U bari Revi kod Beograda, umesto starih cigli plivaju ribe i vodozemci.  Za to mogu zahvaliti upornim građankama i građanima koji su se izborili da ovaj ekosistem ne postane smetlište za građevinski otpad. Bar, ne još. 

Godina je 2020. Dok ljudi strepe od nevidljivog neprijatelja koji je napao čitav svet, baru na obali Dunava napali su kamioni. Na nekih 700 metara od same bare, šumu je zamenio pustoš. To je cena koju je priroda morala da plati kako bi ovde bilo izgrađeno postrojenje za reciklažu građevinskog otpada.

PODRŽITE STORYTELLER! Naš rad zavisi od podrške zajednice. Ako verujete u profesionalno i odgovorno novinarstvo, pomozite nam da nastavimo da istražujemo i objavljujemo priče koje se retko čuju. DONIRAJTE OVDE!

Ani Džakić iz udruženja „Bela čaplja”  i ostalim ljudima koje žive u okolini, nije se svidela ta ideja. Smatrali su da nema mesta otpadu tamo gde žive ugrožene vrste životinja. 

„Najviše nas je alarmiralo da reagujemo kada je naš prijatelj podigao dron i kada smo videli koliko je tu otpada nasuto”, priseća se Džakić. 

I tako su građani i aktivisti pre pet godina organizovali protestnu šetnju, koja je od Krnjače išla nasipom od mesta za istovar. Ovu rutu su birali kako bi i okupljenima pokazali o kakvom se prirodnom dobru radi. 

„I pošto mi tim protestom nismo uspeli mnogo, sem da, malo to dignemo u javnost, rešili smo da blokiramo radove”, prepričava Džakić. 

Dvadesetčetvoročasovna straža trajala je 24 dana. Donesene su klupe, stolovi, šatori, oprema za kuvanje. Organizovani su različiti događaji koji bi privukli što više ljudi. A ponekad je bio prisutan samo jedan stražar.

Kamioni su prestali da dolaze, ali borba se nije završila. Oko 130 udruženja, potpisalo je inicijativu koja je predata Zavodu za zaštitu prirode, da se ova oaza i institucionalno zaštiti. Plavno područje pored Dunava dom je strogo zaštićenih vrsta životinja, poput orla belorepana i vidre. 

„Naša inicijativa je da to područje bude kao park Donau-Auen koji se prostire od Beča do Bratislave, pošto su dosta slični”, kaže Ana Džakić.  

Kroz nacionalni park Donau-Auen vodi međunarodna biciklistička ruta Eurovelo 6, koja prolazi pored bare Reve. A na nju će naići i oni koji voze rutom Eurovelo 11. 

Međunarodni značaj – domaći beznačaj 

Ana Džakić podseća da se Srbija obavezala Ramsarskom konvencijom da štiti vlažna staništa. Ovo podrčuje prepoznato je kao područje od Međunarodnog značaja za ptice (IBA), gde boravi preko 170 vrsta, među kojima i one ugrožene. Ušće Save u Dunav predloženo je i za svrstavanje u mrežu zašićenih područja Evropske unije „Natura 2000”. 

Ipak, prema Planu detaljne regulacije navedenog područja od prošle godine, prostor od 312,14 ha, osim za reciklažni centar, namenjen je, između ostalog i za izgradnju vrtića, škole, doma zdravlja i stambenih zgrada. Uredbom s kraja prošle godine, Vlada je dala zeleno svetlo da se na prostoru blizu Bare Reve, gradi terminal luke za rasute terete. 

Satelitski snimci pokazuju da nakon četiri godina, iako je šteta načinjena, priroda preuzima prostor nazad. Izvor: Google Earth

Zbog toga za aktivistkinje i aktiviste „Bele Čaplje” borba još nije gotova. Sat otkucava dok sudbina bare Reve ostaje između brzine i moći donosioca odluka koji prioritizuju ekonomski napredak i onih koji žele da zaštitu ono malo što je za zaštitu ostalo. 

„Ako građani žele da se zauzmu za nešto, moraju sa svih strana da priđu tom problemu. Mi smo uključili ekologe, biologe, ali i arhitekte, pravnike i druge”, kaže Ana Džakić.