U Srbiji je godina, koju u ponoć ispraćamo, dočekana u tišini. U većini gradova na trgovima nije bilo tradicionalnog novogodišnjeg slavlja. Organizovan je u tek nekoliko gradova uz veliko negodovanje i nezadovoljstvo brojnih građana i građanki. Razloga za slavlje nije bilo u državi u kojoj je u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, dva meseca pre Nove godine, život izgubilo, u tom trenutku, 15 osoba.

Na Trgu slobode u Novom Sadu bila je tišina. Okupljeni građani minutama ćutnje odali su poštu nastradalima. Tada je to već postao deo svakodnevnog izražavanja tuge, besa i traženja odgovornosti zbog korupcije koja ubila ljude među kojima je bilo i dece. 

PODRŽI STORYTELLER! Naš rad zavisi od podrške zajednice. Ako verujete u profesionalno i odgovorno novinarstvo, pomozite nam da nastavimo da istražujemo i objavljujemo priče koje se retko čuju. DONIRAJ OVDE!

Novu godinu su u tišini dočekali i studenti i studentkinje, mnogi dežurajući na blokiranim fakultetima. U tom trenutku je većina državnih fakulteta bila u blokadi, a studenti su postavili jasne zahteve, među kojima je i zahtev da se objave svi dokumenti vezani za rekonstrukciju Železničke stanice u Novom Sadu. 

Olivera, apsolventkinja na Pravnom fakultetu u Novom Sadu u noći dočeka nove godine boravila je na fakultetu, u krugu, kako kaže, druge porodice, svojih kolega i koleginica. U ponoć se pridružila građanima na Trgu slobode i u novu godinu ušla u tišini. 

„Sećam se paradoksalne situacije. Sa jedne strane, iz okolnih ulica i kafića, čuo se vatromet, smeh i razmena veselih čestitki, kao da je u našem gradu sve u redu, a sa druge strane su stajali građani koji su tišinom iskazivali tugu koje je obavila Novi Sad‟ – priseća se Olivera. 

Cela godina bila je u znaku pobune studenata i građana, te represije koju je kao sredstvo zastrašivanja koristila vlast. Petnaestominutna tišina na raskrsnicima u gradovima širom zemlje postala je svakodnevni način odavanje pošte, ali i simbol istrajnosti u traženju odgovornih za nesreću.  

Protesti širom zemlje probudili jedinstvo i solidarnost

Zahvaljujući studentskom pokretu održano je nekoliko velikih skupova na kojima su građani tražili  promenu i pravdu. Serija velikih protesta počela je u Novom Sadu, kada je umesto Dana grada održan skup “Ćutanja je dosta, 1.2. na tri mosta”. Tada je održana i prva studentska šetnja od Beograda ka Novom Sadu. Studenti su imali ideju da prolaskom kroz manje gradove i mesta upoznaju građane sa ciljevima sovje borbe. Od tada će ove šetnje postati jedan od simbola studentskih aktivnosti. 

U Novom Sadu su blokirana sva tri mosta, a blokada Mosta sloboda je trajala 24 časa. Prema procenama bio je to najveći skup održan u ovom gradu, sa više destina hiljada ljudi iz cele zemlje. Nakon Novog Sada, građani su jedinstvo iskazali i na velikim kupovima u Kragujevcu i Nišu, a potom je usledio 15. mart i masovni protest u Beogradu. Broj pristunih kretao se od 107 000, prema procenama Ministarstva unutrašnjih poslova, do preko 300 000 prisutnih građana i građanki, prema podacima Arhiva javnih skupova. Ono što je sigurno, bio je to najveći protest u novijoj istoriji Srbije. 

U martu je petnaestominutana tišina produžena za još jedan minut, za poslednju žrtvu pada nadstrešnice. 

Sledili su protesti u Novom Pazaru, Kraljevu, Subotici, pa opet Beogradu i Novom Sadu… Pred svaki protest organizovani su i studentski marševi, pa su studenti sa svih fakulteta prepešačili ili vozili bicikle kroz celu zemlju. Biciklima su prešli i put od 1300 km da bi došli do Strazbura gde su od predstavnika evropskih institucija zatražili podršku za uspostavljanje demokratije i poštovanje ljudskih prava u Srbiji. Trčanje do Brisela bio je još jedan primer studentske istrajnosti da se bore protiv korupcije i nepravde. 

PODSEĆAMO I NA OVU PRIČU:

Za mnoge studente šetnje su iskustvo koje će dugo da pamte. Teodora Firanji, studentkinja sa Više poslovne škole u Novom Sadu učestvovala je u dve šetnje, od Bora do Niša i od Novog Sada do Subotice. Kaže, pamtiće te dane kao najlepše u životu. 

