Nesvakidašnji čovek

Kultura spaja i čini nas boljim ljudima, smatra etnološkinja Ana Sečova Pinćirova

Anna Séčová Pintírová

„Ako poznajemo istoriju, pametniji smo i bolje se poznajemo. A kada krenemo da proučavamo etnopsihologiju sve nam postaje jasno,“ reči su etnološkinje Ane Sečove Pinćirove.

Muzej vojvođanskih Slovaka (MVS) osnovan je pre 11 godina u Bačkom Petrovcu. Od izuzetne je važnosti za kulturu ove manjine u Srbiji. Cilj muzeja je proučavanje, stručno obrađivanje, prikupljanje, dokumentovanje, prezentovanje i čuvanje materijalnih i duhovnih dobra etnološkog, istorijskog i umetničkog karaktera iz prošlosti vojvođanskih Slovaka. U okviru svoje strukture, Muzej vojvođanskih Slovaka obuhvata i Galeriju Zuzke Medveđ i kulturno-istorijski spomenik „Zavičajnu kuću u Petrovcu“.

 Direktorka MVS Ana Sečova Pinćirova   nije oduvek znala da će se u životu baviti istorijom. Po završetku gimnazije nije mogla da odluči čime bi mogla da se bavi jer je posao za nju tada bio apstrakcija, nešto svetlosnim godinama daleko. Međutim, njena interesovanja su bila široka, više fokusirana na društvo kao što su kultura, istorija i maternji jezik koji dodirnih tačaka nalaze u etnologiji.

Muzej vojvođanskih Slovaka jedan je od dobitnika priznanja „Kapija uspeha“ za 2021. godinu koju dodeljuje Privredna komora Vojvodine ve§ 30 godina. / Foto: iz arhive sagovornice

„Moja interesovanja za vreme studija bila su vezana za običaje i religiju naroda, terenska istraživanja i proučavanje tema vezanih za običaje, tako da je i moj diplomski rad bio na temu svadbenih običaja. Za vreme studija smo imali praksu u muzejima i galerijama i to mi se učinilo zanimljivim izborom. Nakon završetka studija u Njitri (Slovačka republika) sam počela sa pripravničkim stažom u Muzeju Vojvodine, gde sam nakon položenog državnog stručnog ispita dobila posao,“ objašnjava ova etnološkinja.

Pitanje iz leksikona glasilo je koji je njen omiljeni trenutak u istoriji. Anin odgovor je period nakon završetka Prvog svetskog rata od 1919. godine, kada su se vojvođanski Slovaci našli u novom državnom uređenju.

„U toj godini su osnovali gimnaziju, štampariju za štampanje knjiga, udžbenika i novina na slovačkom jeziku i održali prve Slovačke narodne svečanosti tj. skupštinu Slovaka na kojoj su razmatrane teme iz kulture, obrazovanja i druge važne teme za očuvanje nacionalnog identiteta naroda. Mislim da je to značajan period za slovačku nacionalnu zajednicu,“ navodi je Sečova Pinćirova.

Ona ističe da se kultura vojvođanskih i Slovaka iz Slovačke ne razlikuje značajno. Reč je o sitnim detaljima i nijansama. Bolje je, kaže naša sagovornica, govoriti o sličnostima.

„Uglavnom kada mi neko postavi pitanje ’razlike’ ja automatski krenem reverzibilno, mislim o zajedničkim elementima. Slovaci svugde na svetu postavljaju majsko drvo, imaju identične elemente svadbenih običaja, običaji sahranjivanja su takođe isti, uskršnji običaji – kuvaju jaja i šunku, poste… Drugačija je nošnja ili delovi nošnje, ali to vam je kao i ovde, svako selo drugačiji vez,“ kaže ova etnološkinja.

Važno je da znamo istoriju da je, pre svega, ne bi ponavljali. Obrazovni sistem uvrstio ju je u obavezno znanje međutim, deci nije objašnjeno, zašto je ona značajna. A tek u srednjoj školi gde pored svih bubica koje spopadaju mlade ljude, istorija drži zadnje mesto na listi prioriteta.

Kultura vojvođanskih i Slovaka iz Slovačke ne razlikuje se značajno. Reč je o sitnim detaljima i nijansama. Bolje je govoriti o sličnostima.

Ana Sečova Pinćirova

„Tek u nekom odraslom dobu nas to možda zainteresuje. Ko smo, gde smo, zašto nam se ovo dešava, gde su paralele, gde je koren ili izvor ovih dešavanja. I tako počnemo da postavljamo pitanja. A istorija nam daje odgovore,“ objašnjava Sečova Pinćirova.

Najjači adut Vojvodine je upravo bogatstvo diverziteta kultura. Praksa je pokazala da jedinstvo različitosti ispoljeno u multikulturalizmu ne sužava ni jednu dimenziju univerzuma. Naprotiv, ona omogućava afirmaciju kulturnih vrednosti svih entiteta koji žive u takvom društvu, naveo je dr Harun Hadžić u svom naučnom radu.

