Stevan Lenhart iz Kovačice nedavno je objavio knjigu „Podzemni razgovori“. Knjiga je kruna njegovog dvodecenijskog rada na fanzinu „Black Syrup”. Osim što uživa u andergraund kulturi, Lenhart stvara i svoju, u muzičkom projektu „Nastrom”.

Više od dvadeset godina Lenhart istražuje i piše o alternativnoj muzici, stripu, ilustracijama i nezavisnim filmovima u svom neformalnom, „uradi sam” magazinu. Brojeve štampa i šalje na različite adrese u zemlji i inostranstvu. „Black Syrup” je na engleskom jeziku i postoji isključivo u štampanom izdanju. 

„Podzemni razgovori“ zbirka je dvadeset intervjua. U prvih nekoliko razgovora reč je o akterima „podzemne“ muzičke scene, koja je postojala na prostoru nekadašnje Jugoslavije, kao što su Borghesia, Trobecove krušne peći, DV Nikt i Psihokratija. U knjizi se mogu naći i intervjui sa bendovima iz Slovačke, poput Lahka Muza, Otras i Imiafan. Nekoliko razgovora posvećeno je autorima koji stvaraju u oblastima vizuelne umetnosti, filma, ilustracije i stripa.

Po čemu se razlikuju, a po čemu su slične andergraund scene Srbije i Slovačke?

Andergraund scena je u suštini internacionalna, tako da za nju svugde važe isti principi, a razlike se mogu odnositi na određene istorijske i društvene okolnosti. U Srbiji je andergraund scena počela da se razvija još u vreme Jugoslavije, koja je važila za relativno liberalnu državu po pitanju umetničkih sloboda, tako da je bilo moguće pratiti savremene tokove u muzici, stripu, filmu, pozorištu i performansu. 

Jugoslavija je još od šezdesetih, a pogotovo od sedamdesetih godina prošlog veka bila otvorena za koncerte stranih rok bendova i gostovanja avangardnih umetnika, izlazili su razni muzički časopisi, a stripovi su oduvek bili deo popularne kulture. Takva atmosfera je svakako pogodovala razvoju alternativne umetnosti i nastanku andergraund scene na ovim prostorima. 

U nekadašnjoj Čehoslovačkoj situacija je sve do kraja osamdesetih godina prošlog veka bila dosta nepovoljnija, pošto je njihov komunistički režim bio strog i restriktivan prema umetničkim strujanjima koja nisu bila u skladu sa državnom politikom. Ali pojedini slovački umetnici su čak i za vreme totalitarizma pronalazili načine kreativnog delovanja i bili povezani sa jakim alternativnim umetničkim pokretom u češkom delu zemlje. Može se uopšteno reći da su andergraund scene u Srbiji i Slovačkoj u današnje vreme dosta slične, a obe su zapravo deo međunarodne scene alternativne umetnosti i kulture.       

Kako andergraund scena doprinosi razvoju kulture? Šta je ono što andergraund ima, što mejnstrim nema?

Andergraund scena je nezavisna, a samim tim iskrenija i kreativnija od mejnstrima, koji je često podložan raznim kompromisima u okviru komercijalne produkcije. Andergraund se zasniva na stvaralačkom principu koji je ključan za razvoj kulture, a iz njega proizilazi i angažovana umetnost sa kritičkim pristupom koji preispituje društvene norme i upozorava na društvene i kulturne anomalije. Progresivni i avangardni umetnički pokreti zapravo predstavljaju andergraund i alternativu u odnosu na komercijalni mejnstrim.  

Da li je andergraund rezervisan samo za velike gradove ili se može naći i u manjim sredinama, poput Kovačice?

Slično pitanje u vezi poređenja kreativnih dešavanja u velikim i malim sredinama sam postavio Aleksandru Zografu u knjizi „Podzemni razgovori“. Ovaj strip umetnik iz Pančeva kaže da neke bitne razlike između velikih gradova i malih sredina zapravo ne postoje, osim ako ih ne proizvedete u sopstvenim glavama. 

PROČITAJTE I OVO:

Drugim rečima, udaljenost od grada ne mora da bude hendikep što se tiče inspiracije, a često upravo u manjim sredinama nastaju vrlo zanimljive i inovativne stvari koje se mogu svrstati u okvire alternative ili andergraunda. Kovačica je tokom devedesetih godina dvadesetog veka imala vrlo aktivnu alternativnu muzičku scenu sa raznim metal i pank-rok bendovima, eksperimentalnim projektima, koncertima, radijskim emisijama i fanzinima.

Atmosfera tog perioda je zabeležena na dokumentarnoj CD kompilaciji pod nazivom „Kovačica through 90s“, na kojoj se nalaze autorske pesme čak 14 bendova (Blind Death, Armirani Beton, Pessimist, Random Group, LDM, Pamba, Dust Under the Skin i drugi)… U jednom periodu ovde su bili aktivni i autori stripova, a postojao je i festival KOMAR (skraćenica za Kovačičku manifestaciju alternativnih reakcija). 

Naravno da veliki gradovi imaju veću andergraund scenu, bolje mogućnosti i uslove za razvoj alternativne kulture. Ali postoji i zanimljiva teorija (koju zastupa jedan drugi strip umetnik, Danilo Milošev-Vostok iz Vršca) koja kaže da što je manja sredina – entuzijazam je veći.     

Knjiga „Podzemni razgovori“ zbirka je intervjua ranije objavljenih u fanzinu „Black Syrup“ koji postoji pune dve decenije. Koliko je ovaj fanzin doprineo razvoju andergraund kulture, pa i razvoju Vašeg ukusa?

Knjiga „Podzemni razgovori“ sadrži 20 intervjua sa domaćim i stranim alternativnim muzičarima i umetnicima, a većina tekstova je izvorno objavljena na engleskom jeziku u fanzinu „Black Syrup“. Ovaj fanzin je moj lični medij za istraživanje i predstavljanje andergraund muzike i drugih formi umetnosti, kao što su strip, film, ilustracija i fotografija. Rad na fanzinu je za mene dragoceno iskustvo, ali ujedno i svakodnevna aktivnost i potreba, pošto su pomenute umetničke forme glavne oblasti mojih interesovanja još od rane mladosti. Zahvaljujući ovom fanzinu nastala je i pomenuta knjiga, u izdanju Opštinske biblioteke Kovačica, koja predstavlja svojevrsni dokument o andergraund kulturi i njenim akterima.   

Andergraund kultura bori se protiv cenzure, preispituje autoritete i postavlja pitanja. Da li primećujete te obrasce u društvu u kome živimo više od godinu dana?

Cenzura i politička uzurpacija medija i institucija su već godinama veliki problem ovog društva. Andergraund se uvek suprotstavlja represivnom autoritetu i cenzuri – upravo putem muzike, filma, stripa, pozorišta i drugih vidova angažovanog umetničkog izražavanja. Alternativna umetnost nosi u sebi značajne poruke i univerzalnu pozitivnu filozofiju koja uvek pobeđuje u borbi protiv korumpiranog sistema i njegove represije. Samo je pitanje vremena.