„Na tim šetnjama bila je neverovatna energija, dobrota i pozitivan stav svih koji su učestvovali, bez obzira na žuljeve i umor. Takođe, pamtiću sva dešavanja tokom blokade mog fakulteta na kojem sam mesecima provodila dane. To što sam mogla da učestvujem u svim akcijama i da dostojanstveno stojim sa svojim kolegama, za mene je jako velika stvar‟ – kaže Teodora. 

Napadi na studente i građane, koji su prvo tražili ispunjavanje četiri zahteva, a potom i raspisivanje vandrednih parlamentrnih izbora, postao je uobičajen odgovor vlasti. I dalje nema precizne evidencije o svim napadima koji su se desili na protestima, neki čak i sa ozbiljnim posledicama. Napadi nisu stizali samo od građana koji su se protivili studentskim akcijama i pristalica vlasti, već i od pripadnika policije, a sve pod maskom “zaštite javnog reda i mira”. Broj uhapšenih i onih koji su mesece proveli u pritvoru u dalje raste. Na internetu je čak otvorena i baza “Pustite ih sve” u kojoj su upisani slučajevi uhapšenih studenata, članova političkih partija, građana i građanki. 

Studenti i studentkinje pamte samo lepe stvari

Ipak, represija nije dala očekivane rezultate. Protesti su nastavljani, a jedinstvo i solidarnost su jačali, a posebnu emociju izazivala je predanost ostvarenju zajedničkog cilja koju su pokazivali studenati i studentkinja iz Novog Pazara. Osećaj zajedništva obeležio je ovu godinu, kaže Edin Osmanović, student građevinarstva na Državnom univerzitetu u Novom Pazaru. 

„Studenti Državnog univerziteta u Novom Pazaru su se trudili da doprinesu i budu u prvim redovima gde god je bila borba za pravdu, za multietiničnost, jer mi želimo građansku državu kojoj će biti jednaki svi narodi i u kojoj će vladati pravda i mir” – ističe Edin. 

Govoreći o mesecima koji su bili ispunjeni različitim izazovima, studenti uglavnom govore o lepim stvarima koje će pamtiti. Loše ne pominju. Razočaranja koja imaju nisu vezana za studentski pokret i akcije, već stanje u društvu. 

„Razočaran sam korupcijom u našoj državi i situacijom gde neki ljudi jedva spajaju kraj sa krajem, a drugima je bilo dovoljno da odu u Ćacilend i za noć dobiju velike pare” – priča Nikodin Gregorin, student Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu.

„Borba i dalje traje‟

Prema najavama, ulazimo u izbornu godinu. Protesti studenata i građana promenili su formu. Umesto organizovanja velikih skupova na ulicama, studenti su krenuli u pripremu za buduće izbore. 

„Naša borba još traje i nade uvek ima. Za ovih godinu dana ohrabrilo me je spajanje ljudi, zajedničko shvatanje i rešavanje problema. Bilo je naravno mnogo poteškoća, ali kako vreme prolazi i mi smo sve iskustniji kako i šta treba da se radi” – kaže Nikola Momčilović sa Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu. 

Kroz sve akcije koje su, uz pomoć i podršku velikog broja građana, organizovali, studenti su poslali poruku da žele da žive u uređenom društvu u kojem su pravda i sloboda vrednosti koje se ne dovode u pitanje. Olivera sa Pravnog fakulteta u Novom Sadu kaže da su dali odgovor na čuvenu rečenicu koju često izgovaraju pristalice, a i predstavnici vlasti. 

„Često nam govore: ′ako ti se ne sviđa, idi′. A mi kažemo: ′neka, hvala, popravićemo′. To je odgovor studenata koji su istrpeli nasilje na ulicama, pa i policijsku torturu i koji žele da poprave prilike u našoj državi. Zato me razočarava pojedinčani defetizam, kao i neutralost pojedinaca” – kaže Olivera. 

U novoj godini svi sagovornici i sagovornice Storytellera žele slobodu i da žive u državi u se zakoni poštuju, institucije rade svoj posao, a odgovorni za kriminal i korupciju budu kažnjeni. 

„Želim da budemo slobodni, da svako ima posao na osnovu svojih kvalifikacija, a ne stranke. I šta god bilo, želeo bih da se svi, koji smo učestvovali u ovoj borbi za slobodu, nastavimo društiti i voleti. Ljubavlju do pobede” – šalje želje Nikodin Gregorin iz Novog Sada.