Kiša spira prašinu sa novosadskih ulica. Nazire se lep dan. Nalazim se sa Anom. Idemo u Lug da oslušnemo kako se tamo živi. Usput nam se pridružuje Valentin Danko, mladi novinar redakcije na slovačkom jeziku na Radio Novom Sadu. 

Vijugamo uzbrdicama i nizbrdicama sremske strane Dunava. Valentin ovaj put prevaljuje skoro svakog dana. Usput nam pokazuje Crkvu Svetog Rudolfa, obrušenu nemačku katoličku crkvu u Banoštoru. 

PODRŽITE STORYTELLER! Naš rad zavisi od podrške zajednice. Ako verujete u profesionalno i odgovorno novinarstvo, pomozite nam da nastavimo da istražujemo i objavljujemo priče koje se retko čuju. DONIRAJTE OVDE!

Posle četrdesetak minuta vožnje, stižemo u Lug. Na putu do centra sela, u glavnoj ulici, dočakuju nas dva znaka, kao dva čuvara. Stoje i upozoravaju na rupu. Ana smanjuje brzinu i vešto zaobilazi znakove. Pitamo se kako izgleda kada treba da se mimoiđu dva automobila. 

Znakovi su tu nedelju dana, a rupa je, ipak, starija meštanka. Više od pet godina Lužani i Lužanke svakodnevno ovde usporavaju i treniraju svoje amortizere. Tuda prolazi i linija autobusa kojim đaci petog i viših razreda idu do škole u Suseku. Meštani su se obraćali Opštini Beočin, koja je obećala da će do kraja ove godine ovaj problem zakrpiti.  

Inicijativu za sanaciju puta Nada Dudaš pokrenula je pre par godina. Sa njom se nalazimo u centru sela. Sedamo na klupu u parkiću. Sve je uredno. Žene iz crkve i pošte redovno kose travu, skupljaju lišće i održavaju park iako to nije u opsu njihovog posla. Komunalne službe retko ovde zalaze. 

Zraci sunca prožimaju se kroz stogodišnje drveće kome je potrebna nega. Stabla su dodatno oštetile oluje. Valentin Danko koji je po struci pezajžni arhitekta, konsultovao se sa starijim kolegama o tome šta im je činiti. Bez obzira na starost stabala, dovoljno ih je samo orezati. A to ne mogu sami. Potrebna im je dizalica. 

Dok sedimo na klupi nailazi autobus 84, koji se ovde okreće. Ovo je jedan od deset polazaka iz Luga. Vikendom ih ima svega pet. 

U zavisnosti od toga da li svraća u usputna sela, autobusom se do Novog Sada stiže za sat do sat i po vremena. S obzirom na to da ima malo polazaka, a desi se i da se autobusi kvare, pa plave mašine lako postaju krcate, a put do posla nepodnošljiv. 

Oni koji do grada odlaze samo po potrebi i nemaju mesečnu kartu, za povratno putovanje moraju da izdvoje “crvenu”. Cena karte u jednom smeru je u januaru sa 350 dinara povećana na 490 dinara.  

Dok sedimo i razgovaramo, đaci od prvog do četvrtog razreda osnovne škole prolaze pored nas. Igraju se na terenu kod škole. Tu je i vrtić. Školsko dvorište ograđeno je zelenom ogradom. Izgrađena je kroz proces praticipativnog budžetiranja. Građanke i građani beočinske opštine sami su predlagali i glasali, kako iskoristiti deo budžeta. Nada Dudaš je učestvovala.

„Sa početkom radova se kasnilo. Ograda je koštala 888.000 dinara, ali nije zavšrena”, objašnjava Nada.

Valentin Danko se nadovezuje i kaže da je svrha ograde bila da zaštiti decu od divljih pasa, a s obzirom na to da je ograda napravljena samo sa jedne strane, izgubila je smisao i novac je bačen. 

Iznad sela, pored njive i puta taloži se divlja deoponija. Valentin objašnjava da u njihovom selu ima domaćinstava kojima je usluga odnošenja otpada uskraćena jer autosmećari tuda ne prolaze, pa je zbog toga i ne plaćaju. Međutim, njihov otpad mora negde da ode. Život na selu stvara mnogo više biološkog otpada nego u gradu, ali komunalno preduzeće odbija da ga odnese, tvrdi Valentin. 

Niže se spisak problema koje stanovnici Luga moraju da rešavaju sami, jer nadležni za njih nemaju sluha. Nada pokazuje u pravcu vodovodne cevi koja je pre mesec dana prosipala  pijaću vodu u zemlju cela dva dana, dok deo sela nije imao vode. I ovaj problem su rešili sami.  Šut i dalje stoji pored puta kao dokaz.  

Sami čiste sneg zimi. Sami ravnjaju atarske puteve. Sami čiste kanale kako se ne bi zapušili. Sami se obraćaju lokalnoj samoupravi i traže zadovoljenje svojih komunalnih potreba, jer umesto njih nema ko drugi. 

Srž problema 

Selo Lug pripada Opštini Beočin. Međutim, njihova mesna zajednica se nalazi u administrativnom limbu. Izbori za članove mesne zajednice trebalo je da budu sprovedeni pre više od pet godina. Od tada ona, kao Šredingerova mačka, postoji i ne postoji istovremeno. Predsednik mesne zajednice ima pravo potpisa, ali se ne pita i ne odlučuje ni o čemu, a Savet se ne sastaje. 

Zbog toga su meštani Luga prepušteni sami sebi. Nemaju administrativnu jedinicu koja bi zastupala njihove interese. Kada se obraćaju institucijama i javnim preduzećima, oni to rade u svojstvu građana, a kao takvi nemaju mnogo moći. Zbog toga njihovi problemi ostaju nesaslušani, pa sami moraju da ih rešavaju. 

Ništa bez samoorganizacije

Lug nema kafanu. Zbog toga se ceo društveni život dešava u Domu kulture. Tu se skoro svake nedelje održavaju proslave rođendana i drugih veselja, uz odgovarajuću naknadu. U njemu se okuplja kulturno umetničko društvo, lovačko udruženje, udruženje žena, udruženje penzionera. Ne plaćaju zakup prostora i funkcionišu u simbiozi. 

KUD „Mladost” je najaktivniji. Pokrenuto je na inicijativu mladih ljudi iz sela koji su želeli da očuvaju svoju kulturnu tradiciju. U njemu plešu starija i mlađa grupa kojom koordiniše Valentin. Okuplja se i pevačka grupa. Neprocenjivu podršku pruža im udruženje žena “Vredne pčelice” koje šiju nošnju i sa njima idu na gostovanja. A o tome koliko su uspešni govore brojni nastupi koje su izveli kako u zemlji, tako i u inostranstvu. 

Valentin Danko ne može da zamisli život van svog sela. Ne oseća da pripada bilo gde drugo. Voli što svakome koga vidi može da poželi dobar dan. Mir kojim selo odiše čuje se i u njegovom glasu. Selo je zagrljeno šumom, pa privilegiju čistog vazduha ne bi menjao za bilo šta što grad može da mu pruži. 

„Ljudi si dobri. Nedostaje nam samo mesna zajednica. Mladi odavde ne žele da odu, jer znaju da sami mogu da reše probleme. Ostaje nam samo da zasučemo rukave”, zaključuje Valentin.