Odgovorno novinarstvo: Kako pisati o mentalnom zdravlju bez senzacionalizma? „Destigmatizator“ i „Umologija“ su pokazali put

ŽIVIMO U DRUŠTVU U KOJEM SU OSOBE SA RAZLIČITIM MENTALNIM POTEŠKOĆAMA IZLOŽENE BROJNIM PREDRASUDAMA I STIGMATIZACIJI. TOME DOPRINOSI I MEDIJSKO IZVEŠTAVANJE KOJE JE ČESTO LIŠENO PROFESIONALIZMA I ODGOVORNOSTI. 

“Hajde da pričamo o pozitivnoj psihologiji” – predlaže novinarka Aleksandra Bučko. U toku je redakcijski sastanak na kojem sa koleginicom Marijom Marčeta dogovara temu za jednu od narednih epizoda podkasta “Umologija”. Razgovaraju kako najbolje da analiziraju ovu temu i ko će biti sagovornici. 

Epizoda će biti emitovana u decembru, pa pripreme kreću odmah nakon sastanka, jer treba napisati predsinopsis, dogovoriti i snimiti izjave, potom ih preslušati, uobličiti sinopsis i na kraju montirati. Mnogo je posla, ali mora tako, jer svaku epizodu podkasta pripremaju krajnje profesionalno, poštujući etiku. 

“Radimo priče o tome kako sistem u kojem živimo, nebitno da li u Srbiji ili na globalnom nivou, utiče na naše mentalno zdravlje, kako živimo, kako se osećamo i sa kojim problemima se suočavamo” – objašnjava Aleksandra Bučko, koja je i uredica pokasta “Umologija”. 

Aleksandra je osnivačica Fabrike kreativnosti, medija koji se bavi produkcijom podkasta i praktikuje multimedijalno i kreativno novinarstvo. Podkast “Umologija” primer je kako bi u medijima trebalo da se pristupa temama koje su vezane za mentalno zdravlje. 

Baš zbog profesionalnog odnosa Fabrika kreativnosti je bila deo projekta “Destigmatizator: mediji za mentalno zdravlje mladih”. 

Projekat je, u periodu od septembra 2022. do maja 2023. godine, sprovodila nevladina organizacija “MentalHub” iz Novog Sada. Ovaj psihološki centar pruža podršku mladima koji su imali iskustvo hospitalizacije u psihijatrijskim ustanovama ili imaju druge poteškoće iz oblasti mentalnog zdravlja. Mladima pomažu kroz savetodavni i psihoterapijski rad. 

“U radu sa mladima smo videli da se kroz medije na različite načine stigmatizuju osobe sa psihijatrijskim dijagnozama i da se na neetičan način izveštava o ovoj grupi ljudi” – kaže Milica Lazić, doktorka psiholoških nauka i koordinatorka projekata u MentalHubu.

Uvideli su i da je neophodno ukazati na štetnost postojećeg načina izveštavanja o problemima mentalnog zdravlja i, koliko god je moguće, uticati da se on menja. Napisali su projekat “Destigmatizator” i nakon što su obezbedili potrebna novčana sredstva, krenuli u realizaciju. 

Za sprovođenje planiranih aktivnosti, bila im je neophodna pomoć medija, pa je poziv za saradnju upućen Fabrici kreativnosti. 

“Fabrika kreativnosti se već bavila temama mentalnog zdravlja, postojao je podkast “Umologija” i prepoznali smo njihovu zainteresovanost za ovu oblast” – dodaje Milica Lazić. 

Psihoterapija i mentalno zdravlje su oblasti koje u Srbiji nisu u potpunosti zakonski regulisane, pa se psihoterapijom bave ljudi različitog formalnog obrazovanja, a uz to koriste i različite načine rada. Milica Lazić kaže da je to razlog zbog kojeg se u medijima često pojavljuju izjave sagovornika koji nisu dovoljno edukovani da pričaju o mentalnom zdravlju. 

Zato je medije, shvatili su, neophodno povezati sa stručnjacima i stručnjakinjama koji imaju znanje i voljni su da govore o ovim temama. 

“Napravili smo mrežu psihologa i psihološkinja koji su spremni da govore za medije. Taj spisak je poslat na adrese oko 1000 novinara i medijskih organizacija. Tako da su dobili kontakte, ali i informaciju o kojim temama svako od njih može da govori” – pojašnjava Milica za Storyteller.

Medijsko izveštavanje o mentalnom zdravlju često prate klikbejt naslovi i podsmešljivi komentari

Od početka januara 2021. godine do kraja decembra 2023. godine na 25 najposećenijih portala u Srbiji objavljeni su tekstovi o mentalnom zdravlju od kojih je čak 77% imalo klikbejt naslov. U samo 7% tekstova postojale su informacije o kontaktima za pomoć, a u komentarima na Fejsbuku emodži smeha bio je najčešća reakcija čitalaca na tekstove o napadima panike. 

