„Ako poznajemo istoriju, pametniji smo i bolje se poznajemo. A kada krenemo da proučavamo etnopsihologiju sve nam postaje jasno,“ reči su etnološkinje Ane Sečove Pinćirove.

Muzej vojvođanskih Slovaka (MVS) osnovan je pre 11 godina u Bačkom Petrovcu. Od izuzetne je važnosti za kulturu ove manjine u Srbiji. Cilj muzeja je proučavanje, stručno obrađivanje, prikupljanje, dokumentovanje, prezentovanje i čuvanje materijalnih i duhovnih dobra etnološkog, istorijskog i umetničkog karaktera iz prošlosti vojvođanskih Slovaka. U okviru svoje strukture, Muzej vojvođanskih Slovaka obuhvata i Galeriju Zuzke Medveđ i kulturno-istorijski spomenik „Zavičajnu kuću u Petrovcu“.

„Moja interesovanja za vreme studija bila su vezana za običaje i religiju naroda, terenska istraživanja i proučavanje tema vezanih za običaje, tako da je i moj diplomski rad bio na temu svadbenih običaja. Za vreme studija smo imali praksu u muzejima i galerijama i to mi se učinilo zanimljivim izborom. Nakon završetka studija u Njitri (Slovačka republika) sam počela sa pripravničkim stažom u Muzeju Vojvodine, gde sam nakon položenog državnog stručnog ispita dobila posao,“ objašnjava ova etnološkinja.

Pitanje iz leksikona glasilo je koji je njen omiljeni trenutak u istoriji. Anin odgovor je period nakon završetka Prvog svetskog rata od 1919. godine, kada su se vojvođanski Slovaci našli u novom državnom uređenju.

„U toj godini su osnovali gimnaziju, štampariju za štampanje knjiga, udžbenika i novina na slovačkom jeziku i održali prve Slovačke narodne svečanosti tj. skupštinu Slovaka na kojoj su razmatrane teme iz kulture, obrazovanja i druge važne teme za očuvanje nacionalnog identiteta naroda. Mislim da je to značajan period za slovačku nacionalnu zajednicu,“ navodi je Sečova Pinćirova.

Ona ističe da se kultura vojvođanskih i Slovaka iz Slovačke ne razlikuje značajno. Reč je o sitnim detaljima i nijansama. Bolje je, kaže naša sagovornica, govoriti o sličnostima.

„Uglavnom kada mi neko postavi pitanje ’razlike’ ja automatski krenem reverzibilno, mislim o zajedničkim elementima. Slovaci svugde na svetu postavljaju majsko drvo, imaju identične elemente svadbenih običaja, običaji sahranjivanja su takođe isti, uskršnji običaji – kuvaju jaja i šunku, poste… Drugačija je nošnja ili delovi nošnje, ali to vam je kao i ovde, svako selo drugačiji vez,“ kaže ova etnološkinja.

Važno je da znamo istoriju da je, pre svega, ne bi ponavljali. Obrazovni sistem uvrstio ju je u obavezno znanje međutim, deci nije objašnjeno, zašto je ona značajna. A tek u srednjoj školi gde pored svih bubica koje spopadaju mlade ljude, istorija drži zadnje mesto na listi prioriteta.

„Tek u nekom odraslom dobu nas to možda zainteresuje. Ko smo, gde smo, zašto nam se ovo dešava, gde su paralele, gde je koren ili izvor ovih dešavanja. I tako počnemo da postavljamo pitanja. A istorija nam daje odgovore,“ objašnjava Sečova Pinćirova.

Najjači adut Vojvodine je upravo bogatstvo diverziteta kultura. Praksa je pokazala da jedinstvo različitosti ispoljeno u multikulturalizmu ne sužava ni jednu dimenziju univerzuma. Naprotiv, ona omogućava afirmaciju kulturnih vrednosti svih entiteta koji žive u takvom društvu, naveo je dr Harun Hadžić u svom naučnom radu.

