Search and Hit Enter

DIDA & STORYTELLER: 24 razloga zašto posetiti pozorišni festival DIDA u Pivnicama

J ednostavnom matematičkom operacijom, odnosno sabiranjem četrnaest pozorišnih predstava takmičarskog i ne-takmičarskog karaktera sa jednom novinom, četiri prateća programa i pet funkcija pozorišta, dobijamo tačno 24 razloga zašto posetiti 24. festival pozorišnih inscenacija autora Donje zemlje DIDA, koji će se održati u okviru Dana Janka Čemana od 23. marta do 1. aprila ove godine.

Skoro četvrt veka DIDA, koju organizuje Amatersko pozorište „Janko Čeman“ u Pivnicama, donosi nove pozorišne inscenacije, nove dramske tekstove, nove programe na temu pozorišta, nova pozorišna lica. Vraća osmeh na lica ljudi i barem na momenat im omogućava da zaborave na često tešku svakodnevnicu, kako to kaže Vladimir Brnja, član organizacionog odbora festivala DIDA.

Svetu ne trebaju vitezovi, ni vojnici sa oružjem.  Svet treba ljude, koji kao oružje koriste jezik, reči, slova, bilo kakve znakove kojima se može sporazumeti.  Oni mogu biti i znakovni jezik, važno je samo da se izraze misli, mišljenja, ideje. Stvarati, smišljati, realizovati. Ovog su od samih početaka postali svesni članovi Amaterskog pozorišta „Janko Čeman“  (1994), naslednici pozorišne tradicije u Pivnicama koja traje više od sto godina, kada su osnovali festival DIDA.  Likovni kritičar i publicista Vladimir Valentik, dugogodišnji član festivalskog žirija, davno je konstatovao  da „relativno zanemareno dramsko stvaralaštvo u slovačkoj vojvođanskoj književnosti, zahvaljujući osnivanju pivničkog pozorišnog festivala se probudilo a DIDA je i danas odličan stimulator“ (Nová slovenská vojvodinská dráma, OD Janka Čemana, Pivnica : Kultúra, Báčsky Petrovec, 2004, s. 238).

Janko Čeman

Pivnički amateri su znali i znaju da reči i umetnost spadaju u najvažnije pokretače razvoja ljudstva. Reči, a ne ratovi i nasilje. O tome govori i ovogodišnji moto festivala. Festival DIDA se, inače, poslednjih godina  održava pod motom koje se svake godine menja, ali inspiracija uvek ostaje u delu pisca Janka Čemana  iz Pivnica koji je u svojem dramskom i proznom stvaralaštvu prikazivao tadašnji stvarni život. Ovogodišnje izdanje pozorišne manifestacije će se održati uz lajtmotiv Ne nosi svaki vojnik pušku koji objašnjava kulturolog Miroslav Pap.

„Vojnik nije muškarac nasilja. Nosi oružje i rizikuje svoj život zbog grešaka koje nije počinio.“  Napisao je Egziperi, koji je i sam osetio bedu rata, čak je i poginuo u Drugom svetskom ratu. Učesnik tog istog rata je bio i pisac Janko Čeman. Ratna tematika sa kod njega ocrtavala u pričama, dramama i u romanu „Ne nosi svaki vojnik pušku„,“ kaže kulturolog Pap i dodaje: „Osamdestih godina je naziv roman zvučao realistički, kao i sama radnja u njemu. A danas? Danas bi se kritičari nad ovim nazivom zamišljali i tražili metaforu. Metaforu života. Metaforu današnjice. Ko sve može biti ratnik? To može biti pisac, glumac, pa čak i običan čovek koji kao oružje koristi reč. Reč koja ima moć da prevaziđe različite barijere. Reč koja će nam omogućiti da se vratimo pozitivima života.“

Iako pozicija organizatora ove i sličnih kulturnih manifestacija nije na zavidnom nivou u smislu finansijskih sredstava, to, što ulepšava festival DIDA jeste ogroman entuzijazam organizacionog tima i svih učesnika festivala. I pored toga što se radi „samo“ o amaterskom pozorištu, nemojmo ga zanemariti i „prezirati“, zato što je njegov položaj i misija u oblasti pozorišta na svetskom nivou zanimljiv.

