U decembru ove godine navršava se dvadeset godina od svečanog početka izgradnje kanalizacije u Kulpinu. Uprkos tome, Kulpin ni danas nema funkcionalan kanalizacioni sistem. Bački Petrovac je u drugačijoj, ali takođe nedovršenoj situaciji: deo mesta ima kanalizaciju, ali je sistem samo delimičan i prema dokumentima kombinuje gravitacionu i vakuumsku kanalizaciju. Sa druge strane, Gložan i Maglić već godinama imaju funkcionalna kanalizaciona rešenja.

Kanalizacija u opštini Bački Petrovac nije nova tema. Opštinska skupština je još 14. juna 2007. godine usvojila Odluku o javnoj kanalizaciji, odvođenju i prečišćavanju otpadnih voda u selima opštine. Tom odlukom uređeni su tehnički, higijenski i drugi uslovi pružanja komunalne usluge, prava i obaveze nadležnog preduzeća i korisnika, način priključenja, plaćanja i slučajevi kada se usluga može ograničiti ili prekinuti.

Ova odluka istovremeno pokazuje da je opština već tada računala na razliku između sela ili mesta u kojima javna kanalizacija postoji i onih u kojima uslovi za priključenje još nisu stvoreni. Vlasnici objekata, tamo gde javna kanalizacija postoji, imali su obavezu da se na nju priključe u roku od dve godine od stupanja odluke na snagu, odnosno u roku od dve godine od završetka nove ulične kanalizacije. Tamo gde mogućnost odvođenja otpadnih voda preko javne kanalizacije ne postoji, stanovnici su imali obavezu da izgrade propisanu vodonepropusnu septičku jamu.

Kulpin: svečani početak 2006. godine, funkcionalnog sistema i dalje nema

Najvažniji datum za Kulpin je 7. decembar 2006. godine. Tada je opština na svojoj internet stranici objavila vest pod naslovom „Počeli radovi na kanalizaciji u Kulpinu”. U vesti se navodi da su radovi na izgradnji kanalizacione mreže u Kulpinu počeli svečanim obeležavanjem početka izgradnje. Prema toj vesti, obezbeđeno je 30 miliona dinara i to je trebalo da bude iskorišćeno za izgradnju vakuumske stanice i ulične mreže u dužini od šest kilometara.

Osam godina kasnije, međutim, opštinski dokument „Optimizacija sistema upravljanja otpadnim vodama – Program za Opštinu Bački Petrovac” iz 2014. godine konstatovao je da je kanalizaciona mreža u Kulpinu velikim delom izgrađena, ali i dalje nije u funkciji. Dokument istovremeno navodi da je za Kulpin prihvaćen vakuumski tip kanalizacije, odnosno sistem u kojem je celo naselje trebalo da bude pokriveno vakuumskim ventilima i jednom centralnom vakuumskom stanicom.

Isti program navodi da je za Kulpin prvobitno koncepcijski bila predviđena izgradnja sopstvenog postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda kapaciteta 3.000 ekvivalentnih stanovnika, ali da preovladava mišljenje o potrebi zajedničkog prečišćavanja otpadnih voda na postrojenju u Bačkom Petrovcu.

PODRŽITE STORYTELLER! Naš rad zavisi od podrške zajednice. Ako verujete u profesionalno i odgovorno novinarstvo, pomozite nam da nastavimo da istražujemo i objavljujemo priče koje se retko čuju. DONIRAJTE OVDE!

O ovom  problemu se govorilo i 2015. godine. Radio-televizija Vojvodine (RTV) je 17. jula 2015. izvestila da Kulpinčani „imaju kanalizaciju, ali je ne koriste”. U prilogu se navodi da stanovnici Kulpina ni godinama posle izgradnje kanalizacione mreže, koja je prema nadležnim organima bila potpuno završena, nisu mogli da koriste kanalizaciju, jer je problem ostao u odvođenju otpadnih voda – Kulpin nije imao sopstveni prečistač.

U istom prilogu RTV je navela da u mesnoj zajednici očekuju da će Kulpinčani na kanalizacionu mrežu biti priključeni najkasnije do proleća.

