Većina vojvođanskih Slovaka i Slovakinja živi u malim mestima, gde baš i nema dešavanja svakog vikenda. Nemogućnost umetničkog izražavanja guši građane i građanke, koji bi zbog toga mogli i da se odsele negde gde imaju više prilika za razvoj. Kulturni događaji okupljuju zajednicu, doprinose razvoju i očuvanju specifičnosti kulture, ali pre svega – doprinose kvalitetu života.
Branislav Čeman iz Kisača je prvo stao na daske koje život znače, a potom u školsku klupu. Sa sedam godina imao je i prvu premijeru. Njegovo glumačko umeće raslo je zajedno s njim. Od lutkarskih predstava, preko pozorišta za decu, tinejdžere, do ozbiljnih drama za odrasle. Ne može pobrojati koliko je likova od tada podario duhom.
Nepotrebno je naglašavati da mu je pozorište druga kuća, a od pre desetak godina je dobio još jednu, kada se priključio ansamblu Pozorišta VHV u Bačkom Petrovcu.
“Ne bi mogao da živim bez pozorišta. Ne bi mi bio problem da odem ni na kraj sveta da odgledam predstavu,” kaže ovaj glumac.
Koristi svaki slobodan trenutak da provede u pozorištu. Nakon proba ostaje kako bi sa kolegama diskutovao o umetnosti. Oni su njegova “prva postava” i postojanje prostora za kulturno izražavanje značajno doprinosi njegovom socijalnom životu.
“Pored svih svojih poslova, obaveza oko porodice, uvek se okupimo ovde uveče, da radimo, stvaramo, pišemo. Zajedno idemo na gostovanja ili nam dolaze drugi ansambli, da se upoznajemo, družimo, učimo jedni od drugih, stvaramo nova iskustva,” kaže Čeman.
Da vrata pozorišta nisu otvorena za glumce, da pozorište ne postoji u ovoj opštini sa 11.000 stanovnika, Čeman bi najverovatnije otputovao negde gde bi imao priliku da se kulturno izražava i da upija umetnost.
@storytellerrs Slovačka amaterska pozorišna udruženja u Vojvodini broje sve manje članova. 🎭 O tome smo pričali sa glumcem Branislavom Čemanom. #pozoriste #divadlo #predstava #gluma #fyp #foryoupage #media #tiktokmedia #tiktokjournalism #storytelling #tiktokcontentcreator #kulturatv #divadlo #pozoriste #gluma #predstave #ochotníckedivadlo #vhv #backipetrovac #bascskypetrovec #slovaci #vojvodina #srbija #media #novinarstvo ♬ Blue Moon – Neil Cross
Slovačka zajednice je u prethodnih 11 godina, između dva popisa, izgubila broj stavnika koliko ima sam Bački Petrovac. Najveći deo pripadnika ove zajednice živi u opštinama sa manje od 25.000 stanovnika koliko ima Kovačica.
Kulturološkinja Aleksandra Đurić Bosnić kaže da bi sasvim izvesno nedostatak kulturnih događaja u selima mogao da se navede kao jedan od razloga njihovog umiranja.“Nedostatak kulturnih događaja uvek utiče i na sputavanje društvene komunikacije zajednice, a među njenim članovima često zavlada nešto poput apatije svakodnevnice, lišene svih kreativnih impulsa i razmena. U Vojvodini koja je izrazito multikulturalna po svojoj strukturi ovakav nedostatak govori o manjkavosti primenjenih kulturnih strategija. Ukoliko su dobro balansirane, one bi morale da prepoznaju kulturne potrebe svih njenih zajednica, u svim njihovim različitostima,” kaže ova kulturološkinja.
Ne prepuštamo ništa slučaju
No, sa druge strane Vojvodine, ekipa koja stoji iza organizacije Valley Echo Rock festivala u Padini ne dozvoljava da se prepusti apatiji. Kulturna dešavanja u Domu kulture “Mihal Babinka” u Padini ne održavaju se više od pola decenije jer je ovaj prostor oštećen u požaru, a sada je pod rekonstrukcijom. Život osiromašen kulturnim događajima u ovom selu bio je jedan od povoda da se organizuje organizuje rokenrol festival.
“Još jednan razlog je što se desilo da u jednom trenutku imamo osam bendova, što je za jedno malo selo prilično puno. Cilj je bio da se tim klincima pruži šansa da sviraju na velikoj bini, da se ubrza proces njihove afirmacije ” kaže jedan od organizatora Paljo Sampor .
Valley Echo Rock festival prošle godine organizovan je po četvrti put i to u Višničkovoj šumi, pored njiva. Bina je bila na agregat, stolovi su bili burad, bekstejdž – vojnički šator.
“Zajednica nam je pomagala najviše. Svi imamo neko iskustvo u organizovanju festivala, ali bez štapa i kanapa nismo mogli da održimo ta četiri, pa ni ovaj peti festival koji će biti ove godine,” kaže Sampor.
On smatra da festival doprinosi kvalitetu života čitave zajednice jer su pre par godina festival otvarali tinejdžeri, a zatvarali ga njihovi roditelji. Dakle, bar dve generacije uživaju u tvrđem zvuku.
Novi Sad kao administrativni centar Vojvodine obiluje kulturnim sadržajima. Poneo je i titulu Evropske prestonice kulture 2022. godine i Evropske omladisnke prestonice 2019. godine. Ipak, od Padine je udaljen 90 kilometara, a i ne postoji javni saobraćaj koji povezuje ove dve lokacije.