Na to je ukazala i Vladislava Fekete, dramaturškinja i direktorka Pozorišnog zavoda u Bratislavi koja govori da „pozicija slovačkih vojvođanskih dramskih pisaca jeste zanimljiva zato što se formira s jedne strane uz izvanrednih i priznatih mladih srpskih autora kao što je Biljana Srbljanović, Milena Marković, Ivan M. Lalić, ali i Dejana Dukovskog… a na drugoj strani ne treba izgubiti iz vida i njen značaj kada se radi o formiranju slovačke drame izvan teritorije Slovačke republike. Iz ovog ugla je inicijativa osnivača festivala DIDA jedinstvena, jer pored nagrade Književne fondacije i takmičenja Drama godine koje raspisuje Pozorišni zavod u Bratislavi, to je jedina slovačka pozorišna mreža koja se stara o kontinuitetu razvoja autorske drame (Nová slovenská vojvodinská dráma, OD Janka Čemana, Pivnica : Kultúra, Báčsky Petrovec, 2004, s. 232).

Četrnaest pozorišnih predstaca – prvih četrnaest razloga plus novina

„P ozorište je moj život,“ rekla je spontano a komforno Ines Gedrova, mlada glumica i članica AP „Janko Čeman“, kada smo se pre nekog vremena sreli sa pivničkim pozorišnim akterima, da se pohvale, šta pripremaju za ovogodišnju pozorišnu manifestaciju. Čak smo na Inesinom licu primetili sjaj is pokoj koji imaju samo umetnici i oni koji svoj život stvarno žive po svome. „I ja hoću takav sjaj u očima,“ i već smo skoro odtrčali do pozorišne bine, jer je Inesina misao zvučala tako stvarno. Ali tada smo shvatili da pozorište stvarno može da bude naš život, pri čemu ne moramo svi da budemo na sceni. Neko mora da bude i iza zavese, neko u gledalištu. Ali samo svi zajedno pozorišnu umetnost činimo jedinstvenom i celovitom.

Članovi Organizacionog odbora festivala DIDA koncipiraju program

Prijatna radna atmosfera u prostorijama Amaterskog pozorišta „Janko Čeman“ nas je probudila iz filozofske kontemplacije o pozorišnoj umetnosti, jer je bilo potrebno da se zadovolji novinarska radoznalost. „Koliko predstava i koje tačno ćemo ove godine gledati“, pitamo, uzimajući olovku u ruke i zapisujući sve u beležnicu. Da slučajno nezaboravimo da dođemo na jednu od njih.

„Na ovogodišnjem takmičenju amaterskih pozorišta, pozorišnih sekcija kulturno-umetničkih društava, pozorišnih grupa i pojedinaca će biti četrnaest predstava, i nisu sve takmičarskog karaktera.  Ali većina jeste, njih deset, jer prema festivalskim pravlima pravo učešća imaju inscenacije dela slovačkih i drugih autora Donje zemlje, ako posredno ili neposredno govore o životu Slovaka na Donjoj zemlji. Ali učestvovati mogu i inscenacije slovačkih autora u širem smislu, ali oni se mogu takmičiti samo u okviru kategorije za nagradu za najbolju predstavu koja će predstavljati festival DIDA na festivalu „Palarikova Rakova“ u mestu Čadca u Slovačkoj,“ kaže Andrea Mernjik, predsednica Organizacionog odbora festivala DIDA.  Vladimir Kolar, sekretar OO festivala DIDA dodaje da na festivalu godišnje prosečno učestvuje deset pozorišnih ansambala i pojedinaca.

