Oranice su na ovim prostorima juče, danas i sutra. Generacije su na njivama proveli svoje živote kako bi nahranile svet oko sebe. Poljoprivredni muzej u Kulpinu osnovan je da tom trudu oda priznanje.
Smeštenu u zdanju koje je nekada pripadalo porodici Dunđerski, ovo je jedini poljoprivredni muzej u državnom vlasništvu u Srbiji. Nekadašnja konjušnica, kovačnica i mašinska radionica danas čuvaju naprave na čijim osnovama se bazira današnja mehanizacija.
PODRŽITE STORYTELLER! Naš rad zavisi od podrške zajednice. Ako verujete u profesionalno i odgovorno novinarstvo, pomozite nam da nastavimo da istražujemo i objavljujemo priče koje se retko čuju. DONIRAJTE OVDE!
Sejalice, transportna sredstva, pogoni, mašine za čišćenje i sortiranje semena i mašine za osnovnu i dopunsku obradu zemljišta – neke stare više i od jednog veka – nalaze ovde utočište ovde, sakrivene od zaborava.
„Čuvamo naše bogato agrarno tehničko nasleđe da ne nestane”, kaže kustos Filip Forkapić.
Svakoga dana ulicama Kulpina ponuda sa zvučnika kombija odzvanja ponuda za otkup starog gvožđa. Mnoge mašine iz kulpinskih šupa pretapane su na ovaj način u sekundarne sirovine.
U muzeju pokušavaju da skrenu pažnju da one vrede mnogo više, pa dobar deo muzejske postavke čine upravo donacije građana koji su želeli da se njihovo porodično nasleđe sačuva.
„Nijedna mašina koju ovde vidite nije pripadala poslednjem vlasniku zdanja, nijedan ašov”, prepričava Forkapić.
Posle Drugog svetskog rata sva imovina porodice Dunđerski je nacionalizovana.
S obzirom na to da nekadašnji vlasnici danas imaju jednog živog naslednika, zgrada u kojoj je trenutno muzej, nalazi se pod restitucijom. Dok se taj proces ne okonča i ne odluči o sudbini nekadašnje konjušnice, kovačnice i mašinske radionice, odložena je i preko potrebna rekonstrukcija.
Jedini „Zadrugar” u Srbiji pod najlonom
Filip Forkapić primećuje da je veće interesovanje za sam dvorac i način života na visokoj nozi nego za poljoprivredne mašine. Dolaze individualni posetioci iz zemlje i inostranstva, a ima i grupnih poseta, u sklopu ekskurzija, od školaraca do penzionera.
Poljoprivredni muzej osnovan je 1993. godine „na Svetog Jovana”, kaže kustos. Kolekcija je bila sakupljana od 1979. godine i prvobitno se čuvala na Novosadskom sajmu. Kulpinski muzej se 2004. godine pridružuje Muzeju Vojvodine.
Kao najvredniji artefakt kustos Filip Forkapić izdvaja prvi model jugoslovenskog traktora Zadrugar T08, jedini sačuvan primerak u Srbiji. On stoji prekriven najlonom, kako bi se sačuvao.
ZADRUGAR T-08: PRVI DOMAĆI TRAKTOR (kliknite za više detalja)
Dok dvorcem Dunđerskih odjekuju priče o prošlosti, pod najlonom u muzejskom krugu miruje pravi tehnički unikat. Zadrugar T-08 nije samo mašina, već prvi traktor proizveden u Jugoslaviji.
Retkost: Između 1949. i 1954. godine proizvedeno je svega 2.520 komada.
Rođenje legende: Proizveden 1949. godine u fabrici IMR Rakovica.
Vojna kontrola: Pre serijske proizvodnje, strogo ga je ispitala specijalna komisija sačinjena od vojnih i državnih stručnjaka.
Snaga: Pokretao ga je šestocilindrični benzinski motor od 35 KS.
Retkost: Između 1949. i 1954. godine proizvedeno je svega 2.520 komada.
Danas je kulpinski primerak jedini sačuvani model T-08 u Srbiji, što ga čini neprocenjivim spomenikom naše industrijske istorije. Foto: Ana Beređi © Storyteller
Pored njega su i drugi modeli, poput onog iz Sjedinjenih Američkih Država koji se palio na kurblu. Deo stalne postavke je i čuveni traktor „kandžaš”, proizveden u Novom Sadu od delova iz Mađarske. Interesantno je da logo ove fabrike i dalje stoji na zgradi na uglu Temerinske i Kisačke, u kojoj se danas nalazi kineska radnja.
Zlatno doba hmeljarstva i metlarstva
Nekadašnji magacin za hmelj je u najboljem stanju jer je rekonstruisan pre nekoliko godina. U prizemlju se postavke smenjuju, a tu se održavaju i likovne kolonije.
Trenutno je aktuelna izložba o kukuruzu – od njegovog dolaska u Evropu do “žutog zlata” kao motiva u umetnosti. Izložbu krasi i kolekcija lutaka napravljenih od kukuruzne šaše i svile.
Prvi sprat oslikava poljoprivredu ovog kraja: pšenicu, sirak, konoplju i hmelj. Bački Petrovac je nekada bio evropski centar po proizvodnji metli, ali i svetski po hmeljarstvu.
Takav uspon pratio je i razvoj pivarstva. Porodica Dunđerski, kao predvodnik ove industrije, posedovala je pivare u Čelarevu, Zrenjaninu, pa čak i u Ečkoj. O nekadašnjoj moći ove kulture najbolje govori podatak da je pre jednog veka u Vojvodini pod hmeljom bilo 8.000 hektara, dok je danas ta površina svedena na svega sedamdesetak.
Pored hmelja i ostalih kultura tipičnih za ovaj kraj, posetioci se mogu edukovati i o istoriji uzgoja duvana na ovim prostorima. Posebnu pažnju privlači bogata zbirka lula izrađenih od drveta, porcelana i ćilibara, pa sve do onih retkih, napravljenih od morske pene.
Drugi sprat nekadašnjeg skladišta hmelja odaje priznanje govedarstvu, svinjarstvu i svakodnevnici života na selu.
Tu se čuva i nesvakidašnji eksponat – kost mamuta, pronađena prilikom iskopavanja kanala Dunav-Tisa-Dunav. Na njoj je i danas vidljiv trag zahvata bagera, koji svedoči o trenutku njenog otkrića. S obzirom na to da je trasa kanala bila strogo definisana, nije se kopalo u širinu, pa se veruje da se ostatak skeleta i dalje krije pod zemljom.
Ova dragocenost godinama je stajala u biološkom kabinetu kulpinske osnovne škole, koja je 1997. godine ovaj artefakt predala muzeju. Iznad nje je okačen deo lobanje pragovečeta, davnog predaka današnjih krava.
Ostaci sisara koji su hodili ovim krajevima milenijumima pre nas. Foto: Sanja Đorđević © Storyteller
Filip Forkapić, koji je među ovim zidovima proveo više od četvrt veka, vidi prostor za poboljšanje. Smatra da bi se legende i opise eksponata mogle prevesti i na strane jezike, a sama kolekcija osavremeniti. Jer, od toga kako danas čuvamo prošlost, zavisi kako će sećanje o nama ostati u budućnosti.
