Oglasna tabla na kapiji zgrade u kojoj se nalazi Udruženje penzionera u Bačkom Petrovcu ispunjena je obaveštenjima.  Penzioneri i penzionerke se pozivaju na besplatne preventivne preglede u Domu zdravlja, tu je i ponuda za ogrev za tekuću godinu, kao i spisak prijavljenih za solidarnu pomoć. Od vremenskih nepogoda zaštićena metalnim ramom i staklom, ova tabla je pouzdan izvor informacija koje bi mogle interesovati najstarije stanovnike Bačkog Petrovca. Pouzdan jeste, ali ne i dovoljan, kaže Boško Bogunović, predsednik Udruženja penzionera.

Obaveštenje na prozorčetu, kako naziva oglasnu tablu, mogu da pročitaju samo oni koji namerno svrate ili ih obaveza dovede u ulicu u kojoj se nalazi Udruženje penzionera.

„Pokušaji da informacije plasiramo preko Fejsbuka, Vibera ili neke druge društvene mreže ne nailaze na dobar odziv. Zato i dalje samo kačimo obaveštenja na oglasnu tablu, ali to nije dovoljno. Stariji ljudi su manje pokretljivi, retko prolaze pored naših prostorija” – ističe Boško Bogunović. 

PODRŽITE STORYTELLER! Naš rad zavisi od podrške zajednice. Ako verujete u profesionalno i odgovorno novinarstvo, pomozite nam da nastavimo da istražujemo i objavljujemo priče koje se retko čuju. DONIRAJTE OVDE!

Veliki broj starijih osoba ne zalazi u nepoznati im online svet. Nije ovo slobodna procena, već to potvrđuju i podaci, istina, retkih istraživanja. Jedno, iz 2018. godine koje je radio Crveni krst i Institut društvenih nauka kaže da oko 43% starijih od 65 godina nikada nije koristilo internet. Samim tim nemaju profile na društvenim mrežama. 

Nešto veće prisustvo starijih na nekoj od popularnih socijalnih mreža zabeleženo je za vreme pandemije korona virusa, kaže Jovana Trbojević Jocić, psihološkinja i docentkinja na Zajedničkom studijskom programu Psihologija u Kragujevcu. 

Šerovanje, lajkovanje i četovanje svakodnevne su aktivnosti mnogih koji sate i sate provode na internetu i društvenim mrežama. Među njima nema veliki broj starijih od 65 godina, jer internet koriste uglavnom za elementarne stvari. 

„Stariji najčešće koriste opciju primanja i slanja elektronske pošte, igranja igrica i postavljanja ličnog sadržaja. Manje šeruju, u interakciji sa drugim osobama često samo razmenjuju informacije, bez emotivnog ulaganja u neki novi odnos” – kaže Jovana Trbojević Jocić. 

Za razliku od mladih koji su voljni da na društvenim mrežama sklope i nova poznanstva, stariji uglavnom imaju želju da se povežu sa prijateljima iz prošlosti. Ako žive sami, udaljeni od porodice ili zbog zdravstvenog stanja im ograničeno kretanje, društvene mreže su im prozor u svet. Zato se okreću onlajn komunikaciji tražeći emocionalnu, a nekada i instrumentalnu podršku, objašnjava Trbojević Jocić. 

„Sa godinama se broj socijalnih interakcija smanjuje, pa ne čudi što stariji koriste društvene mreže kako bi smanjili osećanje usamljenosti. Na Fejsbuku su, recimo, popularne grupe gde se okuplja jedna generacija ili grupe stanovnika manjih mesta. Tu se mogu uočiti starije osobe kako razmenjuju slike i sećanja iz prošlosti” – dodaje ona. 

„To je za vas mlade”

Neuobičajeno toplo martovsko popodne sedamdesetrogodišnji Marko iskoristio je za šetnju. U pratnji supruge polako obilazi novosadske ulice. Od šetnje nema, kaže, boljeg načina da se provede slobodno vreme. Ne žuri, zato i ne gleda na sat, a ni u telefon kao mnogi od prolaznika. 

