Za desetak dana sve osnovne škole u Srbiji ispratiće na dalje školovanje novu generacija osmaka. Celo drugo polugodište učenici i učenice pripremali su se za polaganje male mature, jer svaki bod je važan za upis srednje škole koja im je prva na listi želja. Radost zbog završetka osnovnog školovanja i neizvesnost da li će uspeti da upišu željenu školu čini ovaj period stresnim i za decu i za roditelje. 

Petnaestogodišnja Lara, učenica OŠ „Vasa Stajić” iz Novog Sada jedne brige se već rešila. Haljina za proslavu maturske večeri je spremna. Već mesecima obnavlja gradivo iz predmeta koje će polagati na maloj maturi, a pored obaveznih srpskog jezika i matematike izabrala je i fiziku.  

„Više volim prirodne nauke od društvenih, zato planiram da upišem Gimnaziju „Isidora Sekulić” i to prirodno-matematički smer. Nakon gimnazije volela bih da studiram na Akademiji umetnosti” – kaže Lara. Odluku koju srednju školu da upiše donela je nakon savetovanja sa roditeljima i razgovora sa đacima koji već pohađaju ovu gimnaziju, jer joj je, dodaje, važan kvalitet nastave. 

Njenje drugarice Anastasija i Dunja pripremaju se za upis u Medicinsku školu. Anastasija kaže da joj je pri izboru bila važna mogućnost zaposlenja, kao i nastavak školovanja u inostranstvu. O tome koju srednju školu bi bilo najbolje da upiše savetovala se sa roditeljima, psihologom, ali i drugaricama. Dunja voli hemiju i, kako kaže, priželjkuje da radi u laboratoriji gde se prave lekovi. 

„Pri odabiru škole mi je bilo važno da se bavim poslom koji će mi biti zanimljiv i koji ću voleti” – ističe Dunja. 

Dane do proslave mature, a onda i polaganja maturskog ispita i upisa u srednju školu, odbrojava i sedamnaest učenika osmog razreda Osnovne škole „Žarko Zrenjanin” iz Maglića. Milana Landup, pedagoškinja u ovoj školi, navodi da mnoga deca u tinejdžerskom uzrastu nisu baš sigurna koje oblasti ih interesuju i čime žele da se bave, pa samim tim ni koju školu da upišu. Gde će nastaviti školovanje uglavnom zavisi od dva uslova, dodaje ona. 

„Prvi uslov su njihove želje i afiniteti, ako postoje, a drugi je taj momenat ocena, jer uspeh koji nose iz osnovne škole je važan za upis u srednju školu. Onda kombinujemo ta dva uslova da bismo dobili rezultat kojim su zadovoljni” – kaže Milana Landup. 

Na početku osmog razreda sa učenicima radi testove interesovanja, pa na osnovu rezultata i razgovora sa decom vrši procenu i savetovanje kojoj oblasti da se posvete i koju školu da biraju. Na odluku gde će nastaviti školovanje, kaže pedagoškinja Landup, veliki uticaj ima društvo, jer se ugledaju jedni na druge. U ranijim generacijama osmaka u maglićkoj osnovnoj školi, učenici su se najčešće odlučivali za Gimnaziju „Jan Kolar”, koja im je i najbliža, a zatim Elektrotehničku, Mašinsku i Medicinsku školu u Novom Sadu. Bez obzira što žive u malom mestu, imaju dovoljno mogućnosti za izbor, smatra Milana Landup. 

„Naša opština je na dobroj poziciji i dobro povezana. Tu je Gimnazija „Jan Kolar” koju iz svake generacije upiše dosta učenika. Tu je i Novi Sad, a sa treće strane imamo srednje škole u Bačkoj Palanci” – dodaje ona.

Izbor srednje škole je odluka koja se može promeniti

Psihički i fizički razvoj dece još nije završen u periodu kada treba da donesu važnu odluku za šta će se školovati i eventualno u budućnosti baviti. Tada su više okupirani nekim drugim stvarima, navodi Dragana Sotirović, psihološkinja u Centru za procene i razvoj. Nedostaje im kritičko mišljenje kako bi mogli doneti zrelu odluku, ističe ona. 

Da li će izabrati za sebe odgovarajuću školu zavisi od nekoliko faktora, u prvom redu od zrelosti deteta, spremnosti roditelja da učestvuju u donošenju odluke i okruženja u školi. Zato nije moguće dati jedinstvene savete, jer se u obzir moraju uzeti individualne karakteristike svakog učenika. Nekome će se izbor srednje škole samo na osnovu omiljenog predmeta pokazati kao dobra odluka, a nekome ne, kaže Dragana Sotirović. 

