Na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje u Bačkom Petrovcu u junu je registrovano 304 lica, od čega je 49 mlađe od 30 godina. Mladi na ugovor o radu čekaju od jedne do tri godine, a do tada se snalaze.
Pre podne u ambulanti, posle podne u njivi – tako izgleda radni dan Filipa Čapande iz Selenče . Iako radi gotovo puno radno vreme u ambulanti – sedam sati, on za svoj rad prima tek oko 60% minimalca jer je angažovan preko programa “Moja prva plata”.
Ovaj devetomesečni program angažovanja mladih, finansiran iz novčanika građana ima za cilj da poveže poslodavca i mlade bez radnog iskustva i tako reši rebus na tržištu rada. Međutim, ovakvim angažovanjem mladi nemaju punu zdravstvenu zaštitu, radni staž, putne troškove, topli obrok kao i ostala prava garantovana ugovorom o radu. I ništa im ne garantuje da će ih poslodavac zadržati nakon završetka programa. Filipu to ne smeta.
“Pošto tu, gde živim, tu i radim, nemam putnih troškova. Idem biciklom na posao. Nije mi problem jer učim posao,” priča naš sagovornik, koji slobodno vreme koristi za svoj bend Deformitet.
Osim kroz ovaj program, mladi mogu zaraditi za džeparac i učlanjenjem u omladinsku zadrugu. Ovakav vid zaposlenja praktičan je studentima, koji bi izgubili pravo na studiranje o trošku budžeta kada bi imali ugovor o radu. Angažovanje preko zadruge ne može da traje duže od 120 radnih dana, navodi direktor omladinske zadruge “Brigadiri” iz Kulpina Branislav Kuštra
“Ima izuzetaka pa se neko angažuje i duže, ali to su pojedinačni slučajevi i posle tako dužeg angažovanja većinom poslodavci nude ugovor o radu,” objašnjava naš sagovornik.
Naknada za “Moju prvu platu” je fiksna i iznosi 25.000 dinara za radnike sa diplomom srednje škole, odnosno 30.000 dinara sa diplomom fakulteta. S druge strane, cenovnik omladinske zadruge varira od vrste poslova. Cena rada članova zadruge kreće se od 230 dinara po satu, što je zakonski minimum, pa i do 800 dinara po satu za neke teže fizičke ili složenije poslove.
“Iznosi koje sam naveo su neto iznosi, novac koje dobijaju naši članovi. Na te njihove zarade se po zakonu obračunavaju porezi i doprinosi koje poslodavci dodatno isplaćuju,” navodi Kuštra.
Rad preko zadruge, za razliku od “Moje prve plate”, garantuje sva prava vezana za socijalno i zdravstveno osiguranje, odnosno prava iz ugovora o privremeno povremenim poslovima. Osiguranje od povrede na radu zakonom nije obavezno, ali OZ “Brigadiri” je ipak imaju. Tako da putni trošak ostaje jedini problem.
“Angažovanjem radnika preko omladinske zadruge ne obavezuje poslodavca da isplati trošak dolaska i odlaska sa posla. To je jedna od razlika između rada preko zadruge i rada po osnovu ugovora o radu,” objašnjava Kuštra.
Zakon ne poznaje isplatu u ‘’kešu’’.
Branislav Kuštra
Međutim, kako “Prvu platu” isplaćuje država, a radnika preko omladinske zadruge sam poslodavac, ima i onih poslodavaca koji žele da uštede na razlici između bruto i neto zarade, pa deo zarade isplaćuju u kešu. Kuštra objašnjava da mladi ne treba da pristaju na isplatu “na ruke”.
“Zakon ne poznaje isplatu u ‘’kešu’’. Ukoliko neko želi da vas isplaćuje gotovinom, to vam je znak da nećeti imati nikakvu zaštitu koja vam je ustavom i zakonom o radu zagarantovana. Znam da se to na terenu dešava, ali ja nikako ne savetujem bilo kome da radi bez bilo kakvog ugovora. Pošto na taj način ne znači ni da ćete biti isplaćeni,” objašnjava naš sagovornik.
Konobar, šanker, električar
U Selenči kao i u ostatku Vojvodine, u poljoprivredi uvek ima posla. Kada skine beli mantil, Filip oblači radno odelo i pravac njiva.
“Moj otac se bavi poljoprivredom pa radim i kod kuće i na njivi. Kopamo, imamo kukuruz, soju i slično. Za nadnicu radim sezonske poslove kod drugih u sirku,” priča Filip kako provodi leta.
Posla ima i uglavnom ne zahtevaju neke visoke kvalifikacije. Poslodavci su se “Brigadirima” obraćali tražeći konobare, pomoćne šankere, manipulante robom. No, u akvaparku u Bačkom Petrovcu se traži mesto više.
“Mladi iz naše opštine i okoline najčešće traže posao u akvaparku i tu rade na poslovima kao što su redar na toboganu, redar na parkingu, radnik na održavanju, pomoćni radnik tehničkoj službi i slično,” navodi Kuštra.
S druge strane, preduzeća su se Nacionalnoj službi za zapošljavanje u Bačkom Petrovcu najčešće obraćala tražeći lica sa trećim stepenom stručne spreme. Uglavnom su to bili bravari, zavarivači, metalostrugari i električari.
“Traženi su i radnici u trgovini i nekvalifikovani radnici za rad u proizvodnji u fabrikama. Među poslovima koji zahtevaju visok nivo kvalifikacija, najtraženiji su diplomirani pravnici i ovlašćene računovođe,” navode iz NZS-a.
Mladi kao teže zapošljiva kategorija
U Bačkom Petrovcu mladi su na evidenciji nezaposlenih zadržavaju u proseku 14 meseci, dok je prosek za opštu populaciju nezaposlenih nezavisno od uzrasnih grupa 33 meseca. Trenutno 18% mladih u ovoj opštini posao čeka, odnosno traži od jedne do tri godine. U Strategiji zapošljavanja u Srbiji za period od 2021. do 2026. godine, kao i u Akcionom planu za period 2021.-2023. godine za sprovođenje Strategije zapošljavanja u Srbiji, mladi su prepoznati kao teže zapošljiva kategorija nezaposlenih.
“Njihov nepovoljan položaj na tržištu rada ogleda se pre svega u dužoj tranziciji od škole do prvog stabilnog i/ili zadovoljavajućeg posla. Duže trajanje tranzicije u zaposlenost utiče na godine starosti kada mladi pojedinci napuštaju roditeljski dom i započinju život sami ili sa partnerom. Naročito mladima u ruralnim sredinama, za traženje prvog posla treba više vremena,” naveli su iz NZS-a.
Filip se nada da će nakon šest meseci stažiranja i devet meseci na pogramu “Moja prva plata” stići na red da bude zaposlen u ambulanti u svom selu, kako ne bi morao da iz njega ode. Na programu mu je ostalo još mesec ipo dana. Optimističan je.
“Pošto nisu mogli da me zaposle na normalan ugovor, jer su sva mesta popunjena, ovo mi je bio jedini način da ostanem u Selenči da radim. Par medicinskih sestara bi trebalo da ode u penziju, pa čekam da mi se oslobodi mesto ovde u opštini,” navodi ovaj momak.
Pridaj komentár & Dodaj komentar