Ovi podaci nalaze se u izveštaju Crtice i senke, koji je nastao u okviru projekta “Destigmatizator”, kao rezultat monitoringa medijskog izveštavanja o mentalnom zdravlju. Monitoring su vršili novinari i psiholozi, a jedan od autora izveštaja je Stefan Janjić, novinar i docent na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Kaže primetno je da se u medijima nazivi za određene mentalne probleme imenuju bez ikakvog opreza ili se objašnjavaju na trivijalan način. 

“Na primer, opsesivno kompulsivni sindrom se koristi kao izraz za nekoga ko, recimo, voli da slaže flomastere po bojama ili ko je veoma uredan. Zatim, izraz da je neko depresivan koristi se za slučajeve kada je u pitanju neraspoloženje ili blaga anksioznost” – ističe Stefan. 

Veliki problem u medijskom izveštavanju su naslovi, koji su i najvidljiviji deo teksta, pa čitaoci često komentare pišu samo na osnovu naslova, a ne čitavog sadržaja. Navodi primere javnih ličnosti koje su govorile o svojim mentalnim tegobama, a naslovi tih tekstova su bili formulisani na način da se osoba predstavi kao “princeza na zrnu graška”, neko ko je previše osetljiv i nije sposoban da se nosi sa izazovima svog posla.

“Tu nailazimo na nešto što se u teoriji zove “kokreiranje” gde medij formuliše naslov na taj način da kod čitalaca izazovu negativnu reakciju. Na primer, “voditelj popio tabletu, nije mu bilo dobro, pa u studiju zamalo pao u nesvest”. Ovo bi bio naslov na koji publika najčešće odgovara ciničnim emodžijima” – priča naš sagovornik. 

Monitoring je pokazao i da oni mediji koji ne poštuju nijedno pravilo etičkog izveštavanja o mentalnom zdravlju pribegavaju tzv. pranju sopstvene savesti (social washing) tako što na kraju teksta dodaju informaciju kome se obratiti za pomoć u slučaju mentalnih problema. 

“Ta informacija naravno treba da postoji, ali mediji kada objavljuju ovakve sadržaje treba da budu na tom nivou svesti i odgovornosti sve vreme, a ne samo na kraju tekst, u poslednjem pasusu” – zaključuje Stefan Janjić.

Neetičko izveštavanje medija o problemima mentalnog zdravlja samo jača već postojeće predrasude o osobama koje imaju ove poteškoće. Postalo je uobičajeno da se nazivi za određene psihijatrijske dijagnoze koriste kako bi se neko uvredio ili omalovažio, a u javnosti se stvara slika da su ljudi sa mentalnim poteškoćama neuračunljivi i opasni po sebe i druge. 

Milica Lazić, psihološkinja u MentalHubu, navodi primer novinarskih tekstova koji govore o krivičnom delu ili samoubistvu. Ukoliko je to delo počinila osoba koja je već prošla kroz psihijatrsijsko lečenje, ta informacija će se gotovo uvek pronaći u tekstu, iako ne postoje dokazi da je to uticalo na izvršenje dela.  

Ovakav način informisanja je štetan i treba ga menjati. Zato je, kaže Milica, u okviru projekta “Destigmatizator” nastao priručnik sa konkretnim pravilima kako izveštavati o mentalnom zdravlju. Priručnik su udruženim snagama napisali novinari i psiholozi. 

“Novinari i novinarke sada imaju jasne smernice kako da izvešavaju o različitim temama u oblasti mentalnog zdravlja. Tu su i preporuke o kojim temama bi trebalo da se piše u medijima, a važne su osobama sa psihosocijalnim poteškoćama” – dodaje naša sagovornica. 

Pisanje priručnika nije bilo dovoljno, pa je organizovan i niz radionica kojima je prisustvovalo oko 40 novinara i novinarki, a učili su kako napisana pravila da primene u radu. Kroz edukaciju su prošli i psiholozi i psihološkinje, a cilj je bio ohrabriti ih da govore za medije. 

“Mapirali smo šest posebno osetljivih grupa kada je u pitanju mentalno zdravlje, pa su novinari učili kako se izveštava o suicidu, o deci i drugim osetljivim grupama” – objašnjava Milica Lazić. 

Radionicama je prisustvovala i Ilijana Berber, novinarka Radio televizije Vojvodine. Ističe da su joj mnogo pomogla predavanja o terminologiji koja se koristi kada se izveštava o mentalnom zdravlju. Ono što je čula i naučila i danas ima na umu kada se bavi ovim temama. 

