Pre tačno 190 godina u Kragujevcu je donet Sretenjski ustav kojim je vlast po prvi put podeljena i to na kneza, državni sovjet i narodnu skupštinu, odnosno izvršnu, sudsku i zakonodavnu, što predstavlja osnov demokratije. Građani su se danas na istom mestu ponovo okupili kako bi odbranili prava koja bi trebala da se podrazumevaju.
Sretenjski ustav garantovao je tek oslobođenom narodu pravo na nezavisno sudstvo, ravnopravnost bez obzira na veru i nacionalnost, slobodu kretanja i neprikosnovenost ličnosti. Najvažnije od svega, njime je ukinut feudalizam i ropstvo što je predstavljalo radikalne inovacije u ljudskim pravima za zemlje zapadne Evrope.
Kao takav, Ustav je predstavljao pretnju po tadašnje feudalne sile poput Turske, Rusije, Austrije i Pruske, pa je suspendovan nakon svega 55 dana.
Ko god je danas krenuo put Kragujevca, imao je dozu neizvesnosti da li će biti mesta u autobusu. Vožnju u pravcu Kragujevca građani su platili iz svog džepa, a ne državnog. Neki drugi krenuli su peške.
Među onima koji su posle gotovo dva veka ponovo krenuli u Kragujevac da brane osnovna ljudska prava i demokratiju su i Teodora sa Fakulteta savremenih umetnosti i Filip sa Medicinskog fakulteta.
“Bilo je lako jer ovo radimo zbog cele Srbije i zbog nastradalih u padu nadstrešnice. Sve vreme smo razmišljali o tome da se oni ne mogu umoriti. Naše povrede su malo u odnosu na to šta se desilo ispod nadstrešnice,” kaže Teodora.
Oni su put dug četiri dana otpočeli jednim korakom u Beogradu, a pratilo ih je hladno februarskog vreme.
“U svakom mestu bio je veliki broj ljudi koji nas je dočekao. Bilo je tu puno emocija. Vratila se empatija među ljude. Među nama je vladalo zajedništvo. Zato nismo ni bili toliko umorni. Naše povrede, upale, žuljevi – sve je vredelo. Hodamo danas za bolje sutra,” priča Filip.
“Nadamo da će ući u istoriju šetnja svih studenata koji su danas ovde došli sa svih strana. Isplatilo se”, dodaje Teodora.
Ovi beogradski studenti se slažu da se još nisu slegli utisci ovoga što se dešava oko njih i da će biti svesni veličine svog dela tek kada se vrate kući.
Ovaj istorijski datum upisalo je i dvoje mladih koje je ovaj događaj uveličalo sklapanjem braka. Nakon sudbonosnog “da”, bidermajer je bačen u okupljenu masu uz veliko ushićenje demonstranata.
Kragujevački studenti nisu morali mnogo da marširaju, ali su jednako entuzijastično osvajali svoj grad.
Među domaćima su i Jovana i Katarina. One su zavezale pertle, navukle rukavice, zakopčale jakne, ponele pištaljke i izašle da prošetaju. Naoružale su se optimizmom i entuzijazmom.
“Izašle smo da ispunimo svoju građansku dužnost”, kaža Katarina.
“Došle smo da podržimo studente jer smo to i mi bile. Izašle smo kako sutra naša deca ne bi morala da proživljavaju ono što mi danas proživljavamo,” kaže Jovana.
“Drago mi je što se ovo dešava u našem gradu jer lakše možemo da prisustvujemo. Ali 1. marta idemo za Niš”, kaže euforično Jovana.
Njima u ruke pruža topao čaj jedan Pančevac. Ekipa iz Udruženja “Od gola do gola, od cilja do cilja”, došla je ovde kako bili solidarni. Oni inače organizuju događaje na otvorenom za decu, a danas su se organizovali kako bi okrepili studente i one koji ih podržavaju.
Solidarnost su pokazali i drugi pojedinci, organizacije, kafedžije, restorani koje su okupljenima delili besplatno hranu i piće.
Ulicama nekadašnje prestonice i danas se trubilo, ali umesto iz automobila, građani i građanke su buku pravili peške. Pištaljka je taj danas bila simbol patriotizma. Jedino je Lepenica tiho tekla.
