U domu Jelene Kadlečik u Bačkom Petrovcu nedavno je postavljen novi tuš. Glava tuša sa filterom nije bila mala investicija, ali je bio krajnji korak kako bi se sačuvalo zdravlje njene porodice. 

„Voda je izazivala svrab kod mene, a kod mog deteta osetljivost kože. Sada više nema tog klizavog, ljigavog osećaja”, opisuje Jelena. 

Ostali problemi, međutim, i dalje ostaju hronični. Voda za piće i kuvanje se kupuje. Osim što dodatno opterećuje kućni budžet, ovu Petrovčanku zabrinjava i mikroplastika koja se može naći u proizvodima sa plastičnom ambalažom. Boli je i to što mora da generiše toliko plastičnog otpada. 

PODRŽI STORYTELLER! Naš rad zavisi od podrške zajednice. Ako verujete u profesionalno i odgovorno novinarstvo, pomozite nam da nastavimo da istražujemo i objavljujemo priče koje se retko čuju. DONIRAJ OVDE!

Iskustvo ove porodice nije izuzetak. Ono je deo šire slike kvaliteta vode u Bačkom Petrovcu, ali i u Kulpinu.

Voda u opštini Bački Petrovac ponovo je početkom januara proglašena zdravstveno neispravnom. Nije prvi put, ali to što nije novo, ne znači da je normalno. Još manje da bi ljudi na to trebalo da se naviknu.

„Na osnovu utvrđenih vrednosti ispitivanih mirkobioloških, fizičkih i hemijskih parametara, dostavljen uzrok vode za piće je zdravstveno neispravan”, navodi se u izveštaju Instituta za javno zdravlje Vojvodine  (IZJV). Ništa novo pod svodom nebeskim. No, ako nije novo, ne znači da je normalno. 

Od kupatila do vrtića

Tuš kod Kadlečikovih je rešen, ali od zagađene vode se ne može pobeći. 

U njihovom domaćinstvu se i dalje voće i povrće pere vodom iz vodovoda, zalivaju se biljke i pere se veš. Jelena se brine i zbog toga kakva se voda koristi u vrtiću, gde borave oni najosetljiviji među nama. 

Direktorka Predškolske ustanove „Včielka” Ana Laćarak kaže da se o zdravstvenoj bezbednosti dece strogo vodi računa. 

Kontrole sanitarne inspekcije su redovne, kao i analiza ovde. Od izveštaja IZJV zavisi kako će se voda koristiti u vrtićima u Bačkom Petrovcu i Magliću, dok je u Kulpinu dok je na snazi poseban, stalni režim korišćenja vode, dodaje Laćarak.

Taj režim podrazumeva strože i unapred definisane procedure.

Nakon pranja ruku, deca koriste sredstva za dezinfekciju. Hrana se priprema sa flaširanom vodom, a deca piju vodu iz aparata od pouzdanog dobavljača. Sudovi se peru u mašinama na visokoj temperaturi, objašnjava direktorka. 

„Roditelji ne treba da brinu”, kaže Ana Laćarak. 

Prema izveštaju IZJV u vrtićima u Magliću i Bačkom Petrovcu, voda je zdravstveno neispravna zbog povećane koncentracije amonijaka, povećane potrošnje kalijum permanganata i izmenjenih senzornih osobina. Ipak, na osnovu stručnih saznanja, utvrđena odstupanja ne predstavljaju opasnost po zdravlje ljudi. 

U Kulpinu, do vrtića voda iz vodovoda stiže sa većom količinom aerobnih mezofilnih mikroorganizama, amonijaka i povećane potrošnje kalijum permanganata. 

Ističe se bakterija Pseudomonas aeruginosa, koja spada među aerobne mezofilne bakterije. 

Iz Instituta za javno zdravlje Vojvodine navode da ova bakterija ne predstavlja opasnost za odraslu populaciju, ali može biti rizik za zdravlje osetljive populacije. S obzirom da postoje različiti sojevi vrste Pseudomonas aeruginosa, treba istaći da su pojedini povezani sa infekcijama u bolničkim uslovima, ali najčešći koji se mogu naći u vodi za piće nemaju potencijal da ugroze ljudsko zdravlje, navode. 