“Predavači su kroz niz primera uspeli da nam prenesu važne poruke koje mogu odmah da se primenjuju u svakodnevnom poslu. Bilo mi je važno da se uputim u određene termine koji su neophodni za etičko izveštavanje” – kaže Ilijana.

Podkast “Umologija” kao primer kako treba raditi

O ovim temama govorilo se i u podkastu “Umologija”. Tokom devet meseci koliko je trajao projekat snimljeno je isto toliko epizoda. Sve teme, pa i sagovornici birani su u dogovoru sa psihološkinjama iz MenatHuba. Aleksandra Bučko kaže da je ova saradnja podrazumevala obostrano učenje, pa se, i nakon završetka projekta, u podkastu Umologija o mentalnom zdravlju priča potpuno profesionalno i na etički način.

“Pazimo kako izveštavamo, jer znamo da može biti ili veoma korisno ili veoma štetno. Ne kažem da nekada ne pogrešimo, ali uočimo greške. Zato stalno radimo i na unapređenju internog etičkog kodeksa, koji smo napisali i kojeg se pridržavamo” – priča Aleksandra za Storyteller. 

Jedno vreme je deo redakcije Fabrike kreativnosti bila i Sanja Đorđević, novinarka našeg portala. U sećanju joj je ostala epizoda Umologije koja je bila posvećena krizi kroz koju prolaze mladi u dvadesetim godinama. Tokom pisanja teksta i snimanja izjave sa psihologom učila je, kaže, i o sebi. 

“Bilo je korisno na dva nivoa. Radimo temu koja je važna slušaocima, ali u isto vreme pomažemo i sebi. Mentalno zdravlje je apstraktna stvar i svaka osoba je drugačija. Trudile smo se da teme mentalnog zdravlja približimo ljudima i ohrabrimo ih da potraže pomoć” – kaže Sanja.

Koliko je važno da mediji daju proverene i korisne informacije, novinarke podkasta Umologija uverile su se za vreme tragičnih događaja koji su se u Srbiji desili u maju prošle godine. U tim danima su, kaže Aleksandra Bučko, dobijali komentare u kojima su ljudi pisali o svom trenutnom emocionalnom stanju, tražeći savete kome da se obrate za pomoć. 

“Ljudi su nam u mejlovima i komentarima pisali da se osećaju loše, a bilo je i komentara: ovo mi je baš pomoglo. Onda smo mi na na našem sajtu objavljivali bojeve telefona za besplatnu psihološku pomoć i te objave su ljudi u velikom broju delili na svojim profilima” – govori Aleksandra Bučko.

Podkast Umologija je dobio i posebnu nagradu Insistuta za javno zdravlje Vojvodine za etičko izveštavanje o mentalnom zdravlju mladih.

Teško je reći da li su i koliko projekat Destigmatizator i saradnja MentalHuba i Fabrike kreativnosti doprineli promeni izveštavanja o mentalnom zdravlju, kaže Milica Lazić. Istraživanje nisu radili, kao ni praćenje objava u medijima, pa preciznih pokazatelja nema, Imaju podatak da je oko pola miliona ljudi na društvenim mrežama pročitalo njihove objave i tekstove o mentalnom zdravlju. 

Takođe, od kolega koji su deo mreže psihologa i psihološkinja dobijaju informacije da ih novinari kontaktiraju za razgovor o određenim temama. Milica kaže da nisu ni imali nadu da jedan, kratkoročni projekat može da promeni postojeći način medijskog izveštavanja. Postavili su realne ciljeve, pa uspešnost projekta mere napisanim smernicama za etičko izveštavanje o mentalnom zdravlju i mrežom stručnjaka. Ovi dokumenti ostaju svim medijima kao alat i podsetnik kako odgovorno pisati o mentalnom zdravlju.

“Moguće je da se ništa nije promenilo, odnosno da mediji kojima je ovakva obuka najpotrebnija nisu ni dolazili i ne služe se našim priručnicima. Ali dovoljno nam je ako smo obučili troje ljudi koji će bolje izveštavati o ovoj temi, nama je to važan uspeh ovog projekta” – zaključuje Milica. 

Da bi se promenio odnos medija i javnosti prema mentalnom zdravlju potreban je kontinuiran rad, saglasne su sagovornice. Projekat i saradnja nevladine organizacije i medija mogu dati rezultate, ali nije dovoljno da traju tek nekoliko meseci. Potrebno je i više novčanih sredstava, ali i volje, pre svega medija kojima je od javnog interesa važnija čitanost po svaku cenu. 

“Mi ovo radimo zbog ideala i zato što želimo profesionalno da pišemo o važnim temama, ali ima medija koji samo žele profit. Međutim, u temama mentalnog zdravlja profit mora da bude manje bitan” – ističe Aleksandra Bučko.