“Poštovani, naš lekar opšte prakse je opravdano sprečen da obavlja svoju dužnost ali nadležne institucije već dve nedelje nisu rešile pitanje zamene. Sada ulazimo i u treću nedelju bez rešenja”, glasio je početak mejla koji su građani i građanke Pivnica početkom godine uputili na različite adrese, od ministarstva do medija. 

Jedna od podpisnica mejla bila je i Zdenka Mađar iz ovog sela. Ona kaže da je sigurno da lekara nije bilo od 27. decembra do 9. januara. 

Odgovor Doma zdravlja “Dr Mladen Stojanović” iz Bačke Palanke, Ministarstva zdravlja i Mesne zajednice Pivnica bio je identičan. Svi poriču da lekara nije bilo dve nedelje već samo četiri dana. 

Razilaženje u navodima građana i ustanove ogleda se u tome što lekara u Pivnicama inače ima tri do četiri puta nedeljno. Početak godine je bio u znaku državnih praznika, pa 1. i 2. kao 6. i 7. januar nisu računali kao radne dane. Ipak, kako navode iz Doma zdravlja, u novogodišnjoj nedelji samo 2. januara je organizovano dežurstvo, a pacijenti su mogli da se obrate lekaru tek 9. januara. 

“Ljudi sa kojima sam pričala su mi rekli da nije baš tako kako tamo piše. Recimo, koliko sam ja upoznata, tog 9. januara je radila samo medicinska sestra. To je naša reč protiv njihove”, kaže Zdenka Mađar. 

Iz Doma zdravlja navode da je razlog ove neregularnosti bolovanje lekara. Dodaju da je bilo izazovno obezbediti zamenu sa kadrom kojim raspolažu, zbog bolovanja i godišnjih odmora, na koja zaposleni svakako imaju zakonsko pravo. 

Jedno je sigurno – nema dovoljno lekara.

Storyteller je uputio pitanja direktorici Doma zdravlja Srđani Krstonošić. Međutim, do objavljivanja ovog teksta umesto odgovora, dobili smo samo skromnu informaciju da je nedavno zaposleno tri lekara opšte prakse, a da se očekuje zapošljavanje još jednog u martu. Time bi potrebe pacijenata u opštini Bačka Palanka trebale da budu pokrivene. 

Tako smo ostali uskraćeni za informacije o tome sa koliko medicinskog osoblja raspolaže ova ustanova, a koji broj bi bio optimalan, sa kojim se preprekama suočavaju prilikom zapošljavanja kao i da li postoji mogućnost uvođenja druge smene u pivničku ambulantu jer su nam građani ukazivali da postoji potreba za tim. 

Iz medija saznajemo da je račun ovog Doma zdravlja  do nedavno bio u blokadi zbog dugovanja. Tabloidi ističu da je iz opštinske kase izdvojena stimulacija za lekare i medicinske tehničare koji će raditi na selu, kao i da je obezbeđen prevoz i kadrovski stan.

Potrebno je proučiti, a ne pretpostavljati, razloge za nezainteresovanost zdravstvenih radnika za rad na selu – i potvrditi da nezainteresovanost zaista postoji, kaže specijalista socijalne medicine dr Stefan Mandić-Rajčević iz Instituta za socijajnu medicinu na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Dodaje da stimulacije uopšte ne moraju da budu finansijske prirode. 

“Da bi se mladi zdravstveni radnik odlučio za rad na selu, treba uzeti u obzir druge potrebe, kao što je adekvatno stanovanje, insfrastruktura, zdravstvena zaštita za porodicu, vrtić za decu, kulturni sadržaji i opšte okruženje”, objašnjava.  

Ima li na selu prava na izabranog lekara?

Pre desetak godina u pivničkoj ambulanti su radili jedan stomatolog, dve lekarke i četiri medicinske sestre. Funksionisala je i laboratorija koja je i prva prestala sa radom, priseća se Zdenka Mađar. 

Nakon što su lekarke otišle u penziju, Pivničani i Pivničanke su imali samo jednog lekara koji je uvek radio samo pre podne, što je otežavalo pristup zdravstvenoj zaštiti ljudima koji su zaposleni. I velike su šanse bile da kada se pojave u ambulanti, tamo će ugledati novo lice jer su se lekari često smenjivali. 

