Dragica Pavlović Babić: Učenici bi trebali da vide smisao onoga što rade 

Škola ne bi smela da bude dosadna ukoliko želimo da učenici koji sede u njoj steknu znanja za koja znaju da će ih kasnije zaista iskoristiti u životu – od kritičkog razmišljanja do umeća rešavanja problema. To znači uvođenje inovacija u obrazovanje, poput korišnja mobilnih telefona u edukativne svrhe – kada se već koriste, navodi nekadašnja nacionalna koordinatorka PISA studije u Srbiji Dragica Pavlović Babić.

PISA (Programme for International Student Assessment) je međunarodno istraživanje o dostignućima u obrazovanju koje se realizuje u zemljama Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OCED) i partnerskim državama. Testovi koji se realizuju u ciklusu od tri godine, prate nivoe funkcionalne pismenosti đaka od 15 godina, iz oblasti matematike, prirodnih nauka i razumevanja pročitanog. 

Poslednje testiranje realizovano je 2022. godine kada je na testu učestvovalo 690.000 učenika iz 81 zemlje. Srbija je ispod proseka, na 40. mestu iz čitanja i nauka, i na 42. iz matematike. I prethodnih godina su rezultati bili slični. 

Šta je ta funkcionalna pismenost? Zašto imamo veliki broj funkcionalno nepismene dece?

Dragica Pavlović Babić: Funkcionalna pismenost se definiše na drugačiji način od toga šta mi tradicionalno podrazumevamo pod pismenošću. Mnogo je komplikovanija od samog poznavanja slova, mehaničkog čitanja ili računanja jednostavnih matematičkih operacija. Funkcionalna pismenost u međunarodnim istraživanjima podrazumeva da ste opremljeni nekim znanjima, strategijama rada sa informacijama, strategijama učenja koje vama omogućavaju da se uspešno snalazite u svakodnevnom životu. Znači da možete uspešno da se snalazite u obrazovnim izazovima i da se pripremite za život kao odrasla osoba. 

To podrazumeva da imate znanja da budete jedan konstruktivan građanin koji učestvuje u životu svoje zajednice. Da znate kako funkcionišu institucije, da se snađete u njima, kako možete da napredujete, da koristite resurse koje vam društvo pruža. Koncept funkcionalne pismenosti je da se snalazite u uslovima savremenog društva što uključuje i obrazovanje.

Osim pismenosti, na testu se ocenjuje i materijalno i socijalno okruženje. Koliko ono utiče na rezultate?

Dragica Pavlović Babić: Znamo da je socijalni i ekonomski status porodice jedan od najznačajnijih faktora koji određuje uspeh u školi i to ne samo iz iskustva Srbije. Uloga škola bi bila da kompenzuje te nedostatke. 

Mi smo imali obrazovni sistem koji je u tom pogledu mogao da se pohvali da su naša deca dobijala u proseku više podrške od dece OECD i EU zemalja. U poslednjem ciklusu se to pokvarilo. Posebno su se pokazale kao osetljive dve kategorije učenika. Imamo veliki broj učenika koji je u zoni nedovoljne funkcionalne pismenosti i taj se broj još više uvećao.  Pogođeni su i oni malobrojni učenici koji su postigli visoke rezultate – sad ih ima još manje. 

To se pripisuje efektima školovanja u vreme COVID-a.

To je bilo i moje sledeće pitanje. Dakle, kako je COVID uticao na rezultate?

Dragica Pavlović Babić: Za razliku od većine OECD zemalja, efekti od COVID-a na postignuća naših učenika su značajno manji. Rezultati su u dlaku ostali na nivou kao što su bili 2018. godine, što je bio poslednji ciklus testiranja pre pandemije. 

To može da se objasni na više načina. S jedne strane, drago nam je što su ti rezultati ostali isti jer u većini evropskih zemalja su oni smanjeni za 15, 20 poena. S druge strane, moramo da napomenemo da je prosek naših učenika već bio jako nizak. Ne možete očekivati da će se oni dalje ruinirati jer su već na jako niskom nivou. 

Većina postignuća naših učenika je samo na nivou dva, što je za nivo više od funkcionalne nepismenosti. To su reproduktivna znanja –  pamćenje i reprodukciju činjenica. Takav nivo znanja možete da postignete i bez neke dodatne podrške škole.

Bez škole ne može da se postigne neki viši nivo znanja, gde je potrebno da nastavnik interveniše, da sistematično vodi kroz građenje pojmova, da pomogne da deca ovladaju efikasnijim strategijama učenja. Đacima je potrebna podrška kako bi se osposobili da sami analiziraju i kritički vrednjuju informacije, da misle hipotetički, metodološki ispravno. Tu je potrebna podrška škole koja je očigledno izostala u pandemiji.   

PREPORUČUJEMO I OVU PRIČU:

Objasnimo na primeru, kako bi izgledao jedan čas, recimo, biologije, koji neguje to funkcionalno opismenjenje?

Dragica Pavlović Babić: Učenici bi trebali da vide smisao onoga što rade i da budu angažovani. Da se od njih ne očekuje da sede mirno u drvenim stolicama 45 minuta po šest – sedam puta u toku dana. To je nepodnošljivo teško bilo kome ukoliko nije angažovan. 

Na časovima biologije učenici mogu sami da dođu do nekih informacija. To je sada tako jednostavno. Visok procenat učenika je rekao da ne sluša nastavnika na času nego da se zabavlja mobilnim telefonom. Pa kad već koriste mobilne telefone, neka ih koriste za nastavu. Učenici sami mogu da dolaze do podataka koje će da udružuju i sami grade lekciju. 

A škola bi mogla da bude opremljena i mikroskopima. Da im sredstva budu dostupnali, ali još važnije, da budu uključeni i da vide smisao toga. Da znaju da će to sutra biti važno, da ga neće upotrebiti samo na kontrolnom. U pandemiji smo videli koliko su nam potrebna neka znanja iz biologije, hemije, matematike. Onda vidite koliko nam neka fundamentalna znanja pomažu da razumemo toliko kompleksnu situaciju. 

Videla sam da osim mađarske, deca iz ostalih manjinskih zajednica ne učestvuju u ovom istraživanju. Zašto?

Dragica Pavlović Babić: To je više pitanje za Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja koji sprovodi ovo istraživanje. U svim ranijim PISA istraživanjima smo imali testove i na slovačkom i rumunskom. Vi možete da isključite onu podgrupu u obrazovanju koja je zastupljena manje od 1-2% u populaciji, jer je teško za administriranje.

Ali pošto Slovačka takođe učestvuje u testiranju, mi smo od kolega preuzeli testove na slovačkom. Naše kolege is Slovačke su obilazili Gimnaziju “Jan Kolar” u Bačkom Petrovcu, prisustvovali su testiranju i razgovarali sa učenicima.  

Bez obzira na ove administrativne razloge, mislim da bi trebalo u testiranju da učestvuju svi naši učenici, bez obzira na kom se jeziku školuju, jer oni su deo našeg društva, naše zajednice. Rezultati učenika iz slovačke zajednice su bili na nivou proseka, možda i malo iznad, u odnosu na prosek ostatka Srbije. 

Naslovna fotografija: iz privatne arhive sagovornice.