Kako možete da pomognete životinjama, doprinesete nauci i ujedno negujete svoje mentalno blagostanje? Društvo za proučavanje i zaštitu ptica ima odgovor. Oni već nekoliko godina unazad organizuju akciju “Ptice moje hranilice”. 

Cilj akcije je da građani i građanke postave hranilice za ptice u svom dvorištu i/ili svom komšiluku i u određeno vremenskom periodu posmatraju i beleže broj i vrstu gostiju na svojoj trpezi. Hranilica se može postaviti i na terasu, ali je neophodno da visi, ukoliko golubovi nisu dobrodošli. 

Pticama koje biraju da ovde prezime, od novembra do marta je potrebna dohrana. Nije im važno da li će servis za ručavanje biti drveni ili plastični, skupo plaćen ili napravljen od obične flaše. Bitno je da hrana bude zaštićena od vlage, kako se ne bi brzo pokvarila. Takođe, neophodno je voditi računa o higijeni, da bi se sprečio prenos bolesti. 

Gosti na hranilicama nisu probirljivi, ali su osetljivi. Zato im ne treba ostavljati peciva, slatku i začinjenu hranu, jer to za njih može biti opasno. Ptice će se zadovoljiti zrnevljem, svežim voćem, sirovim mesom (ako je dovoljno hladno da se ne povkari brzo), rendanim šargarepama ili ovsenim pahuljicama. Što je raznovrsniji izbor, raznovrsniji će biti i posetioci. 

Najmanje nedelju dana će proći dok se ptice ne naviknu na novi ugostiteljski objekat. Zato je za terapeutski efekat potrebno strpljenje. 

Zdrav razum

Prethodna godina je bila sve osim mirne. Velike društvene promene, institucionalna nepravda i egzistencijalna nesigurnost sigurno da su ostavile posledice na pojedince. 

“Mi koji posmatramo ptice znamo koliko nam to ispunjava život i koliko ga čini lepšim. Naravno, to ne može da reši sve probleme, ali vreme provedeno u prirodi i posmatranju ptica daje snagu i pomaže unutrašnjoj psihološkoj stabilnosti da se borite sa svim ostalim problemima”, kaže Uroš Stojiljković iz Društva za proučavanje i zaštitu ptica.

U ovoj organizaciji, uz pomoć člana koji je psihijatar, naveli su nekoliko blagodeti od posmatranja ptica. Pre svega je tu osećaj oduševljenja različitim bojama i oblicima ovih pernatih životinja i njihovim ponašanjem. Stojiljković kaže da se ljudi često iznenade koliko različitih vrsta može da dođe na hranilicu. 

“Obično mislimo samo na vrapce i senice, ali dolazi i do 30 vrsta – od zelenarki, severnih zeba, poljskih vrabaca, pa do detlića i sojki. One imaju različite karaktere i ponašanja, pa kad krenete to da posmatrate, ne primetite da je prošlo sat vremena, a osećate se mnogo bolje”, kaže ovaj ljubitelj prirode. 

Kontinuirani fokus na detalje pomaže da se obnovi koncentracija i produži vreme pažnje što ume da bude naročito izazovno u vremenu prezasićenosti informacijama. 

“Osećaj duboke zaokupljenosti čini da se perspektiva gledanja na svet izmeni za vreme posmatranja: izolujući osećaj sopstvene važnosti slabi i pojavljuje se blagotvoran osećaj pripadnosti širem prirodnom poretku sveta”, navode u Društvu. 

Na kraju, još jedan benefit je to što će posmatrači imati potrebu da svoja zapažanja podele sa drugim entuzijastima. Tako se gradi zajednica, a osećaj pripadnosti zajednici je jedan od ključeva za sreću. 

Kako da se pridružite?

Osim što učesnici u ovoj akciji mogu da nahrane ptice i svoju dušu, mogu da doprinesu i nauci. Ukoliko u periodu od 16. do 18. januara bar jedan sat budu posmatrali svoje hranilice i beležili podatke, građani i građanke svoja saznanja mogu da pošalju Društvu za zaštitu i proučavanje ptica. 

“Svake godine situacija na hranilicama je drugačija. Evo prošla godina je na nekim mestima bila dosta slabija. Pokušavamo da razumemo koje su to promene u okruženju hranilice koje su uticale na to da ima manje vrsta”, kaže Uroš Stojiljković. 

Orintoliozima će svako znanje biti korisno jer može doprineti shvatanju i očuvanju prirode. 

Naslovna fotografija: Dejan Krsmanović (Društvo za proučavanje i zaštitu ptica)