Više od deset godina kasnije, redakcija Storytellera od nadležnih institucija, konkretno od Opštine Bački Petrovac i Javno-komunalnog preduzeća Komunalac Bački Petrovac, nije dobila potvrdu da je kanalizacioni sistem u Kulpinu funkcionalan i koliko je domaćinstava na njega priključeno, odnosno odgovore na novinarska pitanja:

• U kojoj fazi se trenutno nalazi kanalizacioni sistem u Bačkom Petrovcu i Kulpinu, odnosno šta je do sada izgrađeno i šta još nedostaje za potpuni završetak?
• Koliko domaćinstava i/ili privrednih subjekata je trenutno priključeno na kanalizacionu mrežu u Bačkom Petrovcu, a koliko u Kulpinu?
• Koliko finansijskih sredstava je do sada uloženo u kanalizacionu infrastrukturu u Bačkom Petrovcu, a koliko u Kulpinu? Molimo, ako je moguće, za pregled po godinama, projektnim fazama ili izvorima finansiranja.
• Koji su dalji planirani koraci opštine, mogući izvori finansiranja i realni rokovi za završetak kanalizacionog sistema u ova dva sela?

Redakcija im je novinarska pitanja poslala u ponedeljak, 11. maja, u 8.00 časova ujutro, sa molbom da odgovore do srede, 13. maja, do 10.00 časova. Do zaključenja teksta odgovori nisu stigli.

Kulpin ni danas nema funkcionalnu kanalizaciju, potvrđuje to ne samo realnost, već i Marijan Triaška, predsednik Opštinskog odbora Stranke slobode i pravde.

Kako je predviđeno opštinskim srednjoročnim planom, ove godine se u Kulpinu planira priključenje na kanalizaciju 20 odsto, naredne godine 30 odsto, a 2028. godine približno 50 odsto domaćinstava.

Za Bački Petrovac su, prema ovom dokumentu, podaci sledeći: ove godine se planira 25 odsto, 2027. godine 35 odsto, a 2028. približno 55 odsto domaćinstava priključenih na kanalizacionu mrežu.

„Problem je, međutim, što se ove stavke manje-više samo prepisuju iz godine u godinu, planovi ostaju samo planovi na papiru, gotovo ništa se ne realizuje, a godine prolaze”, smatra Triaška.

Prema njegovim rečima, o većim i skupljim projektima može se govoriti tek onda kada u svakom selu budu rešeni osnovni životni uslovi.

„Kada se u svakom selu reše osnovni životni uslovi, tek tada možemo govoriti o letećim automobilima, nacionalnim stadionima, izložbi EXPO i sličnim projektima. Nažalost, u našoj državi to često funkcioniše obrnuto”, dodaje.

Samodoprinos u Kulpinu bio je namenjen i za kanalizaciju

Sa kanalizacijom u Kulpinu povezano je i pitanje mesnog samodoprinosa. Odluka o uvođenju samodoprinosa za područje Mesne zajednice Kulpin za period od 1. februara 2010. do 31. januara 2015. godine predviđala je ukupnu sumu od 36,95 miliona dinara. Sedamdeset pet odsto tih sredstava bilo je namenjeno investicijama.

Među investicijama su bili navedeni održavanje objekata mesne zajednice i kulturno-istorijskih objekata, izgradnja i adaptacija objekata osnovne škole, učešće u izgradnji trafostanice, izrada projektno-tehničke dokumentacije, izgradnja kanalizacije, popravka i adaptacija Doma kulture i poboljšanje vodosnabdevanja stanovnika Kulpina.

Ovaj samodoprinos kasnije je bio predmet postupka pred Ustavnim sudom. Ustavni sud je odlučio da odluka o uvođenju samodoprinosa za Kulpin nije bila u skladu sa Ustavom i zakonom, jer se građani nisu izjašnjavali na referendumu, već pismenim izjašnjavanjem. To ne znači da su same investicione potrebe bile sporne, već da je način uvođenja samodoprinosa bio nezakonit.

