„Ako je neko zaslužio da ima ulicu od svih slikara, sigurno je to Zuzana Halupova”, počinje priču Pavel Babka, vlasnik Galerija Babka u Kovačici.
On je pre dve godine, zajedno sa učenicima Osnovne škole “Mlada pokolenja“ iz Kovačice i Udruženjem potomaka pokojnih slikara kovačičkog naivnog slikarstva, pokrenuo inicijativu da ulice u Beogradu i Kovačici dobiju ime po ovoj velikoj umetnici. Povod je bio obeležavanje stogodišnjice od rođenja slikarke koja je jarkim bojama ostavila trag u svetskom slikarstvu.
PODRŽITE STORYTELLER! Naš rad zavisi od podrške zajednice. Ako verujete u profesionalno i odgovorno novinarstvo, pomozite nam da nastavimo da istražujemo i objavljujemo priče koje se retko čuju. DONIRAJTE OVDE!
Niska i glasna Halupova nije dozvolila da društvene norme određuju kako će da se izražava. U zajednici u kojoj su igla i konac bili za žene, a četkica i platno za muškarce, Zuzana se odvažno uhvatila kista.
„To mogu i ja. Nije to veliki tvrc”, citira Babka Halupovu.
Ubrzo potom Hlas ljudu naziva je novom članicom kovačičke naive. Slike prikazuje na kolektivnim izložbama u Bratislavi i njenom rodnom mestu. Prva samostalna izložba u Dubrovniku završava se velikim uspehom. I na narednim izložbama u Parizu, Versaju, Diseldorfu, Cirihu, Njujorku i Tokiju takođe je nosila tradicionalnu slovačku nošnju.
„Bog sve vidi”, ponavlja Babka Zuzanine reči.
Njena slika Zima, štampana je u preko dva miliona primeraka, kao novogodišnja razglednica UNICEF-a. Zima je bila prodavanija od razglednica čije su motive naslikali Pablo Pikaso i Salvador Dali, što UNICEF tada nije želeo da kaže javno, prepričava Babka.
Ulice bez imena
Na samom jugu Bratislave u Ulici Zuzane Halupove, nalaze se šest stambenih blokova i dve poslovne zgrade, tri kružna toka, teretana na otvorenom, park i lavirint. Kada je pre 10 godina ponela ime slikarke, u ulici je bila samo jedna zgrada – u izgradnji.
Halupova je među prvima zaslužnim ličnostima iz Srbije dobila naziv ulice u Slovačkoj kao priznanje za svoj rad. Međutim, kako mnogi stanovnici slovačke prestonice o njoj nisu znali dovoljno, Pavel Babka je sa svojim timom organizovao deljenje razglednica. Nekoliko godina zaredom, 5. februara na Zuzanin rođendan, prolaznici u ulici koja nosi njeno ime bi dobijali razglednice sa motivima slika koje je naslikala.
Na severnoj periferiji Veternika, 2010. godine ulica koja je do tada nosila naziv Nova 51, postala je Ulica Zuzane Halupove. U njoj je dvadesetak porodičnih kuća i deo njive. Pavel Babka nije upoznat sa tim ko je inicirao ovu promenu naziva. Smatra da ne treba menjati nazive ulica koji obeležavaju kulturno i istorijsko nasleđe jer se tako daje prosor za njihovo brisanje iz kolektivnog sećanja.
Još čeka odgovor i reakciju nadležnih na inicijativu da Beograd dobiju ulicu koja će nositi ime Zuzane Halupove. Problem je, smatra, što su se od pokretanja inicijative, donosioci odluka promenili, pa bi bilo dobro podsetiti ih, kako predog ne bi ostao u fioci, dodaje Babka.
Opština Kovačica je na incijativu đaka, potomaka slikara i Fondacije Babka, odgovorila da će predlog uzeti u razmatranje. Pavel Babka voleo bi da glavna ulica, koja sada nosi naziv Jugoslovenske narodne armije, ponese naziv Zuzane Halupove – do pola, druga polovina nosila bi ime Martina Jonaša. Na ovaj način simbolično bi se obeležilo konstruktivno rivalstvo između ova dva svetska, banatska slikara.
„Kada sam svojevremeno uradio knjigu o Martinu Jonašu, Zuzana Halupova uzela je kuhinjsku vagu, da uporedi težinu svoje i Jonašove monografije”, priseća se Pavel Babka.
Njena monografija težila je 880 grama, Jonašova preko 1.300.
„Rekla mi je – ti si nitkov”, prepričava, kroz smeh, Babka Zuzaninu ljutnju.
Tada mu nije bilo smešno. Bilo ga je sramota, pa dve godine nije smeo da izađe na ulicu, kaže. Ova kritika motivisala ga je da nauči sve što se saznati može o naivnom slikarstvu. Svoj sadašnji uspeh, dodaje, duguje baš njoj i njenoj kritici, jer ga je motivisala da izađe iz zone komfora i postane bolji.
