Miris zime oseća se u vazduhu. Oštrina hladnog, vlažnog vazduha grize lica prolaznika. Saobraćaj je usporen. Preglednost je niska. U blizini se čuje kašalj, ali se ne vidi čiji je. Kosa i odeća mirišu na dim. 

Ovo može biti priča o bilo kom mestu u Srbiji ovih dana, no ovako je izgledao London pre sedamdeset godina. Industrijska revolucija učinila je da ovaj grad ekonomski ubrzano napreduje, a posledica toga bio je vazduh toliko sumoran da je inspirisao pisce misterija poput Čarlsa Dikensa i Artura Konana Dojla. Londonska magla morala je dobiti svoju reč – smog – kovanicu reči „smoke” (dim) i „fog” (magla). 

💡 PODRŽI STORYTELLER! Naš rad zavisi od podrške zajednice. Ako verujete u profesionalno i odgovorno novinarstvo, pomozite nam da nastavimo da istražujemo i objavljujemo priče koje se retko čuju. 👉 DONIRAJ OVDE!

Vrhunac londonskog smoga postignut je početkom decembra 1952. godine. Visok vazdušni pritisak nije dopustio da topao vazduh iz fabrika i kamina ode u atmosferu. Vidljivost je bila toliko niska da ljudi na ulicama nisu mogli da vide svoje cipele. Vozači su ostavljali svoje automobile na sred puta, a stopa kriminala je porasla. Procenjuje se da je zbog Velikog smoga umrlo oko 12.000 ljudi. 

Posledica ovog događaja bio je Zakon o čistom vazduhu izglasan četiri godine kasnije. Uspostavljene su zone bez dima. Ograničena je upotreba uglja. Domaćinstvima su ponuđene subvencije za promenu grejanja na ulje, gas ili struju. 

U trenutku pisanja ovog teksta vazduh u Londonu je čistiji nego vazduh u Novom Sadu. 

Dušan Krivošija živi u delu Novog Sada gde su uglavnom kuće. Zabrinjavalo ga je to što vazduh može da vidi. Zanimalo ga je koliko je on u stvari štetan i zato je rešio da pre dve godine nabavi uređaj koji će meriti kvalitet vazduha. 

Cena ovih uređaja kreće se od 25 do 300 dolara i više, u zavisnosti od toga da li je polovan ili nov, za unutrašnju ili spoljnu upotrebu. U trenutku kada je Krivošija nabavljao svoj merač, nije postojalo mnogo opcija u Srbiji, pa je aparat naručio iz Sjedinjenih Američkih Država. 

Ovaj uređaj je kompatibilan sa platformama koje prikazuju kvalitet vazduha u celom svetu. Meri količinu PM10 i PM2.5 čestica, azot-dioksida, sumpor-dioksida i ugljen-monoksida u vazduhu. 

Radoznalost je navela Dušana Krivošiju da instalira još jedan uređaj u Rumi, kako bi mogao da upoređuje vazduh u većem i manjem mestu. Leti je razlika primetna jer ova sremska varoš trpi mnogo manje saobraćaja. Zimi je razlika neprimetna.

„Zimi su glavni zagađivači i u većem i u manjem mestu individualna ložišta. Verujem da je zagađenje isto u svim ravničarskim krajevima. Pretpostavljam da je na planinama drugačije”, kaže Krivošija. 

I posle dve godine konsntantnog nadzora vazduha koji unosi u pluća, Dušan Krivošija zaljučuje da je njegov kvalitet izuzetno loš. Zdravstvene posledice za većinu građana nisu nisu odmah vidljive. 

„Naš region je rekorder po zagađenju i broju ljudi koji pate od bolesti koje su njegove posledice. Preoruka je da se nosi maska kada je vazuh ovakav”, tvrdi Krivošija. 

Naš sagovornik nema naviku da nosi masku kada je vazduh u „crvenom” ili „ljubičastom”. Ipak, promenio je životne navike. Ne otvara prozor kada njegov uređaj svetli u jednoj od te dve boje. Tada uključuje aparat za prečišćavanje vazduha. A trčanje zamenio je treniranjem unutra. 

„Shvatio sam da mi džogiranje i nije baš najbolja rekreacija, ako ću se nagutati tog lošeg vazduha”, kaže Krivošija.