„Ma, kakav telefon. I ne koristim ga, uplatim 300 dinara za dva meseca. Zvrcnem sina, pa me on pozove. Mladi bez toga ne mogu, šta god da rade, treba im telefon. Meni ne treba” – kategoričan je Marko. 

Mladi su, kaže, danas pametniji, pa lako nauče kako se uređaji koriste. Kao manu navodi i telefonske račune koje treba platiti, pa je to još jedan razlog zbog kojeg ne koristi telefon i internet. Sva plaćanja koje je danas moguće izvršiti onlajn, Marko obavlja lično i ništa od toga mu, tvrdi, nije teško. 

Stav da su internet i društvene mreže zanimacija rezervisana za mlade dosta je prisutan kod starijih generacija. Kao razlog zašto je to tako, Jelena Trbojevć Jocić navodi dizajn novih tehnologija. Prilikom izrade platformi ne vodi se računa o uzrasnim razlikama, pa je ljudima obično ostavljeno da sami istražuju i zaključuju kako se koriste.

U starijoj dobi kognitivne i motoričke sposobnosti su slabije, ističe Trbojević Jocić. Toga i stariji postaju svesni kada pokušaju da savladaju upotrebu novih tehnologija. Često ih to zastraši, izazove anksioznost i obeshrabri od daljeg učenja. Za upotrebu osetljivih, modernih uređaja važna je fina motorika, a ona je kod starih oslabljena, a sve to je praćeno slabijim vidom i sluhom. 

Ovoga često ni mladi nisu svesni, navodi psihološkinja. Neretko će prilikom objašnjavanja kako se nešto koristi izgubiti strpljenje i pomisliti kako su stariji ostali u prošlosti i ne mogu da savladaju nešto novo. 

„Uverenje da stariji ne treba da koriste društvene mreže prisutno je i kod starih i kod mladih. To je posledica ejdžizma i sa tim, socijalno podstaknutim uverenjem, stariji u startu imaju otpor ka novoj tehnologiji” – kaže Trbojević Jocić. 

Danas već postoji i jasna podela na društvene mreže koje koriste stariji i one na kojima više borave mladi. Prema istraživanju koje je 2023. godine radila Organiacija za evropsku bezbednost i saradnju (OSCE), najstariji stanovnici Srbije najčešće otvaraju profile na društvenoj mreži Fejsbuk. 

Razlog treba tražiti u izgledu ove društvene mreže, ocenjuje psihološkinja. Relativno je jednostavan za upotrebu uz označena polja gde šta treba da se upiše. Zadovoljava sve potrebe starijih korisnika za razliku od Instagrama koji je više namenjen samopromociji ili mreže X koja služi za razmenu mišljanja, ali bez dubljeg povezivanja sa ljudima. 

Brže prihvatanje dezinformacija je zamka u koju lakše upadnu stariji korisnici društvenih mreža, ocenjuje Jovana Trbojević Jocić. Razlog nije zato što su ′naivni′ već zbog kognitivnih promena koje se u tom periodu dešavaju. Informacije se na društvenim mrežama smenjuju velikom brzinom i stariji ne mogu adekvatno da ih protumače. 

„Sa starošću postajemo osetljiviji na emocionalno obojene poruke, samim tim pre ćemo birati informacije koje pružaju doživljaj poznatosti, sigurnosti i jasnoće, što najčešće današnji onlajn svet i pokušava da proda kroz brza i jednostavna, ali često manipulativna rešenja“ – dodaje psihološkinja. 

Kao što generalizacija nigde nije moguća, tako i kod korišćenja interneta i društvenih mreža veliku ulogu imaju individualne karakteristike svake osobe. Jovana Trbojević Jocić kao primer navodi susret sa jednom sedamdesetogodišnjakinjom koja se čitav život bavila izučavanjem informacionih tehnologija, a sada piše o veštačkoj inteligenciji. 

