Kako izgleda proces prijavljivanja nasilja?

Prvi korak ka spašavanju od nasilja je prijaviti ga. Broj policijske stanice u Bačkom Petrovcu je 021/780-028, a tu je i redovan 192 broj. 

“Ističemo da policija ima nultu toleranciju na porodično nasilje i apelujemo na sve koji ga trpe ili primete da se najhitnije obrate, pozivanjem broja 192 ili nadležne policijske stanice, lično, mejlom ili bilo kojim drugim vidom komunikacije,” navode u Policijskoj upravi Novi Sad.

Po prijavi nasilja u porodici, policijski službenici odmah izlaze na lice mesta, pružaju fizičku zaštitu žrtvi i ukoliko je potrebno obezbeđuju medicinsku pomoć i o svim saznanjima obaveštavaju policijskog službenika, sertifikovanog za slučajeve nasilja u porodici.

“Taj policijski službenik obavlja razgovor sa žrtvom,  potencijalnim učiniocem i eventualnim svedocima i obaveštava nadležno tužilaštvo koje procenjuje da li u konkretnom slučaju ima elemenata krivičnog dela i da li će naložiti zadržavanje osumnjičenog,” navode iz policije.

Oni dodaju da nezavisno od toga, policijski službenik procenjuje rizik od porodičnog nasilja i u zavisnosti od te procene izriče udaljavanje i zabranu kontakta sa žrtvom u trajanju od 48 sati. O tome odmah obaveštava nadležnog tužioca, Centar za socijalni rad i Grupu za koordinaciju i saradnju. Javni tužilac vrednuje procenu rizika, nakon čega podnosi predlog o produženju Osnovnom sudu koji je u obavezi da u roku od 24 časa donese odluku o mogućem produženju hitnih mera za još 30 dana.

Iz Centra za socijalni rad Bački Petrovac ističu da je Zakonom o sprečavanju nasilja u porodici propisano da su sve institucije dužne da policiji ili javnom tužiocu prijave svako saznanje o nasilju ili uopšte postojanju opasnosti za nasilje. Centru se može javiti lično ili poštom na adresu Narodne revolucije 7, telefonom na 021/2280-028 ili na mejl backipetrovac.csr@minrzs.gov.rs.  

 „Prijavu može podneti osoba koja je doživela nasilje, ali i svako ko ima saznanja ili sumnju da se nasilje dešava. Prilikom prijavljivanja, osoba koja prijavljuje nasilje se može predstaviti ili ostati anonimna,“ navode naše sagovornice iz ove institucije. 

Ukoliko se prijava podnosi lično, obavlja se razgovor od strane stručnog radnika, gde je važno dati sve poznate podatke o događaju, o članovima porodice (posebno da li ima maloletne dece, osobe zavisne od brige drugog lica), o postojanju istorije nasilja u porodici, a kako bi se dobile sveobuhvatnije informacije. 

Smeštaj u Sigurnu žensku kuću dešava se istog trenutka kada žrtva prijavi nasilje, ako to želi, i ako Centar za socijalni rad može da proceni da je žrtvi to neophodno. Tokom smeštaja joj se osim egzistencijalnih potreba za smeštajem, ishranom i higijenom, obezbeđuje i psiho-socijalna i pravna podrška, zdravstvena zaštita, pomoć socijalnog radnika i pedagoga, kao i materijalna pomoć.

Šta da uradim ukoliko primetim nasilje?

„I dalje je u opštoj javnosti prisutna predrasuda da je nasilje  privatna stvar. Jedan od stavova je da je nasilje privatna stvar i da žena može puno da učini kako bi nasilje sprečila. I mnoge žene žrtve usvoje te stavove,“ navela je rukovoditeljka Sigurne ženske kuće u Novom Sadu Nada Padejski Šekerović. 

Zakon propisuje i obavezuje da „svako mora da policiji ili javnom tužiocu prijavi bez odlaganja nasilje u porodici ili neposrednu opasnost od njega“. Na ovaj način se stvara nulta tolerancija na nasilje, navode iz Centra za socijalni rad Bački Petrovac.

 „Svako od nas ukoliko se nađe u situaciji da poznaje ili mu se poveri osoba da trpi nasilje može da sasluša, da ne osuđuje i bude strpljiv, pruži pomoć i bude podrška u procesu prijavljivanja. U našem radu smo primetili da je postojanje podrške i pomoći značajno za izlazak osobe iz nasilnog odnosa, jer ono što svako od nas radi može da napravi razliku,“ navode iz ove institucije.