Dnevni list Novosti je 2016. godine pisao da su, prema tadašnjem sekretaru Mesne zajednice Kulpin Zlatku Harmincu, od novca prikupljenog iz samodoprinosa do marta 2013. godine, kada je on zaustavljen posle odluke Ustavnog suda, “na zgradi seoske škole zamenjeni prozori, krov na zgradi mesne zajednice i uređena fasada Doma kulture”.

Iz dostupnih dokumenata nije moguće utvrditi koliko je i da li je uopšte neka suma novca iz samodoprinosa, zaista bila upotrebljena za izgradnju kanalizacije. Dokument, međutim, potvrđuje da je izgradnja kanalizacije bila jedna od namenskih stavki zbog kojih se samodoprinos prikupljao.

Problem sa samodoprinosom u tom periodu nije postojao samo u Kulpinu. Ustavni sud je odlučivao i o samodoprinosu u Mesnoj zajednici Bački Petrovac, gde je samodoprinos uveden za period od 1. aprila 2008. do 31. marta 2013. godine, a građani se takođe nisu izjašnjavali na referendumu, već pismeno. I u tom slučaju sud je konstatovao da odluka nije bila u skladu sa Ustavom i zakonom. Prema tadašnjim medijskim izveštajima, sličan problem odnosio se i na Gložan, gde se samodoprinos prikupljao od januara 2010. do decembra 2014. godine. Posle odluka Ustavnog suda, građani u Bačkom Petrovcu, Kulpinu i Gložanu počeli su da traže povraćaj novca, bilo putem vansudskog poravnanja ili tužbama.

Bački Petrovac: deo naselja ima kanalizaciju, ali sistem nije završen

Situacija u Bačkom Petrovcu je drugačija nego u Kulpinu. Deo Bačkog Petrovca ima kanalizaciju približno od 2008. godine. Javno dostupni dokumenti, kao i svedočenja građana i građanki, međutim, pokazuju da sistem nije završen za celo naselje. 

Pomenuti Program optimizacije sistema upravljanja otpadnim vodama iz 2014. godine navodi da je u Bačkom Petrovcu prihvaćen pretežno vakuumski, a u manjem delu gravitacioni tip kanalizacije. Prema dokumentu, celo selo je pokriveno sistemom vakuumskih ventila, pri čemu je jedan vakuumski ventil namenjen za tri do četiri objekta. Dokument dalje navodi da su izgrađene dve vakuumske stanice, od kojih je jedna bila u funkciji, a druga u izgradnji, kao i sistem ulične gravitacione kanalizacije.

Isti dokument, međutim, pokazuje da sistem prečišćavanja otpadnih voda u Bačkom Petrovcu nije bio potpuno završen. Izgrađen je samo deo planiranog rešenja: biološko prečišćavanje je funkcionisalo, ali obrada mulja nije bila završena, a kapacitet postrojenja bio je manji od potreba koje je dokument predviđao.

Za Bački Petrovac se zato ne može reći da je  k naselje  bez kanalizacije, ali ni  sredina sa potpuno završenim kanalizacionim sistemom. Deo mesta jeste priključen, sistem ima gravitacione i vakuumske elemente, ali  ukupni kapacitet, pokrivenost domaćinstava i funkcionalno završavanje sistema ostaju otvoreno pitanje.

Gložan i Maglić imaju kanalizaciju

Gložan je u dostupnim dokumentima naveden kao selo koje ima kanalizacioni sistem. Program optimizacije sistema upravljanja otpadnim vodama iz 2014. godine navodi da je u ovom selu prihvaćen pritisni tip kanalizacije, što znači da se otpadne vode ne odvode samo samopadom, već pomoću crpnih stanica.

Prema istom dokumentu, u Gložanu je izgrađeno eksperimentalno postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda tipa „mokro polje”. Ovaj sistem je imao više nedostataka, bio je označen samo kao privremeno rešenje, a njegov kapacitet više nije odgovarao potrebama sela.

