Ne nose svi heroji ogrtače – neki nose vatrogasna odela 

Klimatske promene svrstale su požare u redovnu rubriku letnjih tema. Pre letovanja smo obavezno proveravali gde su se isprečili šumski požari na putu do peščanih plaža Grčke. Vojvodina nema šume, ali ima deponije, pa sa požarima ne manjka. S obzirom da za prevenciju, poput saniranja postojećih i izgradnju sanitarnih deponija i reciklažnih dvorišta, još mora da se čeka, posledicama moraju da se bave građani obučeni u zaštitna vatrogasna odela. 

Jedan takav je i Jozef Pap iz Pivnica kome nije problem da na temperaturi od 40 stepeni i više, navuče rukavice, jaknu i čizme koji teže i po više desetina kilograma. Svoje slobodno vreme koristi kako bi pomagao sugrađanima u nevolji. On je komandir dobrovoljnog vatrogasnog društva u svom selu koje je pre dve godine proslavilo stogodišnjicu postojanja. Ove godine imali su 15 intervencija i to su bili požari.

“Četiri puta smo gasili deponiju. Gasili smo i vozila, objekte u selu i kamaru slame. Pet puta smo išli da pomognemo u drugim selima i u Bačkoj Palanci,” kaže Pap. 

Njihove kolege iz Požege imali su nešto manje posla oko gašenja vatre, svega pet, ali su se odazvali i pozivu da spasu mačku iz bunara, koji se koristi za vodu za piće.

“Bunar je dubok 16 metara i zbog samih gasova koji se formiraju u njemu, morali smo da se spuštamo sa izolacionim aparatom,” prepričava predsednik ovog društva Nikola Tomić. 

I dok Pivničani uglavnom kubure sa požarima, Požežanima metež prave poplave. Češća pojava vremenskih nepogoda predstavlja glavnu osobinu klimatskih promena, navode istraživači projekta za istraživanje ekstremnih vremenskih događaja u Srbiji “Extremes”. 

“U našoj zemlji se prema prognozama klimatskih modela očekuje povećanje intenziteta, učestalosti i dužine trajanja određenih ekstremnih vremenskih i klimatskih pojava, poput suša, toplotnih talasa, broja dana sa velikom količinom padavina,” navode oni. 

Istraživači dodaju da rizik od klimatskih promena nije ravnomerno raspoređen na celoj teritoriji Srbije, a u južnoj, jugoistočnoj i istočnoj Srbiji, kao i u Vojvodini, očekuje se veća ugroženost. Posebno su ugrožene oblasti sa niskom šumovitošću, poput Vojvodine, koju odlikuje i niska nadmorska visina, pa joj preti visok rizik od produžavanja vrelog perioda ekstremno visokih temperatura u periodu sazrevanja određenih biljaka. 

Trista kilometara južnije od Pivnica, u kišnom periodu u Požeškoj kotlini prete Đetinja, Skrapež i Zapadna Morava. Tomić primećuje da novi vremenski uslovi donose i ogromnu količinu vode koja se sruči na zemlju u jako kratkom periodu. 

“To napravi veliki dar-mar jer ni kanali za odvodnjavanje vode nisu čišćeni, a seoski putevi nisu napravljeni tako da mogu da izdrže takve uslove,” navodi ovaj vatrogasac. 

Tomić kaže i da je sistem za uzbunjivanje zatajio.

Ako pitate domaće portale kakvo nas vreme očekuje, sva je prilika da ćete pročitati da će i danas biti smaka sveta i da četiri jahača apokalipse galopiraju po ožutelim poljima Bačke i njište vam kroz prozor. Senzacionalističke vremenske prognoze kod uzbunjivača stvaraju bojazan da ne budu okrivljeni zbog širenja panike.

“Ako od Ivanjice krene poplavni talas, do Požege stiže za sedam sati. Za sedam sati ću ja do Subotice da stignem autom. Znači, ima dovoljno vremena da se obavesti narod da sklone ono što mogu. Za svo ovo vreme koliko se bavim ovim poslom, ovako nešto niko nije uradio,” navodi Tomić.

Jedan od načina obaveštavanja javnosti o vanrednim situacijama jesu gradske sirene. Međutim, Tomić ističe da u njihovom mestu najbolje funkcioniše sistem ličnog oba veštavanja, budući da se svi međusobno poznaju.

“Ovde naš narod nije reagovao na sirene ni kada je bilo bombardovanje,” kaže Tomić.

S druge strane, u Pivnicama sirene se uredno kontrolišu i oglašavaju. Jozef Pap kaže da su one za njih svojevrsni PR. One obaveštavaju Pivničane i Pivničanke da se nešto dešava, ali i da je vatrogasno društvo aktivno. Reč o tome šta gori i gde gori širi se od usta do usta. 