Želite da dobijate zanimljive članke u mejlu? Prijavite se za newsletter.

„Ja sam rođena u multikulturalnoj i multikonfesionoj sredini i za mene je to prirodno okruženje. I ne bih ga menjala. Nikada nisam doživela neprijatnosti zbog svoje nacionalne ili verske pripadnosti. Cenim i poštujem druge građane. Svi smo mi građani naše države i da bi mi napredovali kao nacionalna zajednica i kao država moramo negovati i poštovati sve različitosti. Poštovati svoje i tuđe. I ono tuđe je naše,“ podseća Sečova Pinćirova.

Hajmo u muzej!

Pored svih algoritama koji su isprogramirani da nam svakodnevno nemilosrdno otimaju pažnju, malo ko svoje slobodno vreme planira za odlazak u nekih arhiv, sa pretpostavkom da se tamo nalaze neke dosadne, prašnjave stvari. Sa druge strane, po većim gradovima niču bezbrojne turističke zamke u vidu muzeja čokolade, iluzija ili neke vrste alkoholnih pića gde se osim zabave ne dobija nikakva saznajna vrednost. U takvom kontekstu se postavlja pitanje – kako privući ljude u muzej? Pre svega, treba uvesti tu naviku kada je „vosak još vruć“.

Ana Sečova Pinćirova
Publika na otvoranju izložbe Jubilanti Škulec – Agarski – Đurovka (60+60+50) sa profesorom Rakidžićem u Noći muzeja / Foto: © Storyteller

„U muzejskoj pedagogiji je praksa da se sa obrazovanjem publike o odlasku u muzej počinje u najranijem uzrastu, predškolskom i školskom. Ako krenete ovim putem vi ćete imati svoju publiku koja prati vaše aktivnosti. Svakako je u ovom koraku značajna saradnja sa obrazovnim ustanovama u smislu da neke časove iz određenih oblasti vi možete izvesti u prostoru muzeja uz prikaz muzejskih predmeta, i tako će deca najlakše naučiti tu oblast,“ objašnjava Ana Sečova Pinćirova.

Kako se protiv vetrenjača ne vredi boriti, recept za uspeh za pojedine programe je i kombinacija ova dva kontrasta – novog i starog. Rezultat sudara vremena mogu biti escape room-ovi, virtuelne ture, virtuelne izložbe. Naša sagovornica objašnjava da muzeji jesu čuvari baštine, ali moraju biti u skladu sa vremenom ili čak i ispred, da bi znali da osmisle program koji će biti inovativan, zanimljiv, a koji će privući publiku u muzejsku zgradu. Međutim, za inovacije treba raspolagati sredstvima kojih baš i nema u malim muzejima, koji moraju da budu dovitljiviji.

I ono tuđe je naše.

Ana Sečova Pinćirova

„Muzejski predmeti koji se nalaze u našim muzejima u Srbiji su u procesu digitalizacije, što znači da vi možete na stranici – pretraživaču kultura.rs pogledati koji se predmeti gde čuvaju. Pored digitalizacije fonda muzeji osmišljavaju digitalne formate za prezentaciju kulturnog nasleđa. Upravo i mi se time bavimo,“ objašnjava direktorka Muzeja vojvođanskih Slovaka.

U njemu je aktivno tokom cele godine. Pored radionica za decu ili raspusta u muzeju u planu su i drugi projekti – radno i pozitivno, opisuje Sečova Pinćirova.

„Započeto je terensko istraživanje elemenata nematerijalne kulturne baštine kod Slovaka. U toku su pripreme za reviziju Kulturnoistorijske zbirke muzeja. Otvorili smo kolektivnu izložbu Jubilanti Škulec – Agarski – Đurovka (60+60+50) sa profesorom Rakidžićem u Noći muzeja. Narednog vikenda ćemo održati radionice za decu a u toku su pripreme za izložbu crteža, kojom ćemo obeležiti 125 godina od rođenja naše prve akademske slikarke Zuske Medveđove. A pripremamo i zbornik radova sa prošlogodišnje likovne konferencije,“ lista planove naša sagovornica.

About the author

Sanja Đorđević

Neskromno mogu reći da mi je specijalnost - slušanje. Krasim se titulom diplomiranog novinara, iako je ovaj poziv mnogo više od profesije, to je sklop ličnosti, odnosno manija. Volim debatu, grubu muziku i štrudle s makom.

Add Comment

Click here to post a comment

Komentár

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Reklama

PoTYkajme si! PODCAST

PoTYkajme si! PODCAST

PODKAST Storyteller

PODKAST „Na ivici“

PODPORA V ROKU 2022 – PODŠKA U 2022.

E-KNIHA ZADARMO!

PARTNERI

Newsletter Storyteller