Med nije jedini dragoceni proizvod koji pčele proizvode u košnici. Pored njega, propolis, perga, matični mleč i pčelinji otrov vekovima se koriste kao podrška zdravlju, iako nisu zamena za terapiju koju propisuje lekar. Kako pravilno koristiti pčelinje proizvode, zašto kristalizacija nije znak lošeg meda i kako antibiotici i pesticidi mogu uticati na njegov kvalitet, objašnjava profesorka Nada Plavša sa Poljoprivrednog fakulteta, dok pčelarka Jelena Kovačević otkriva kako izgleda svakodnevni život na porodičnom pčelinjaku „Fruški med“.
Na malom porodičnom pčelinjaku Fruški med dani već godinama započinju i završavaju se zujanjem pčela. Nijedan dan na pčelinjaku nije isti. Nekada samo pregledaju košnice, a ponekad samo sednu ispred pčelinjaka i posmatraju neverovatan rad pčela, kaže Jelena Kovačević iz Fruškogorskog meda. One su za njih posebna bića koja su ih naučila strpljenju.
„Dovoljna je jedna do dve kašičice kvalitetnog meda dnevno, bilo uz doručak, u ovsenim pahuljicama, jogurtu ili jednostavno na kašičicu. Najvažnije je da to bude deo uravnotežene ishrane i zdravog načina života, a ne navika kojoj se vraćamo tek kada se ne osećamo dobro“, deli Jelena korisne savete u konzumiranju pčelinjih proizvoda.
Med je prirodni izvor energije i može se koristiti kao zaslađivač u napicima. Da bi sačuvao svoja svojstva, najbolje je dodati ga u već prohlađen čaj, savetuje Jelena. Med je najbolje čuvati na sobnoj temperaturi, daleko od direktne sunčeve svetlosti i dobro zatvorenoj posudi. Postoji verovanje da med nikako ne sme da dođe u kontakt sa metalnom kašičicom, ali to nije istina, otkriva Fruški med.
Pčelinji proizvodi kao podrška zdravlju
Med i drugi pčelinji proizvodi mogu se koristiti kao podrška u lečenju respiratornih i reumatskih oboljenja, kaže profesorka Nada Plavša.
Pčelinji proizvodi sadrže enzime, vitamine, proteine, aminokiseline, masne kiseline i druge sastojke koji su organizmu neophodni. Jedna od najvećih prednosti pčelinjih proizvoda jeste što mikroorganizmi ne razvijaju rezistenciju na njih.
Važno je naglasiti da pčelinji proizvodi nisu zamena za terapiju koju propiše lekar, naglašava profesorka Plavša, već predstavljaju podršku organizmu tokom lečenja i mogu doprineti boljem delovanju propisane terapije.
| Propolis | Propolis je jedan od najvažnijih proizvoda kada su u pitanju respiratorne infekcije. Ima izraženo antibakterijsko, antivirusno i antigljivično dejstvo i veoma je koristan kao podrška organizmu tokom prehlada i infekcija disajnih puteva. |
| Perga | Sadrži veliki broj aminokiselina, proteina, enzima, vitamina i zdravih masti – praktično sve ono što savremenom čoveku često nedostaje zbog ubrzanog načina života, nepravilne ishrane i svakodnevnog stresa. Zbog toga perga, fermentisani polen, može imati značajnu ulogu kako u prevenciji, tako i u periodu oporavka nakon bolesti. |
| Matični mleč | Proizvode ga mlade pčele radilice stare između šest i dvanaest dana. Pčela matica se tokom čitavog života hrani isključivo matičnim mlečom. |
| Pčelinji otrov | Ima važnu ulogu kod reumatskih oboljenja, ali sme da se koristi isključivo uz nadzor lekara. Primenjuje se direktnim ubodom pčele, putem apiterapije ili kroz preparate poput masti koje sadrže pčelinji otrov. Osobe koje imaju potvrđenu alergiju na ubod pčele ne bi smele da koriste ovu vrstu terapije. Alergija može da se pojavi i kasnije, tokom života. |
Provera autentičnosti meda
Kristalizacija je potpuno prirodno svojstvo meda i i nije znak da je med loš. Ipak, sama po sebi nije dovoljan dokaz njegove autentičnosti. Brzina kristalizacije zavisi od biljne vrste od koje potiče.
Bagremov med može ostati tečan veoma dugo, nekada i više meseci, dok med od suncokreta, livadski med ili med od uljane repice kristališu mnogo brže. Lipov med može relativno brzo da kristališe, pri čemu se stvaraju krupniji kristali koji pojedinim potrošačima izgledaju kao šećer. Međutim, sama pojava kristala ne znači da je medu dodat šećer, kaže Nada Plavša.
Potrošač golim okom ne može da prepozna da li je med prirodan. Za pouzdanu proveru kvaliteta meda potrebne su laboratorijske analize. Jedino tako se može utvrditi njegov sastav, prisustvo dodatih šećera, antibiotika, pesticida i drugih eventualnih nepoželjnih supstanci.
Ona je tokom izrade svoje doktorske disertacije istraživala koliko dugo ostaci oksitetraciklina (antibiotik) mogu da ostanu prisutni u medu. Rezultati su pokazali da se ostaci ovog antibiotika mogu zadržati čak 315 dana nakon primene. Dakle, i kada pčele normalno rade, a med je zatvoren u saću, antibiotik može ostati prisutan veoma dugo.
Zbog toga je izuzetno važno da se antibiotici koriste isključivo kada je to dozvoljeno i u skladu sa propisima, jer njihov nekontrolisan unos može predstavljati rizik za zdravlje ljudi, ističe profesorka Plavša.
„Upravo zbog ovoga savetujem kupovinu meda od proverenih pčelara kojima kupci veruju”, kaže.
Kako navike poljoprivrednika utiču na pčele
Pored antibiotika, problem predstavljaju i pesticidi. Njihovi ostaci mogu dospeti u med, ali i ozbiljno ugroziti same pčele.
Voćke tokom cvetanja nikada ne bi trebalo tretirati sredstvima koje su opasne po pčele.Upravo tada su pčele najaktivnije, jer sakupljaju nektar i polen i obavljaju oprašivanje. Ako se biljke u tom periodu tretiraju insekticidima, posledice mogu biti katastrofalne za pčele, kaže Nada Plavša.
Druga česta greška je prskanje voćnjaka nakon cvetanja, bez prethodnog košenja trave ispod stabala. U toj travi često rastu maslačak i druge medonosne biljke koje privlače pčele. Pesticidi mogu dospeti na njih, a pčele ih zajedno sa nektarom i polenom mogu uneti u košnicu, objašnava profesorka.
Na taj način mogu stradati ne samo pčele koje su bile u kontaktu sa pesticidima, već može biti ugrožena i cela pčelinja zajednica. Zbog toga kvalitet meda zavisi od načina na koji se pčele gaje i od okruženja u kojem sakupljaju nektar i polen.
