Igor Zabunov iz Pivnica koristi svaki slobodan trenutak za kulturu. Odnedavno je predsednik amaterskog pozorišta “Janko Čeman”, a član je i kulturnog umetničkog društva. Znači mu što ima prilike da se kreativno izražava i stvara u svom selu. 

„Lokalpatriota sam i volim da idem na sva događanja u selu”, kaže ovaj Pivničanin. 

PODRŽITE STORYTELLER! Naš rad zavisi od podrške zajednice. Ako verujete u profesionalno i odgovorno novinarstvo, pomozite nam da nastavimo da istražujemo i objavljujemo priče koje se retko čuju. DONIRAJTE OVDE!

Igor je zadovoljan lepezom dešavanja koja se priređuju u Pivnicama. Ima za svakog po nešto. Izdvaja pozorišni festival „Dida”, festival slovačkih narodnih solo pevača i Dane Pivnica. No, u selu ima i dostra drugih manifestacija i okupljanja.

Za njih su uglavnom zaduženi sami Pivničani i Pivničanke, okupljeni u razna udruženja i klubove. Važnost organizovanja ovih događaja prepoznaju i druge građanke i građani koji neretko doniraju hranu i piće kako bi doprineli. 

„Nema kuće da nema nekog ko nije negde angažovan”, kaže Igor. 

Voli što je njegovo selo proaktivno. Primećuje da u drugim selima nedostaje pokretačke snage. Konstatanciju da se ništa ne dešava uglavnom prati očekivanje da to neko drugi treba da reši. 

„I da se ništa ne dešava u selu, ne bih se selio, već bi se potrudio da angažujem ljude da se aktiviraju”, kaže Igor Zabunov. 

Njegov imenjak iz Selenče Igor Čapanda, veruje da su kulturna dešavanja jedan od ključnih faktora za opstanak svake zajednice. Mesto u kojem se ništa ne dešava baš i nije privlačno za život i ljudi se lakše odluče da se presele.  

Smatra da njegovo selo ima naročitu odgovornost, jer baštini kulturu jedne manjinske zajednice. Folkor, pozorište, koncerti, izložbe imaju mnogo veći značaj, jer čuvaju identitet. 

Igor primećuje da se Selenčanke i Selenčani bore da očuvaju tradiciju. Deca pokazuju entuzijazam da oblače svoju nošnju, sviraju i pevaju  narodne pesme. 

„Bilo bi poželjno promovisati se na ovaj način, jer mislim da imamo čime da se ponosimo”, kaže Igor. 

Zbog toga je napravio Instagram profil “Serbia To Go” na kojoj piše na engleskom jeziku, kako bi strancima pokazao šta to ovde ima. Obilazi Srbiju, ali najviše promoviše svoj kraj. Razlog zbog kojeg je počeo time da se bavi je što je na Erasmus+ programima primetio da je insteresovanje mladih za dolazak u Srbiju manja, baš zbog neinformisanosti. 

Kulpin bez prostora

Vladimir Zelenak je u beloj košulji sa plavim trakama prvi put zaigrao sa sedam godina. Od tada je strast prema fokloru samo rasla. Više od 17 godina bio je član Kulturnog umetničkog društva “Zvolen”. Kada je primetio da se ova priča polako gasi, rešio je da preuzme stvari u svoje ruke. 

„Bilo mi je žao dece. Bolje je da idu u kulturno umetničko društvo nego negde druge”, kaže. 

Prihvatio se posla predsednika KUD-a, koji je podrazumevao stalno organizovanje i traženje sredstava. Posao nije nimalo lagan, jer su nošnje, turneje i sređivanje prostora za probu skupe stvake. 

Štafetu je sada prepustio mlađima, za koje kaže da su nastavili njegovim stopama. Ipak, krivo mu je što su poslednji godišnji program izveli u Bačkom Petrovcu, jer u Kulpinu nije bilo mesta gde mogu da se pokažu. 

Kulpinski dom kulture je oronuo i nije bezbedan za upotrebu. Park iza dvorca Dunđerski koji se takođe nekada koristio za seoske manifestacije, više ne koristi ovoj svrsi od kako ga je preuzeo Muzej Vojvodine, prepričava Vladimir. 

Seća se vremena kada se stalno nešto dešavalo. Za pankere i rokere više od deceniju bio je organizovan Kulpin fest, a bilo je i manifestacija za ljubitelje foklora i tradicije, kao što je “Svadba nekad i sad”. 

Kada uporedi kulturnu ponudu Kulpina nekad i sad, Vladimir postaje ravnodušan. Navikao je da se osim par manifestacija godišnje, ništa ne dešava. 

„Voleo bih da mogu da odvedem decu na neku kulturnu manifestaciju, kao što su mene roditelji vodili nekad”, kaže Vladimir. 

Kultura kao razvojna šansa 

Kako sela koja počivaju na poljoprivredi i prerađivačkoj industriji jenjavaju, kreativni turizam nameće se kao značajan potencijal, navodi Andrijana Mirković Svitlica u istraživanju „Kreativni turizam kao šansa za razvoj ruralnih područja”. Negovanje kulture na selima predstavlja razvojni potencijal, jer može da pobojša ekonomsku i socijalnu sliku jednog malog mesta. 

Kulturni turizam doprinosi oživljavanju lokalnih zanata i tradicije, jača ponos prema kulturnom nasleđu, kreira nove poslove u kreativnim sektorima, kreativnost se preliva, a sama destinacija postaje zanimljivija za poseđivaćnje. 

„Kreativni turizam podstiče lokalno blagostanje, revitalizaciju i održivost, kao i očuvanje lokalne kulturne baštine, zanata i tradicije”, navodi se u istraživanju.