Slabo martovsko sunce sakrilo se za oblake, pa tek prigušena svetlost ulazi kroz prozor prostorije u kojoj Zlatko Gegenbauer iz Petrovaradina provodi slobodno vreme. Ovaj bivši preduzetnik, penzionerske dane ispunio je onim što mu je ceo život bio hobi – istraživanje, prikupljanje i proučavanje arhivske građe o istoriji Petrovaradina, ali i drugih delova Vojvodine. 

Na delu radnog stola uredno su poslagane monografije, istorijske publikacije i zbornici. Naspurot je polica, u potpunosti ispunjena knjigama, dokumentima i   fasciklama. Čini se da više nema mesta ni za list papira. Zidovi su ukrašeni fotografijama, starim, crno-belim, a na nekima je zabeležen trenutak s početka prošlog veka. 

„Imao sam deset godina kada je 1958. godine preminula moja baka. Nisam dozvolio da se njene stvari poklone ili bace. Insistirao sam da ih sačuvamo. Posedovala je fotografije napravljene neposredno posle Prvog svetskog rata. Još od tada traje moje interesovanje za istorijsku građu” – kaže Zlatko Gegenbauer. 

Zbog posla kojim se bavio često je putovao. Gde god se zatekao, kaže, čim bi našao vremena ulazio bi u muzeje i posećivao izložbe. Procenjuje da je obišao oko 90% mesta, gradova, sela i salaša u Vojvodini. Upoznavanje sa istorijom, ličnostima i događajima bilo je hobi sve do pre šest godina, kada mu postaje svakodnevna aktivnost.

„Kada je počela pandemija korona virusa, kada smo bili zatvoreni, setio sam se svojih stvari na tavanu. Počeo sam da pretražujem po kutijama i fiokama i našao sam mnogo zanimljivih stvari” – priseća se ovaj kolekcionar istorijskih činjenica i dokumenata.

Ko je bila porodica Malin?

Porodica Gegenbauer jedna je od najstarijih u Petrovaradinu. U sećanju Zlatko se vraća u rano detinjstvo. 

Rođen je u ulici koja je nosila ime Franje Malina. U to vreme duž ulice nalazile su se svega četiri kuće. Kada je u osnovnoj školi dobio zadatak da napiše sastav o ličnosti po kojoj je nazvana ulica u kojoj živi, Zlatko je krenuo u istraživanje, ali prikupio je samo šture podatke. Tek godinama kasnije otkrio je da je porodica Malin bila jedna od najpoznatijih i po mnogo čemu najzaslužnijih u Petrovaradinu, ali i Novom Sadu. 

Zlatko postavlja sebi cilj da iz zaborava vrati zasluge koje pripadaju dvojici Malina, ocu i sinu koji su nosili isto ime – Franjo. 

Tada kreće u obilazak arhiva i pretraživanje fondova i zbirki. U početku je, kaže, sve izgledalo kao lutanje, jedan dokument vodio je ka drugom, uvek je trebalo pronaći i pogledati nešto novo da bi se sklopila priča o porodici Malin. 

„Dolazio sam u arhiv i govorio: ovo je ono što znam, potrebni su mi vaši fondovi da bih još nešto doznao. Dnevno sam skenirao između 500 i 600 stranica, dolazio kući, čitao i onda otkrijem da to nije ono što mi treba” – kaže Zlatko Gegenbauer. 

Nakon nekoliko godina intenzivnog istraživanja i listanja dokumenata koji su u različitim arhivama davno pohranjeni, prikupio je 26 000 skeniranih stranica. Istražujući život i sudbinu porodice Malin, prošao je kroz celu istoriju Petrovaradina, od vremena kada je bio vojno utvrđenje do modernog doba. Manji deo dokumenata odnosi se i na Novi Sad. 

PREPORUČUJEMO:

Uspon i tihi nestanak novosadskih Jermena – Storyteller

„Porodica Malin bila je veoma bogata, imali su 50 jutara vinograda, 200 jutara raznoraznih oranica, velike šume, kuće. Otac Franjo Malin prvo je bio član Gradske uprave Petrovaradina, a onda u dva mandata i gradonačelnik” – navodi podatke Gegenbauer. 

Očevim stopama krenula su i dvojica sinova. Posebno neizbrisiv trag u kulturnom životu Srbije ostavio je Franjo Malin Mlađi. Prvobitno je radio kao profesor u gimnaziji u Karlovcu, bio je bibliotekar, novinar i publicista. Dao je i veliki doprinos radu i razvoju Matice srpske, a bio je i prvi upravnik Muzeja ove kulturne i naučne institucije. 

„Ja sam sve svoje sposobnosti uložio u rad u Matici srpskoj, jer sam je voleo i taj rad sam voleo” – zapisao je u svojoj autobiografiji Fanjo Malin. 

Iako podaci o porodici Malin postoje, nisu javno i lako dostupni, pohranjeni su u arhivima i nepoznati široj javnosti. Osim ulice u Petrovaradinu nema drugih tragova o životu i doprinosu članova ove porodice. 

Zlatko Gegenbauer je odlučio da to promeni. Kaže nije pisac i zato se nije prihvatio zadataka da podatke koje je prikupio pretoči u knjigu o Malinima. Prepustio je to muzejskim radnicima, bibliografima i kustosima, koji će, svako iz svoje oblasti, služeći se podacima do kojih je Zlatko došao, napisati knjigu o Franji Malinu Mlađem i njegovoj porodici. 

„Moja je inicijativa da se knjiga napiše. Zajedno sa unukom i praunukom ja ću napisati samo uvodni deo, onaj koji se odnosi na period do Prvog svetskog rata. Pisaću i o vremenu kada je Franjo Malin otišao u penziju do smrti. Knjiga bi trebalo da bude završena do kraja godine” – navodi planove Zlatko Gegenbauer. 

Već razmišlja o novim temama, događajima i ličnostima za istraživanje. Kaže da u arhivima provodi i po pet sati dnevno. Traži nit koja će ga odvesti do novog podatka. Istražujući istoriju Petrovaradina i porodice Malin shvatio je, ističe, da su mnogi podaci namerno izostavljani i zaboravljani u knjigama istorije iako zapisani i lako ih je proveriti. Međutim, ne bi se svima dopali, dodaje. 

Zlatko Gegenbauer jedan je od osnivača udruženja „Petrovaradinska baština”. Želja mu je da istraži i od zaborava sačuva događaje i ličnosti koji su ostavili traga, ne samo u Petrovaradinu već i drugim mestima Vojvodine. 

„Želeli bismo da organizujemo obeležavanje 310 godina od bitke kod Petrovaradina, kada je vojska predvođena Eugenom Savojskim porazila znatno brojniju tursku vojsku. Želimo ljudima to da približimo kroz autentičnu scenografiju uz tačne istorijske podatke” – kaže Zlatko dok sa police izvlači debeli svežanj papira na kojima piše „porodica Gegenbauer” i započinje priču o dolasku svojih predaka u  Petrovaradin.

Tu priču moći ćete da pročitate u Storytellerovom njuzleteru koji šaljemo već u četvrtak. Ukoliko se još niste prijavili, pošaljite nam svoju mejl adresu.