SMS koji čekamo nekoliko godina

Istraživači projekta „Extremes“ ukazuju da su gubici koje je Srbija pretrpela usled ekstremnih vremenskih prilika od 2000. godine do danas procenjeni na 7 milijardi evra. Tim novcem moglo se izgraditi nekoliko stotina kilometara puteva, bolnica, škola, vrtića, unaprediti socijalni program, ali i značajno poboljšati naš odgovor na izmenjene klimatske uslove.

“Saniranje ne može da zameni prevenciju koja, osim što u je u ekonomskom smislu isplativija, smanjuje rizik gubitka života i drugih bezbednosnih posledica, što se ne može upoređivati sa ekonomskim pokazateljima,” navodi predsednik Centra za analizu rizika i upravljanje krizama Zoran Keković.  

Prevenciji štete koja nastaje usled naglih i ekstremnih vremenskih uslova mogao bi da doprinese sistem za rano upozoravanje. Služba 112 funkcioniše u Evropskoj uniji od 1996. godine.  To je besplatan telefonski broj koji građani mogu pozvati u bilo kojoj zemlji EU u slučaju krizne situacije, čak i bez SIM kartice. Poziv se usmerava policiji, koja će po potrebi kontaktirati hitnu pomoć ili vatrogasce. Lokacija poziva nije bitna, jer će služba automatski locirati broj. Takođe, u slučaju elementarnih nepogoda ili požara, građani će putem ovog broja dobiti SMS obaveštenja.

Iako je Služba 112 predviđena domaćim Zakonom o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vandrednim situacijama, u praksi još nije zaživela. Njeno uspostavljanje jedan je od uslova za pristupanjeSrbije u EU. Konačno puštanje u rad sistema 112 najavljeno je za 15. septembar. 

“Sam po sebi sistem 112 ne bi bitno unapredio pripravnost i odgovor na vanredne situacije, ukoliko nije praćen pravovremenim informisanjem, edukacijom i podizanjem svesti građana za reagovanje u takvim situacijama,” navodi Zoran Keković.  

Ljubav ne može zaštiti od opekotina 

Dobrovoljna vatrogasna društva svoju zajednicu čuvaju volonterski. Dežuraju u svoje slobodno vreme, a kada dođe do incidenta, često moraju da izostanu sa posla. Jozef Pap kaže ga motiviše ljubav i želja da pomogne nekom. 

“Uopšte ne razmišljaš da li je tri sata ujutru, da li je temperatura 45 stepeni ili minus 20, da li ćeš biti aktivan 5 ili 10 sati,” kaže Pap. 

PREPORUČUJEMO I:

Međutim, iako Pivničani imaju dva vatrogasna kamiona, oprema nije na zavidnom nivou. Pap kaže da je takva situacija i kod drugih dobrovoljaca. 

“Malo je, a staro je. Nismo spremni da reagujemo na neke velike vremenske nepogode,” kaže ovaj vatrogasac. 

Priseća se kada su prošle godine dve razorne superćelijske oluje pogodile Bačku Palanku i okolna sela. Osim profesionalnog Vatrogasnog saveza u Bačkoj Palanci, pored Pivničana, u pomoć su priskočili dobrovoljci iz Tovariševa, Despotova, Silbaša, koji se redovno odazivaju na pozive sela u opštini koja nemaju svoj DVD. Svako ko je imao motornu testeru kod kuće, poneo ju je u akciju saniranja posledica od oluje. 

Nikola Tomić kaže da im je oprema kompletirana i da imaju sve što je neophodno za njihovo podneblje, ali da su je uglavnom nabavljali preko projekata ili finansirali sami iz svog džepa. Navodi da uprkos tome što rade posao koji je u interesu svih, nisu oslobođeni plaćanja dažbina.

“Registracija vatrogasnog vozila košta od 30 do 70 hiljada dinara. To nisu male pare, naročito ako nemaš prihod,” kaže Tomić. 

Čak i kurseve za nove dobrovoljce DVD plaća iz svog džepa, iako ga organizuje Ministarstvo unutrašnjih poslova. 

“Ja platim tebi, da ti mene naučiš kako ja tebi džabe da pomognem,” ukazuje Tomić na nelogičnost. 

Ipak, kao najveći problem svog DVD-a Tomić ističe nezainteresovanost mladih da obuju njihove čizme. Brine se ko će preuzeti posao, kada njegova generacija više ne bude mogla da nosi 25 kila vode uzbrdo. Njihovo društvo broji 25 članova od kojih je svega par mladih. 

Stanovnici Pivnica pokazuju veću svest o važnosti  civilne zaštite, što potvrđuje i i broj od 55 članova. Desetak njih ove godine postaje punoletno i stiče pravo za polaganje vatrogasnog ispita. Jozef Pap kaže da su spremni. 

“Kada polože ispit mogu da stanu rame uz rame sa iskusnijim kolegama. Mladi su osnova i kičma društva,” zaključuje ovaj vatrogasac.