Više od godinu dana u Srbiji traje borba onih koji insistiraju na pravdi i onih koji odbijaju da urade sve što je potrebno da bi do pravde došlo. Jedan od ta dva protivnika raspolaže svim sredstvima prinude, dok ovi drugi baštine junačke odlike – solidarnost,
Decembarska, teška magla spustila se nad Novim Sadom. U centru grada, pored spomenika Svetozaru Miletiću, svetli veliko srce napravljeno od crvenih lampiona. U sredini srca je broj 16. Hladno je, ali okupljeni gađani i građanke strpljivo čekaju polazak kolone ka Železničkoj stanici gde će biti
Kada sam stigla pred policijsku stanicu u Novom Sadu, već je bio prisutan veliki broj ljudi. Saobraćaj je obustavljen, a na ulasku u stanicu stajao je kordon policije. Okupljeni su tražili oslobađanje uhapšenih, koji su privedeni prethodni dan nakon još jednog protesta isped prostorija Srpske
“Osetno je manje gostiju i manje posla” – kaže u neformalnom razgovoru jedan novosadski ugostitelj. Sličnu rečenicu verovatno bi moglo da izgovori još mnogo malih preduzetnika i preduzetnica, koji poslednjih nekoliko meseci neće pamtiti kao uspešan i unosan period poslovanja. Naprotiv. Predstavnici vlasti za to
„Student u svakom selu“ u Gložanu – bez bine, ali s pitanjima koja se ne prećutkuju i u Gložanu tokom festivala „Tancuj tancuj“.
Stalno praćenje najnovijih vesti, odlasci na proteste i pomaganja studentima već mesecima su svakodnevica brojnim građanima i građankama, koji priželjkuju bolje društvo. Između novih aktivnosti teče stari život, briga o porodici i odlasci na posao. Uklopiti sve obaveze fizički je naporno i to mnogi prokomentarišu
Hladno, majsko prepodne. Iako je proleće uveliko stiglo, oštar vetar i povremena kiša pretvaraju centar Maglića, kod kružnog toka, u sivu, prohladnu scenu. Ali troje mladih ljudi, studenti beogradskog univerziteta, ne mare za to. Oni su ovde došli, u sklopu akcije radne jedinice studenata i
Nađa Šolaja, studentkinja žurnalistike na novosadskom univerzitetu, sedela je na klupi u prostranom kampusu, pored zgrade Filozofskog fakulteta. Kasno oktobarsko sunce lenjo se probijalo kroz krošnje drveća, bacajući isprekidanu svetlost na požutelo lišće. U vazduhu se osećala ona specifična studentska mešavina mirisa knjiga, kafe i
Priče koje se polako čitaju. Kao pismo. Jednom mesečno u vašem inboxu.
