Lugovi, močvare, mrtvaje, bare, tršćaci, plavne livade nazivaju se i bubrezima planete zbog koristi koje pružaju prirodi i društvu. Zbog toga je 2. februara 1971. godine potpisana Ramsarska konvencija, i od tada se obeležava Svetski dan vlažnih staništa.
Pre godinu dana, Novi Sad poneo je titulu Grada vlažnih staništa. Koviljsko-petrovaradinski rit, Begečka jama i druga mesta uvrstile su Novi Sad na spisak od 74 grada u svetu sa ovim statusom. Prvi je grad na Balkanu sa ovim titulom.
Ipak, značaj vlažnih staništa i dalje nije prepoznat u Srbiji. O tome govori i zatrpavanje Bager/Rodić bare i rita u okolini fabrike cementa u Beočinu.
Neplanska gradnja i neadekvatno upravljanje otpadom najčešći su načini na koji se uništavaju vlažna staništa, kaže član Društva za proučavanje i zaštitu ptica Miroslav Dudok. Dodatna pretnja su odvodnjavanje poljoprivrednih površina i industrijsko zagađenje.
„Prilikom izgradnje puteva, često se vlažna staništa tretiraju kao mesto na kome odlažu šut i na taj način se zatrpavaju cela staništa,” kaže Dudok.
PROČITAJTE I OVO:
Vlažna područja funkcionišu kao sunđeri kada se vodotoci izlivaju ili kod obilnih padavina. Dom su za veliki broj biljnih i životinjskih vrsta i mikroorganizama.
„Prečišćuju vodu tako što biljke upijaju zagađenja, posebno teške metale i zadržavaju ih u sebi. Voda koja izađe iz močvara je čistija od one koja se ulije”, objašnjava Dudok.
Dodaje da zbog toga neke države prave i veštačka vlažna staništa kao prečistače voda, a neki pokušaji postoje i kod nas.
Očuvanje vlažnih staništa važno je i zbog klimatskih promena, jer zadržavaju veliku količinu ugljenika i tako sprečavaju da završi u atmosferi.