U Domu zdravlja to ne poriču. Zdenka Mađar skreće pažnju na to da su na taj način pivnički pacijenti uskraćeni za pravo na izabranog lekara.  

Ideja izabranog odnosno porodičnog lekara jeste da jedan lekar, koji radi u timu sa sestrom, pruža zdravstvenu zaštitu određenoj grupi pacijenata i da je upoznat sa njihovom istorijom bolesti, situacijom u porodici, da ima izgrađen odnos poverenja, i da razume njihove potrebe, objašnjava dr Stefan Mandić-Rajčević.

“Često menjanje izabranog lekara može da dovede do nedostatka poverenja i dubljeg poznavanja pacijenta. Dovodi i do prelaska izabranog lekara u jednu tehničku ulogu koja nije dobra ni za pacijenta, a ni za samog lekara. Pacijent gubi kontinuitet praćenja, poverenje i razumevanje, a lekar gubi lični odnos što dovodi do nezadovoljstva i sindroma sagorevanja,” navodi Mandić-Rajčević. 

On je 2022. godine učestvovao u istraživanju “Akcija za zdravo i pravično rešavanje medicinskih  pustinja u Srbiji”. To su mesta u kojima ne postoji mogućnost stanovništva da pristupi zdravstvenim uslugama. 

“Ne postaje određeno mesto preko noći medicinska pustinja, već je to proces koji podrazumeva migraciju stanovništva i odlazak mladih na školovanje u druga mesta. Ogleda se i u smanjenu privlačnost manjih mesta za život, zbog neodgovarajuće infrastrukture, sadržaja i usluga, uključujući i zdravstvene usluge. Zbog toga opet stanovništvo odlazi i začarani krug se ponavlja,” objašnjava ovaj stručnjak. 

Prema istraživanju, Bačka Palanka je 2020. godine imala 20 do 30 lekara opšte prakse na 10.000 stanovnika, što ju je svrstalo među opštine s boljom dostupnošću primarne zdravstvene zaštite. Ipak, ova opština spadala je u siromašnije specijalistima sa svega 3 do 5, i medicinskim tehničarima sa 15 do 20 osoblja na 10.000 stanovnika.

Iz analize medija u ovom istraživanju videlo se da su najčešći problemi medicinski ustanova zabrana zapošljavanja u javnom sektoru i nedostatak strategija za ravoj medicinskog osoblja. Takođe se navodi i nesrazmeran broj nemedicinskog osoblja koji su povezani sa političkim zapošljavanjem. Prepreke su i kratkoročni ugovori medicinskog osoblja i migracija doktora u veća mesta ili druge zemlje. 

U ovom istraživanju navodi se i da je 2019. godine bilo 230 smrtnih slučajeva koje je bilo moguće sprečiti i 173 koje je bilo moguće lečiti na 100.000 stanovnika. Ove smrti mogle su se izbeći efikasnijim funkcionisanjem institucija javnog zdravlja.

Prevencija je najbolji lek, ali ne pomaže kad je nedostupna

Jedan lekar i jedna medicinska sestra na 2.600 Pivničana i Pivničanki nisu dovoljni, smatra Zdenka Mađar. Dobar deo nije spreman da čeka satima na pregled, pa prvu pomoć traže na drugom mestu. 

“Ljudi koji su lakše bolesni odustaju, pa se sami snalaze. Leči ih apotekar. Eto ko nas leči”, kaže ova Pivničanka. 

Nedostupnost lekara itekako utiče na prevenciju, koja je u našoj kulturi generalno zapostavljena, kaže dr Stefan Mandić-Rajčević. Različiti faktori utiču na osobu da se posveti prevenciji, poput sistema vrednosti, uticaja zajednice, medija, percepcije rizika od obolevanja, težine posledica i verovanje u korist preventivnih pregleda. 

“Čak i kada su svi ovi činioci zadovoljeni, ako zdravstvena zaštita nije dostupna i pristupačna, pacijent se neće obratiti lekaru”, ističe. 

Doktor Stefan Mandić-Rajčević dodaje da zdravstvena zaštita mora da bude napravljena po meri građana i građanki i u skladu sa njihovim potrebama, a zdrava populacija jeste prvi cilj svake države. 

“Ekonomski razvoj može da nastane samo iz zdrave populacije, u svim uzrastima”, zaključuje.