Dodaju da je Pseudomonas aeruginosa pokazatelj sekundarnog mikrobiološkog zagađenja krajeva vodovodnog sistema, jer formira takozvani „biofilm“ u cevima i slavinama u kojima može da opstane.

Ukoliko se otkrije u uzorku vode, preporučuje se ispiranje sistema pod pritiskom i dezinfekcija, kao i zamena starih slavina i instalacija, jer ova bakterija može biti otporna na hlorne preparate i zadržati se u cevima i nakon dezinfekcije.

Amonijak i potrošnja kalijum permanganata indikatori su prisutnosti organske materije u vodi, objašnjava profesor Prirodno-matematičkog fakulteta Dejan Krčmar. 

„Organske materije nisu toksične, ali mogu smanjiti efikasnost dezinfekcije vode”, pojašnjava profesor Krčmar.

Tako, u Magliću, na izvorištu, i posle hlorisanja, voda i dalje ima duplo više aerobnih mezofilnih bakterija nego što je dozvoljeno. Potrošnja kalijum-permanganata je duplo veća od norme. Takođe, ima sedam miligrama po litru amonijaka, dok je dozvoljeno 0,5. 

„Malo je čudno da ima bakterija odmah nakon hlorisanja. Obično se one mogu naći kod krajnih korisnika,” smatra Dejan Krčmar. 

Razlog za prisustvo bakterija i organskih materija u vodi je dotrajala vodovodna mreža. Cevi su stare i često imaju naprsnuća, a menjaju se tek kada dođe do havarije. Zbog toga se od izvorišta do česme gubi i do polovine količine vode. Oštećenja na cevima ulaznica su za organske materije kojima nije mesto u vodi za piće.  

PREPORUČUJEMO I OVU PRIČU:

Te materije mogu biti prirodnog porekla, jer se voda crpi iz bunara koja je u kontaktu sa zemljom. Ipak, ukoliko su parametri povećani, postavlja se pitanje da li je zagađenje isključivo prirodno ili je na njega uticao i čovek.

^{Na grafikonima su žutom bojom označene dozvoljene vrednosti, a narandžastom izmerene vrednosti u vodi koje ih premašuju.}

„U naseljima treba da bude izgrađena kanalizacija, septičke jame bi trebalo da budu vodonepropusne, a deponije bi trebale da imaju nepropusni sloj ispod sebe jer usled atmosferskih padavina, zagađujuće materije dolaze u podzemne vode”, skreće pažnju Dejan Krčmar. 

Arsen koji se ne vidi u izveštajima

Za basen nekadašnjeg Panonskog mora karakteristično je da podzemne vode uglavnom imaju povišen nivo amonijaka i arsena. Arsen je jedan od faktora rizika za razvoj karcinoma. 

Međutim, ovaj toksin ne meri se u svim analizama vode za piće.

Zbog toga se ne pojavljuje u svakom izveštaju o njenoj ispravnosti. Recimo, nema ga u analizi vode na česmama u JKP „Komunalac” i vrtiću u Bačkom Petrovcu, pa se u izveštaju navodi da „utvrđena fizička i hemijska odstupanja od propisanih ne predstavljaju opasnost po zdravlje ljudi”. 

Arsen se ne može naći ni u izveštajima iz osnovne škole i vrtića u Kulpinu. Nije meren ni na česmama u kuhinjama vrtića i osnovne škole u Magliću.

Drugim rečima – ono što nije mereno, kao da ne postoji.

Za građane i građanke, međutim, to otvara drugo pitanje: šta znči dugotrajno korišćenje vode u kojoj arsen možda postoji, ali nije analiziran.

„Ne znači da ako pijete arsen, da ćete sigurno dobiti rak, ali ako pijete vodu sa većom koncentracijom od dozvoljene, postoji veća verovatnoća da ćete oboleti od raka”, objašnjava Dejan Krčmar.