge srodne proizvode, u prvom redu elektronske cigarete, koji se neretko reklamiraju kao zdravija varijanta.  

„Duvanska industrija nastoji da ih predstavi kao manje štetne, ali naravno da nisu, jer imaju akutni, ali i dugoročni uticaj na zdravlje, što je već i dokazano. Ovi proizvodi za mlađu populaciju često predstavljaju prvi korak ka nikotinskoj zavisnosti” – navodi Nikola Piljić. 

PREPORUCUJEMO I OVU PRICU:

O izmenama i dopunama postojećeg zakona priča se već godinama. Sve je spremno da konačno bude i usvojeno, ali se čeka politička volja, kaže Kristina Đapa iz pravnog tima Nacionalne inicijative nepušača Srbije. Smatra da bi Expo, koji bi trebalo da bude održan sledeće godine, mogao da ubrza donošenje novih pravila o pušenju u ugostiteljskim objektima. 

„Gde god je održavan, Expo je bio događaj bez duvanskog dima i mislim da i vlastima odgovara da tako bude i u Srbiji, jer bi to bilo po evropskim standardima. Zato mislim da je pitanje dana kada će to biti usvojeno” – ističe Kristina. 

Ekonomija ili zdravlje?

Kada bi pušenje bilo zabranjeno u ugostiteljskim objektima, to bi doprinelo smanjenju broja pušača, smatra Nikola Piljić. Pokazalo se to, kaže, i u drugim državama. Na razloge da bi ovakva zabrana uticala negativno na poslovanje i prihode u ugostiteljskom sektoru, odgovara pitanjem „kako se to nije desilo ni u jednoj drugoj državi u kojoj je pušenje potpuno zabranjeno”.

Mladen Stojanović, direktor Udruženja ugostitelja Srbije kaže da su stavovi podeljeni. Smatra da je zabrana pušenja u ugostiteljskim objektima opravdana, pre svega, zbog zdravstvenih razloga, a i pušenje nije primereno tamo gde se služi hrana. Ipak, uveren je da bi potpuna zabrana pušenja ugrozila poslovanje mnogih ugostiteljskih objekata, ali i otvorila niz drugih pitanja.

„Očekujem pad prometa. Tema je jako široka, mnogo je modela, ali malo rešenja koja bi za sve bila prihvatljiva. Postavlja se i pitanje kontrole, posebno u noćnim klubovima, salama za proslave i objektima gde se prodaje brza hrana. Ukoliko toga ne bude, sve će biti ostavljeno ličnoj volji i svesti pojedinaca. Neophodne su jasne definicije i ograničenja koja bi važila za sve ugostitelje, baz izuzetka” – ističe Mladen Stojanović. 

PODRŽI STORYTELLER! Naš rad zavisi od podrške zajednice. Ako verujete u profesionalno i odgovorno novinarstvo, pomozite nam da nastavimo da istražujemo i objavljujemo priče koje se retko čuju. DONIRAJ OVDE!

Nedavno je objavljeno da u Srbiji postoji oko 320 ugostiteljskih objekata u kojima duvanski dim nije dozvoljen. Jedan od njih je i kafe „Pendžer” u Novom Sadu. Vlasnik Stefan-Nemanja Nikolić je dugogodišnji pušač. Nakon više godina rada u ugostiteljstvu odlučio je da otvori svoju kafeteriju u kojoj će se piti vrhunska kafa, ali bez cigareta. 

„Nisu dozvoljene ni obične ni elektronske cigarete. U Srbiji je jako teško odvojiti cigaretu ili kafu, ali hoćemo u Evropsku uniju. Ja sam pušač, ali mi jako smeta kada odem negde gde se puši, pa mi se odeća oseća na duvan. Zato ne pušim ni u kafeu, ni u stanu” – kaže Stefan-Nemanja. 

Mali kafe ima tek nekoliko stolova, koji su tokom celog dana uglavnom zauzeti. Međutim, gosti su u najvećem broju stranci koji borave u Novom Sadu i na kafu navrate skoro svaki dan. 

„Trenutno su u kafeu Britanac, Rus, Portugalac i Srpkinja. Stalni su gosti, pa znam. Najčešće nam dolaze Rusi. Mnogo naših ljudi dođe i kada vide da je nepušački kafe, okrenu se i odu. Pušenje je dozvoljeno samo ispred kafea” – priča vlasnik „Pendžera”. 

Priznaje da je razmišljao kako će na poslovanje uticati zabrana pušenja, jer veruje da se to odražava na broj gostiju, ali je zadovoljan reakcijama ljudi. Kaže ima mnogo onih kojima smeta duvanski dim i biraju mesta gde će moći da nešto popiju i pojedu, a da se posle ne osete „kao da su izašli iz pušnice”. 

Ipak, umesto potpune zabrane pušenja, smatra da bi bilo bolje da u ugostiteljskim objektima, gde je to moguće, postoje potpuno odvojene prostorije za pušače. 

“I mi pušači smo ljudi” – kaže uz osmeh Stefan-Nemanja. 

Često se može čuti da bi zabranom pušenja bila narušena prava ljudi koji koriste duvanske proizvode. Kristina Đapa kaže da to, ipak, nije tačno, jer njihovo pravo da puše neće biti narušeno. Cigarete će i dalje moći da koriste tamo gde je to dozvoljeno, a neće im biti zabranjena ni kupovina duvanskih proizvoda. 

„Ovom zabranom ustvari će biti zaštićeno pravo pasivnih pušača, koje sada jeste ugroženo, jer su izloženi štetnom duvanskom dimu i aerosolima. Primarni cilj je zaštita zdravlja, a to je iznad svih ostalih prava. Vi imate određeno pravo, ali vaše pravo ne sme da ugrožava pravo drugog” – kaže Kristina Đapa.