“Nebitno je da li si u velikom ili malom gradu. Kulturna dešavanja su bitna jer odvajaju ljude od televizije. Važna su da bi se ljudi sretali, da prodiskutovali, bez obzira da li je pozitivno ili negativno, o onome šta im je plasirano sa bine. Da se ojača zajednica” kaže Sampor.
Aleksandra Đurić Bosnić kaže da koncept premeštanja ustanova kulture iz većih gradova (metropola) u manje, odnosno demetropolizacije kulture nije nov i on se svakako odnosi i na pravo na očuvanje kulturne različitosti u manjinskim sredinama. One se, u tom smislu, ne bi smele deliti na manje ili veće u odnosu na prava koja ostvaruju.
“Kulturnih događaja bi trebalo da bude svuda gde za njima postoji potreba, a kulturne potrebe građana se adekvatnim kulturnim politikama ne samo zadovoljavaju, nego i grade,” kaže naša sagovornica.
Osam sati kulture
Vođeni sloganom društvenog reformatora Roberta Ovena “osam sati rada, osam sati kulture, osam sati sna,” u nekadašnjoj Jugoslaviji je gotovo u svakom selu nikao neki vid prostora namenjen potrebama za okupljanje i kulturno uzdizanje. Manjinskim zajednicama okupljanja u ovim salama znače za nijansu više jer su uslov i znak kontinuiteta njihovih posebnosti, njihove tradicije, običajnih struktura i dragocenog kulturnog nasleđa, ali i ostvarenja potrebe za savremenim izrazom, kaže kulturološkinja Aleksandra Đurić Bosnić.
“Kulturni događaji se, često i pogrešno, smeštaju u kontekst zabave koja može, ali i ne mora da postoji da bi jedna zajednica opstala i bila vitalna. Ovakav način predrasudnog mišljenja je vrlo štetan i opasan, onoliko koliko to ume da bude i svaka predrasuda,” navodi ova kulturološkinja.
Sa njom se slaže Ana Medveđova iz Asocijacije za istraživanje kulture Slovaka u Vojvodini koja ističe važnost festivala tradicionalne muzike, jer doprinose očuvanju i razvoju sprecifičnosti kulture Slovaka u Vojvodini. Kaže da stručni žiriji na ovim festivalima rade dobro posao sugerišući učesnicima kako da njihove izvedbe budu što autentičnije. To je cilj festivala tradicionalnog slovačkog folklora “Tancuj, tancuj” u Gložanu koji ima tradiciju dužu od pola veka.
Veliku popularnost ima i Festival dečijeg stvaralaštva “Zlata brana” u Kisaču koji se organizuje više od tri decenije. Trodnevna manifestacija ponekad okuplja i više od hiljadu ipo učesnika.
“Bitno je to što se već kod dece neguje osećaj prema tradiciji, na jedan stvarno fantastičan način. Radost i uživanje je videti tu mladost koja živi i diše tradicionalnom kulturom,” priča ova profesorica muzičkog u penziji.
Festival solista “Susret u pivničkom polju” takođe ima više od pola veka. Njegov cilj je zapisivanje, negovanje i prezentacija slovačkih narodnih pesama sa ovih prostora. Važno je i da nošnja bude iz sredine iz koje dolaze izvođači, a plus je otpevati stare pesme koje su jako retko pevane javno. Većina manjih mesta ima svoj sličan festival, koji služi kao priprema za ove veće.
“Bitno je da su ljudi u manjim sredinama aktivni u raznim udruženjima kulture. Da stariji prenose tradiciju na mlađe. Prirodno je da ljudi odlaze u veće sredine, ali je značajno da se sačuvaju biseri kulture i u manjim sredinama,” kaže Medveđova.
Ova profesorica ističe da čuvanje od zaborava nije značajno samo za zajednicu Slovaka u Vojvodini. Kada su se pre tri veka Slovaci doselili na ove prostore, sa sobom su doneli i narodne pesme u izvornom obliku, koje su se u Slovačkoj vremenom menjale, ali ovde su ostale konzervirane. No ipak, izvedba tih pesama može se razlikovati od sela do sela.
“Varijabilnost pesama je apsolutno bogatstvo svih nas. Na primer, jedna pesma koja se peva u Bačkom Petrovcu kao spora, u četiri kilometara udaljenom Kulpinu se peva u brzom tempu,” navodi Medveđova i dodaje da je upravo dokumentovanje, arhiviranje i istraživanje tih varijacija bio povod za osnivanje Asocijacije za istraživanje Slovaka u Vojvodini.
Međutim, malo je festivala koji zaista oslikavaju kulturnu raznolikost ove pokrajine.
Aleksandra Đurić Bosnić skreće pažnju da je, nažalost, u Vojvodini je već godinama unazad vidljiva izrazita getokulturalnost. Reč je o vrlo lošem odgovoru na izazov uspostavljanja interkulturalne komunikacije u multietničkim sredinama.
“Etničke zajednice su sve više okrenute samo sopstvenom kulturnom prostoru, tradicionalna kultura se neguje, ali bez izrađene volje za međusobnim upoznavanjem i prožimanjem. Kada se ovoj slici doda insistiranje na upornom promovisanju dominantne većinske kulture, postaje jasno da je u Vojvodini na sceni model osujećene interkultarnosti,” navodi ova kulturološkinja.
Priča je nastala uz podršku Thomson fondacije kao deo programa Kultura i kreativnost za Zapadni Balkan (CC4WBs), kojeg sprovode UNESCO, British Council i Italijanska agencija za razvojnu saradnju (AICS).
Pridaj komentár & Dodaj komentar