„Roditelji su značajan faktor koji treba da pomogne detetu da donese pravu odluku. Iz iskustva mogu da kažem da između 15 i 20% učenika tačno znaju šta žele da upišu. Nekada je to rezultat dobre procene sebe i svojih sposobnosti, nekada očekivanja sredine, roditeljski model, a nekada uticaj društva” – dodaje Sotirović. 

Testovi profesionalne orijentacije mogu biti od velike pomoći kako bi se mogućnost pogrešnog izbora škole i zanimanja smanjila. Zbog pouzdanosti je neophodno da se rade individualno. Procenjuju se tri elementa, a to su struktura sposobnosti, ličnost deteta i motivacija, objašnjava psihološkinja. Pre i posle testiranja obavlja se razgovor.

„Psiholog sve vreme razgovara sa detetom, postavlja zadatke, prati na koji način radi. Pored toga da li je uspešno ili nije, vidi se i stil u radu, da li postoji trema, kako reaguje na pritisak, kako se snalazi u određenim situacijama. Na taj način dobije se mnogo više informacija nego kada dete radi test koji se posle samo pregleda” – kaže Dragana Sotirović.

Nijedan posao nije težak ako se voli

Ova rečenica možda najbolje opisuje važnost izbora pravog zanimanja, što tokom radnog veka može biti ili izvor zadovoljstva ili nezadovoljstva. Da su se deca odlučila za oblast ili školu koja ih ne interesuje, psihološkinja Sotirović primeti kada rade testove profesionalne orijentacije pred upis na fakultet. Ovo je, kaže, posebno primetno kod stručnih zanimanja koja su vezana za informacione tehnologije. 

„Sada je jedna pomama za ovim smerovima, deca to povezuju sa igricama koje igraju. Na tržištu ima posla, plate su visoke, sve to deluje idilično. Međutim, nema mnogo veze sa onim sa čim se susreću tokom školovanja” – navodi Dragana Sotirović. 

Sedamnaestogodišnja Iva Vukelja završava drugi razred u novosadskoj Gimnaziji „Laza Kostić”. Po završetku osnovne škole opredelila se za medicinu, ali je vrlo brzo shvatila da je donela pogrešnu odluku. U početku je, kaže, smatrala da je korisnije i praktičnije upisati stručnu školu.

„Tada sam smatrala da je za bavljenje medicinom dovoljno imati samo empatiju” – dodaje Iva. Uverila se da to, ipak, nije tako, pa joj je bilo jako teško da se uklopi u sredinu i društvo gde nije osećala da pripada. Počele su, kaže ona, da je interesuju druge oblasti o kojima u toj školi nije mogla da sazna mnogo. Zato je bila sigurna da je jedino rešenje promena škole. 

„Nisam želela da mi ostatak srednje škole prođe u frustraciji i u provođenju vremena sa društvom sa kojim nisam imala mnogo tema za razgovor” – priča ova gimnazijalka. 

Nakon prvobitne sumnje u ispravnost odluke, Ivinu želju da Medicinsku školu zameni gimnazijom, roditelji su spremno podržali. 

„Poštovali su moju želju i verovali su mi. Bilo mi je veoma važno da znam da i oni veruju da može biti bolje” – ističe Iva. 

Promenu raspoloženja, uspeh u učenju i osećaj pripadanja Iva je osetila odmah po polasku u novu školu. Sada je sigurna u svoj izbor, a kao posebnu prednost vidi mogućnost da se posveti mnogim oblastima koje je zaista interesuju. 

„Ovo je prava škola za mene, gde mogu sebe skroz da upoznam. Svaki predmet je podjednako bitan. Još nisam tačno odredila čime želim da se bavim, ali se nadam da ću kroz školovanje to i otkriti” – kaže Iva Vukelja.

Polazak u srednju školu predstavlja veliku promenu. Nova sredina, upoznavanje društva, način rada i obimnost gradiva mogu biti izvor stresa i razlog slabijih postignuća. Sasvim je moguće i da dete već nakon prvog polugodišta shvati da škola i oblast za koju se odlučilo nije ono što ga i stvarno interesuje i ispunjava. U takvim situacijama, uloga i reakcija roditelja je najvažnija, jer od podrške zavisi da li će dete biti spremno da prizna, upiše nešto drugo i u budućnosti radi ono što voli. 

„Nije loše da se i u takvim situacijama uradi profesionalna orijentacija i da se se razjasni situacija. Treba videti da li je problem u sposobnostima i nemotivisanosti ili je detetu problem velika promena, ali postoji potencijal da nastavi dalje u toj školi” – navodi psihološkinja Dragana Sotirović.