Pored toga što važan cilj festivala predstavlja da se vojvođanski Slovaci podstaknu na dramsko stvaralaštvo i da se sačuva uspomena na Janka Čemana, značajni cilj, iako ne primarni, predstavlja i  motivisanje dece i omladine da se uključe u pozorište.  Da li su uspešni u tome ne treba ni pitati, jer brojke govore same za sebe: na ovogodišnjem festivalu će biti čak šest dečjih predstava.

Na festivalu DIDA sa pored pomenute nagrade za najbolju predstavu dodeljuju i ove nagrade: Nagrada „Janko Čeman“ za najautentičniju sliku života Slovaka Donje zemlje kojom se i simbolički čuva sećanje na Janka Čemana, Nagrada za novi inscenovani tekst autora Donje zemlje, koja motiviše savremene autore da pišu dramske tekstove, Nagrada za dramaturgiju koja se dodeljuje za dramsku adaptaciju i dramatizaciju starijih tekstova. Naravno, ocenjuju se i glumci, odnosno dodeljuju se prva, druga i treća nagrada za glumu.

Organizator festivala ove godine uvodi novinu u kategoriji nagrada. Odnosno ove godine će se prvi put dodeliti Nagrada „Elena Hložanova“ za novi dramski tekst za decu, odnosno za dramatizaciju teksta za decu i to u čast prerano preminule pozorišne akterke, rediteljke i autorke pozorišnih tekstova Elene Hložan iz Pivnica koja se tokom cele svoje učiteljske i pozorišne akterke posvetila radu sa decom.

Žiri koji prati i ocenjuje pozorišne predstave jeste stalni, jer se već godinama ne menja a čine ga  Zuzana Tarnoci koja prati pozorišni, odnosno dramski deo predstave, mr Zuzana Tir koja prati jezik i izgovor, dok Vladimir Valentik oko ne skida sa likovne komponente pozorišnog izraza.

Četiri prateća programa – druga četiri razloga

U svetu kulture ne možemo zamisliti festival, smotru ili hepening bez pratećih programa. Oni dodaju poseban ton manifestaciji, povezuju različite tipove umetnosti, ali i ljude, organizacije.  Oplemenjuju čovekov duh  i jačaju umetnički doživljaj sa celokupne organizacije konkretnog događaja. Kulturni menadžment sigurno ima svoju definiciju ovakvog načina organizacije događaja. Mi ćemo ga jednostavno definisati kao slojevitost umetničkog doživljaja kroz povezivanje umetničkih i prezentacionih oblika čiji je cilj povećanje praga percepcije umetnosti i sposobnosti njenog vrednovanja, ali i vrednovanja društveno-političkih pojava, koje konkretna umetnost nosi u sebi.

Tako rade i tokom festivala DIDA, odnosno tkom Dana Janka Čemana, kada osim u pozorišnim predstavama možete uživati i u izložbama, prezenatciji knjiga, ili objavljivanju rezultata dramskih konkursa. Organizacioni tim festivala DIDA je odmah u početku shvatio da manifestacija mora da živi cele godine a ne samo dva vikenda. Znači poruka događaja živi tokom cele godine i to kroz seminar „Pišeš? Pišem!“ koji se organizuje od 2010. godine u avgustu, ali prošle godine je jedan deo bio i u decembru, i istoimeni konkurs dramskog pisanja koji ulazi u svoju treću godinu.  Ali tu se nabrajanje ne završava, već počinje.

Sa izložbe „Ana Frank – Istorija za sadašnjost“ na festivalu DIDA 2017 (Foto: iz arhiva AP „Janko Čeman“)

Ovogodišnja DIDA nudi četiri prateća programa i to dve izložbe i njenih rezultata, prezentaciju knjiga pod nazivom „Dobrodošlica proleću“ sa Slovačkim izdavačkim centrom, kao i objavljivanje rezultata konkursa dramskog pisanja.

