Javnost rada manjinskih nacionalnih saveta obavezna je zakonom. Ipak, čini se da transparentnost Nacionalnom savetu slovačke nacionalne manjine (NSSNM) nije prioritet.
Praćenje rada Nacionalnog saveta Slovaka putem njihovog sajta može biti veoma otežano, naročito za one koji ne govore slovački jezik. Informacije se objavljuju nepravovremeno, dok je za pojedine odluke, izveštaje i druga dokumenta, potrebna velika upornost.
Tako je po kategoriji na sajtu NSSNM koja vodi ka izveštajima sa sednica, poslednja 13. održana 19. februara ove godine. Savet, inače, mora da zaseda najmanje jednom u šest meseci. Ipak, od pretrage nismo odustali, pa smo uspeli da pronađemo i vest o 15. sednici. Informacija o sednici koje je održan 26. juna 2024. godine može se naći jedino putem opcije za pretraživanje sajta.
Kucanje ključnih reči poput “zasadnutia“ takođe neće dati sve rezultate. Nismo uspeli da pronađemo informacije o 12. i 14. sednici.
Pretraživanje reči “sednica” i “sastanak” nije dalo ogdovarajuće rezultate.
Zakon o nacionalnim savetima i Statut NSSNM kažu da se “sve odluke i akti nacionalnog saveta objavljuju na internet stranici nacionalnog saveta, koja se vodi dvojezično, na srpskom jeziku i na jeziku nacionalne manjine”.
Ipak, ukoliko se sajtu pristupi na srpskom, učiniće se da je NSSNM prestao sa radom 9. jula ove godine, kada su objavljene poslednje vesti. Informacije na slovačkom su znajačno ažurnije.
Kako da dođemo kad ne znamo kad i gde?
Rad nacionalnog saveta je javan. Tako piše u zakonu, kao i u statutu i poslovniku o radu ove institucije. Stoga je neophodno da predstavnicima medija bude omogućen dolazak na sednice. Savet se obavezao i da će organizovati konferencije za medije.
Iz NSSNM su nam na zahtev za pristup informacijama od javnog značaja odgovorili da o sednicama obaveštavaju predstavnike medija mejla. Redakcija Storyteller-a ne dobija pozive na sednice i konferencije iako smo ih zamolili nekoliko puta.
Na sednice mogu da dolaze i građani i građanke kao i druge zainteresovane strane, ukoliko se najave sekretaru najmanje dva dana pre sednice. Ukoliko prisustvo na sednici prijavi veći broj zainteresovanih i tehničke mogućnosti ne dozvoljavaju da svi budu primljeni, sekretar će odlučiti ko će prisustvovati sednici, vodeći računa o redosledu prijavljivanja. Tako piše u Poslovniku o radu (član 72).
Ali kako građanke i građani uopšte mogu da saznaju kada se održavaju sednice i koje su tačke dnevnog reda?
Iz NSSNM su nam odgovorili da na sednice pozivaju samo zainteresovane strane ukoliko se na njih odnosi neka tačka u dnevnom redu. Dakle, građani i građanke ostaju uskraćeni za pravo da prisustvuju događaju od javnog interesa. Na taj način NSSNM krši svoj Poslovnik o radu.
Poslovnik o radu propisuje i obavezu snimanja i postavljanje audio snimka na sajt. Pitali smo NSSNM putem zahteva za pristup informacijama gde se ovi snimci nalaze. Oni su nam odgovorili linkom do naslovne stranice svog sajta na srpskom.
Pretragom ključnih reči poput “audio” i “mp3” pronašli smo audio snimke sednica sa svega par sastanaka iz 2019. i 2021. godine. Audio snimke nismo našli ni u kategoriji “multimedija” ni na srpskom, ni na slovačkom jeziku.
Nacionalni savet postoji zbog zajednice koja mora biti uključena u njegov rad
Nacionalni savet je organizacija ovlašćena da odlučuje o pojedinim pitanjima iz oblasti kulture, obrazovanja, obaveštavanja i službene upotrebe jezika u cilju ostvarivanja kolektivnih prava nacionalne manjine na samoupravu u tim oblastima, kaže zakon.
Nedostatak kontakta sa zajednicom može imati negativan uticaj po uspešnost rada saveta, navodi se u Analizi o stanju u oblasti vršenja javnih ovlašćenja nacionalnih saveta nacionalnih manjina.
Transparentnost nacionalnog saveta daje građankama i građanima uvid u odluke i aktivnosti svojih predstavnika. Na taj način se povećava poverenje u rad saveta, jer se smanjuje prostor za zloupotrebu, kaže Mihalj Njilaš, zamenik pokrajinske zaštitnice građana – ombudsmanke zadužen za nacionalne manjine.
“Ako su informacije o radu saveta lako dostupne, ljudi mogu aktivnije učestvovati, davati sugestije ili kritikovati odluke, čime se doprinosi boljem kvalitetu odluka”, objašnjava Njilaš.
Ukoliko građani i građanke smatraju da su njihova prava povređena, poput prava na transparetnost, mogu se obratiti Pokrajinskoj zaštitnici građana. Njen zadatak je da vrši nadzor nad radom pokrajinskih ograna uprave, ali i da informiše građane i građanke o propisima. Daje pravne savete o tome kom organu i na koji način mogu porenuti postupak za zaštitu prava.
Za nadzor nad zakonitošću rada manjinskih nacionalnih saveta zaduženo je Ministarstvo za ljudska i manjinska prava.
Pridaj komentár & Dodaj komentar