Želite da dobijate zanimljive članke u mejlu? Prijavite se za newsletter.

„Ja sam rođena u multikulturalnoj i multikonfesionoj sredini i za mene je to prirodno okruženje. I ne bih ga menjala. Nikada nisam doživela neprijatnosti zbog svoje nacionalne ili verske pripadnosti. Cenim i poštujem druge građane. Svi smo mi građani naše države i da bi mi napredovali kao nacionalna zajednica i kao država moramo negovati i poštovati sve različitosti. Poštovati svoje i tuđe. I ono tuđe je naše,“ podseća Sečova Pinćirova.

Hajmo u muzej!

Pored svih algoritama koji su isprogramirani da nam svakodnevno nemilosrdno otimaju pažnju, malo ko svoje slobodno vreme planira za odlazak u nekih arhiv, sa pretpostavkom da se tamo nalaze neke dosadne, prašnjave stvari. Sa druge strane, po većim gradovima niču bezbrojne turističke zamke u vidu muzeja čokolade, iluzija ili neke vrste alkoholnih pića gde se osim zabave ne dobija nikakva saznajna vrednost. U takvom kontekstu se postavlja pitanje – kako privući ljude u muzej? Pre svega, treba uvesti tu naviku kada je „vosak još vruć“.

„U muzejskoj pedagogiji je praksa da se sa obrazovanjem publike o odlasku u muzej počinje u najranijem uzrastu, predškolskom i školskom. Ako krenete ovim putem vi ćete imati svoju publiku koja prati vaše aktivnosti. Svakako je u ovom koraku značajna saradnja sa obrazovnim ustanovama u smislu da neke časove iz određenih oblasti vi možete izvesti u prostoru muzeja uz prikaz muzejskih predmeta, i tako će deca najlakše naučiti tu oblast,“ objašnjava Ana Sečova Pinćirova.

Kako se protiv vetrenjača ne vredi boriti, recept za uspeh za pojedine programe je i kombinacija ova dva kontrasta – novog i starog. Rezultat sudara vremena mogu biti escape room-ovi, virtuelne ture, virtuelne izložbe. Naša sagovornica objašnjava da muzeji jesu čuvari baštine, ali moraju biti u skladu sa vremenom ili čak i ispred, da bi znali da osmisle program koji će biti inovativan, zanimljiv, a koji će privući publiku u muzejsku zgradu. Međutim, za inovacije treba raspolagati sredstvima kojih baš i nema u malim muzejima, koji moraju da budu dovitljiviji.

„Muzejski predmeti koji se nalaze u našim muzejima u Srbiji su u procesu digitalizacije, što znači da vi možete na stranici – pretraživaču kultura.rs pogledati koji se predmeti gde čuvaju. Pored digitalizacije fonda muzeji osmišljavaju digitalne formate za prezentaciju kulturnog nasleđa. Upravo i mi se time bavimo,“ objašnjava direktorka Muzeja vojvođanskih Slovaka.

U njemu je aktivno tokom cele godine. Pored radionica za decu ili raspusta u muzeju u planu su i drugi projekti – radno i pozitivno, opisuje Sečova Pinćirova.

„Započeto je terensko istraživanje elemenata nematerijalne kulturne baštine kod Slovaka. U toku su pripreme za reviziju Kulturnoistorijske zbirke muzeja. Otvorili smo kolektivnu izložbu Jubilanti Škulec – Agarski – Đurovka (60+60+50) sa profesorom Rakidžićem u Noći muzeja. Narednog vikenda ćemo održati radionice za decu a u toku su pripreme za izložbu crteža, kojom ćemo obeležiti 125 godina od rođenja naše prve akademske slikarke Zuske Medveđove. A pripremamo i zbornik radova sa prošlogodišnje likovne konferencije,“ lista planove naša sagovornica.