Brine li neko što u domaćinstvima u Kulpinu nema pitke vode?

Ako putnici, usput ili kakvim poslom svrate u Kulpin, nekadašnju prestonicu hmeljarstva i mesto gde je Laza Kostić pisao svoju najpoznatiju pesmu, upoznaće mnoge lepote vojvođanske ravnice. Prirodu, plodnu zemlju, kulturu, istoriju, suživot – sve to Kulpin ima, osim pitke vode u domaćinstvima. 

Oko dve hiljade meštana i meštanki Kulpina ne mogu, kad god požele, da odvrnu slavinu i napiju se vode. 

“Preporuku da vodu ne koristimo za piće imamo već 15, ako ne i 20 godina” – priča Viera Dorčova Babiakova. I pre toga, kaže, voda nije bila u potpunosti ispravna, ali je bar bila bez boje. Kao dokaz, u čašu sipa vodu koja ima boju, miris, a verovatno i ukus. Koriste je samo za kupanje, kuvanje i pranje veša, dok po pitku vodu odlaze u centar sela gde je postavljena javna česma. Druga opcija je da kupuju flaširanu vodu.

“Kupamo se vodom koja smrdi, a posle koža bude masna. Sve nam je to već postalo normalno” – govori Viera. 

Bez obzira što u domaćinstvima u stvari koriste tehničku vodu, na svakom računu, koji moraju da plate, ispisana je cifra za pitku vodu.

I mada isti problem muči sve stanovnike Kulpina, nemaju svi isto mišljenje kako doprineti njegovom rešavanju. Dok jedni pomirljivo, nekoliko puta sedmično, idu do eko česme, drugi veruju da bi se zajedničkim delovanjem moglo doći do rešenja.

 “Sve je bitnije uraditi u opštini osim vode u Kulpinu. Ljudi bi mogli da urade nešto, ali mora celo selo, ne samo pojedinci” – smatra Viera Dorčova Babiakova.

Analizu ispravnosti vode u Kulpinu jednom mesečno vrši Institut za javno zdravlje Vojvodine. Rezultati pokazuju da su svi uzorci vode za piće iz lokalnog vodovoda zdravstveno neispravni.

“Razlog je fizičko-hemijska neispravnost, odnosno povećana koncentracija arsena, amonijaka i hlorida, povećana potrošnja kalijumpermanganata i usled toga izmenjena boje vode” – pojašnjava prim. dr Emil Živadinović sa Instituta za javno zdravlje Vojvodine. Osim toga, dodaje, pola uzoraka vode za piće iz lokalnog vodovoda je i mikrobiološki neispravno.

Vodu ne koriste za piće, ali sve navedene uzroke neispravnosti stanovnici Kulpina svakodnevno unose u organizam, jer operu voće, posuđe iz kojeg jedu i odeću koju nose. Nakon više od deceniju i po izloženosti takvoj vodi, opravdan je i strah za zdravlje.

“Od svih uzroka neispravnosti vode u Kulpinu, povećana koncentracija arsena predstavlja opasnost po zdravlje ljudi. Arsen je svrstan u grupu dokazanih kancerogena. U organizam se može uneti putem hrane, vode, preko kože i udisanjem, a usled dugotrajne izloženosti ugrožena je koža, pluća i mokraćna bešika” – kaže prim. dr Emil Živadinović.

U Institutu kažu da je kvalitet vode na ovom području takav da se jedino tehnološkim procesom prečišćavanja stanovnicima može obezbediti zdravstveno ispravna voda.

Rešenje postoji

Kulpinska voda može se svrstati među najgore u Vojvodini, kaže profesor emeritus sa Katedre za hemijsku tehnologiju i zaštitu životne sredine Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu Božo Dalmacija.  Loša je i za prečišćavanje, ali i nakon prečišćavanja.

On objašnjava da velika količina amonijaka i organskih materija izaziva mikrobiolšku neispravnost u celom vodovodnom sistemu. U crpnoj stanici u Kulpinu, posle hlorisanja, voda ima četiri puta veću količinu aerobnih mezofilnih bakterija nego što je dozvoljeno i amonijaka koga ima osam puta više nego što je propisano. 

Međutim, amonijak u reakciji sa hlorom, koji se koristi za dezinfekciju vode, stvara hloramine, koji ubijaju mikroogranizme, ali imaju miris nafte. Zato je potrebno u potpunosti ukloniti amonijak – oksidacijom, tako što bi mu se dodala devet puta veća količina hlora. U vodi sa tolikom količinom hlora stvorili bi se halometani koju su opasni za zdravlje jer, između ostalog, mogu da izazovu i rak debelog creva. 

Zato kao rešenje Dalmacija predlaže mini regionalni vodovod, u kojem bi fabrika vode bila smeštena u Gložanu, u kojem je voda jedino ispravna u opštini, a odakle bi se voda distribuirala na ostala mesta u opštini, ali i šire. Tehnologija prečišćavanja ove vode je značajno jeftinija jer podrazumeva uklanjanje samo gvožđa, amonijaka i mangana, što zahteva jednostavne tehnologije. 

“Izgraditi fabriku vode u Bačkom Petrovcu bilo bi preskupo. To je skuplje nego zrenjaninska tehnologija,” navodi Dalmacija. 

Nedostatak fabrike vode u Gložanu bila bi distribucija, odnosno nedovoljan pritisak, koji se lako može nadomestiti izgradnjom vodotornjeva. Potrošnja energije u ovom slučaju, bila bi značajno manja, nego kada bi se prečišćavala voda iz petrovačkih bunara. 

Ovakav projekat postojao je u Strategiji održivog razvoja Bačkog Petrovca za period 2014-2020. Njime je predviđeno da centralno izvorište bude između Gložana i Čelareva gde je trebalo da bude izgrađena fabrika vode. U dokumentu se navodi da je izrađena studija izvodljivosti, a da su glavni i generalni projekat u fazi izrade. Vrednost projekta procenjena je na 1,2 milijardi dinara, a rok za realizaciju bio je šest godina. No, i ovo je, kao kao i dosta slova na papiru u ovoj opštini – ostalo mrtvo.