To znači da se ni Gložan ne može svrstati u istu grupu kao Kulpin. Kanalizacioni sistem tamo postoji, ali dokumenti pokazuju da je pitanje dugoročno optimalnog i kapacitetski dovoljnog prečišćavanja otpadnih voda bilo otvoreno još 2014. godine.

Redakcija Storyteller se sa pitanjima obratila i Javno-komunalnom preduzeću Gloakvalis, koje u Gložanu pruža komunalne usluge. Pitali smo da li je u Gložanu trenutno potpuno funkcionalan kanalizacioni sistem i od kada je tačno u upotrebi, koliko domaćinstava ili privrednih subjekata je priključeno na kanalizacionu mrežu i kako se danas rešava prečišćavanje otpadnih voda. Redakcija je pitala i da li postoji potreba za dogradnjom, rekonstrukcijom ili povećanjem kapaciteta sistema. Do zaključenja teksta odgovor nije stigao.

Maglić je prema dostupnim dokumentima selo sa funkcionalnim kanalizacionim sistemom. Opštinska vest od 16. oktobra 2009. godine navodi da je u Magliću tada svečano pušten u rad prečistač otpadnih voda i da je kanalizacija u ovom selu  „upravo završena”. U istoj vesti navodi se da je kanalizacija u Magliću počela da se gradi 2005. godine.

Program iz 2014. godine navodi da je u Magliću prihvaćen pretežno gravitacioni tip kanalizacije, da je kanalizaciona mreža velikim delom izgrađena i da se nalazi u funkciji. Uporedo sa izgradnjom kanalizacione mreže izgrađeno je i postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda.

Istovremeno Službeni list opštine iz 2013. godine pokazuje da se u programu samodoprinosa za Mesnu zajednicu Maglić za period 2013–2018. i dalje navodi „završetak izgradnje kanalizacije”, konkretno mašinsko i elektro-opremanje crpne stanice broj 5. To ukazuje da je sistem bio u funkciji, ali da su i posle 2009. godine postojali dodatni tehnički radovi.

Politički prioriteti, projektna dokumentacija i skuplje cene

Odbornik u petrovačkoj skupštini Marijan Triaška kao glavni razlog zbog kog kanalizacija u Kulpinu i Bačkom Petrovcu do danas nije završena navodi državne, odnosno političke prioritete.

„Glavni razlog zbog kog kanalizacija do danas nije završena, prema mom mišljenju, jesu državni, odnosno politički prioriteti. Tako velika investicija moguća je samo uz podršku Autonomne Pokrajine Vojvodine ili republike, a pošto je javna kasa sve praznija, treba konkurisati i za strane fondove”, navodi Triaška.

Istovremeno je izrazio sumnju da se opštinsko rukovodstvo ovom problematikom bavi dovoljno.

„Plašim se, međutim, da se opštinsko rukovodstvo ovom problematikom ne bavi dovoljno i imam sumnje u to na kom se stručnom nivou pripremaju projektna dokumentacija i projekti, budući da smo svedoci da obrazovanje i stručnost odavno nisu kriterijum za zapošljavanje u opštinskoj upravi”, kaže Marijan Triaška.

PODSEĆAMO I NA OVU PRIČU:

Prema njegovim rečima, danas je teško porediti prvobitno projektovane cene sa aktuelnim troškovima, budući da je sa kanalizacijom počelo još pre dve decenije.

„Pošto se sa kanalizacijom počelo još pre dve decenije, prvobitno projektovane cene danas su mnogo više i teško je porediti koliko je do sada investirano i koliko će još biti potrebno uložiti”, kaže.

Prema nekim informacijama, kako navodi Marijan Triaška za Storyteller, za izgradnju kanalizacione mreže u Bačkom Petrovcu, odnosno za približno 4.000 domaćinstava, potrebno je od 8 do 10 miliona evra. U Kulpinu je, prema njegovim rečima, približno 1.000 domaćinstava, pa bi cena trebalo da bude srazmerno niža.

„Verujem, međutim, da bi lokalno komunalno preduzeće moglo veliki deo radova da izvede i samo i da bi se od ukupne sume moglo značajno uštedeti”, zaključuje Marijan Triaška.