„Ova žena je pokazatelj da otpor ka tehnologiji nije urođen program koji se aktivira kada napunimo 65 godina, već da zavisi od nas samih i naše želje da budemo aktivni i preuzmemo odgovornost u tome kako ćemo starit“ – zaključuje Trbojević Jocić.

Influenserka u osmoj deceniji

U svojoj kuhinji Jelena Petrović iz Jagodine započinje pripremu novog jela. Dok radi, ujedno i objašnjava svaki korak. Za to vreme za kamerom njen suprug Milan vodi računa da sve bude snimljeno. Kada spremanje jela bude završeno, snimljeni materijal će mora da se izmontira i postavi na internet. 

Jelena ima 76 godina. Živi u Jagodini i više od deceniju vodi kulinarski blog i YouTube kanal „Bakina kuhinja“ koji ima preko 480 000 pratilaca. Jelena kaže da su je nove tehnologije oduvek interesovale, ali je nakon teške porodične tragedije želela nečim da zaokupi misli. 

„Internet je za mene bio pojas za spasavanje. Moj prvi projekat bio je jedan sajt na kojem su postojali forumi gde smo se družili, šalili i lečili dušu“ – priseća se Jelena. 

Kada su forumi zamrli, počela je da istražuje YouTube, posebno kulinarske recepte, jer voli da kuva. Odlučila je da svoje umeće kroz video prenese i drugima. Snimanje prvih recepata poredi sa početnom vozačkom obukom. U mesto menjača, kaže, ona je koristila računarski miš i učila kako da savlada ono što ne zna. Volja je bila jača od straha, ali imala je i veliku podršku svojih sestrića. 

„Oni su mi pomogli da savladam mnoge programe, a ja danas pratim brojne tutorijale, jer me sve interesuje“ – dodaje Jelena. 

Glavni oslonac je, kaže, suprug Milan. Na početku su imali samo malu kameru sa svega tri megapisela koju su postavljali na običan drveni stub. 

„Ono po čemu su recepti koje snimam prepoznatljivi su moje priče. Svaki video se završava pričom koju sama pišem. To su emotivne, životne ispovesti i ljudi su to zavoleli. Moja Fejsbuk stranica je jedna ogromna zajednica gde se svakodnevno okupljamo“ – ponosno kaže Jelena. U šali dodaje da je svojim pratiocima kao turska serija, jer svako jutro na njenom kanalu osvane novi recept. 

Jelena Petrović ističe da sve što radi nije plod dosade ili želje za slavom u poznim godinama. U početku joj je pomoglo da olakša teške trenutke, a preraslo u hobi u kojem uživa. 

Njen primer bi, smatra, mogli da slede i drugi, jer uz volju dođe i znanje. Ako ništa drugo, internet je nepresušan izvor druženja i znanja. 

Sličnu poruku ima i Boško Bogunović, predsednik Udruženja penzionera u Bačkom Petrovcu.Nedovoljnim poznavanjem tehnologije stariji ostaju uskraćeni za informacije, ali su im nedostupne i one usluge koje mogu uštedeti novac i vreme za obavljanje svakodnevnih aktivnosti, smatra on. 

„Najbolji primer je korišćenje novih metoda prilikom obraćanja organima državne uprave. Mislim da je to u većini slučajeva starijoj populaciji potpuno nepoznato” – navodi Bogunović. 

Dok stariji građani i građanke misle da korišćenje novih tehnologija ne mogu da savladaju, društvo se i ne trudi da ih ubedi u suprotno. Posebnih obuka za rad na računaru gotovo da i ne postoje ili su dostupne vrlo malom broju ljudi. 

„Stariji uglavnom prate televiziju. Danas nema nijedne emisije koja bi uputila starije ljude kako tome da priđu, kako da se edukuju, kako mogu da otvore, recimo, e-sanduče. Malo se radi na edukovanju starijeg stanovništva” – izdvaja problem Boško Bogunović.