Iako je to jedan od glavnih zadataka festivala, ipak ćemo u ovom delu pomenuti antologije festivala DIDA. Najveći uspeh i materijalizacija poruke festivala DIDA je izdavanje antologija najuspešnijih novih dramskih tekstova, koje su prezentovane na pozorišnom festivalu DIDA u prvih dvadeset godina pod nazivom Nova slovačka drama (2004) i Nova slovačka drama II (2014). To je skup dramskih tekstova, koji možda ne predstavljaju kvalitetne radove svetskih razmera, ali svakako ih ne treba potcenjivati. Oni bi trebali biti osnova za unapređenje rada autora i traženje sopstvenog kreativnog puta, koji obično počinje u skladu s tradicijom. Upravo slovački vojvođanski autori u dramskom mastilu imaju ukorenjenu tradicionalnost. Ova pojava se ne mora  nužno smatrati negativnom, pre kao motivišućim elementom koji bi mogao da pomeri pozorišnu zajednicu napred. Već sada se pojavljuju mladi autori koji pokušavaju da se odvoje od tradicionalnog dramskog izraza, tako da nestrpljivo isčekujemo treći deo antologije, koji bi trebalo da bude objavljen za šest godina.

Top 5 funkcija pozorišta kao lični izgovori zašto posetiti festival DIDA

P ozorišna umetnost, a time i pozorišni festival osim estetske uloge ispunjava i mnoge druge funkcije. Upravo ove funkcije, ili kako ich mi nazivamo – izgovori – bi mogli da budu konačna inspiracija zašto posetiti pozorišni festival DIDA u Pivnicama, ako vas do sada nisu nagovorili pozorišne predstave i prateći programi:

  • ESTETSKA FUNKCIJA: Glavna uloga pozorišta jeste delovati na gledaoce, pružiti im doživljaje lepote, obogačivati njihov emocionalni život i preko pozorišnih predstava doći do katarzije. Dakle, dođite da obogatite svoj unutrašnji svet.
  • LEKOVITA FUNKCIJA: Dramatoterapijaa i teatroterapija se rodila iz iskustva da neka životna iskustva i rane su jako bolne da bi se rešile kroz verbalni dijalog.  Drama pruža način kako konfrontirati ova pitanja kroz alternativnu formu izraza. Otvorite se ka pozorišnoj terapiji. Organizam će vam se sigurno odužiti za jaku dozu pozorišnog leka.
  • VASPITNO-OBRAZOVNA FUNKCIJA: Zahvaljujući pozorišnoj umetnosti učimo razlikovati dobro od lošeg, ali dobijamo i nova znanja i informacije. Učimo kako vrednovati društveno-političke pojave i kako misliti kritički. Svojom glavom. Učimo zajedno i formirajmo svoje kritičko mišljenje koje naše društvo jako treba!
  • DRUŠTVENA FUNKCIJA: U društvu najbrže dođu inspirativne ideje ili uspostavljanje kontakata i umetničke, odnosno radne saradnje. Ko zna, možda upravo sa nama uspostavite saradnju. 🙂 Ova funkcija je neposredno povezana sa sledećom funkcijom – zabavno-relaksacionom.
  • ZABAVNO-RELAKSACIONA FUNKCIJA: Pozorište relaksira, motiviše i inspiriše na druženje, zabavu, susrete, socijalizaciju.  Jer čovek je zverka – društvena. Dođite da se zabavite i druđite. Čekamo vas!

Da li ćemo se sresti na pozorišnom festivalu DIDA da ispunimo ove funkcije? 🙂

Foto: Rob Laughter // Unsplash

Multimedijalni  projekat pod nazivom DIDA & STORYTELLER nastao je uz finansijsku podršku Festivala pozorišnih inscenacija autora Donje zemlje  DIDA. Mišljenja i stavovi izraženi u projektu jesu odgovornost autorke projekta i ne moraju nužno izražavati mišljenja Festivala. 

No Comments

Komentár

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.