Kronika: Novi album je potpuna posveta Padini 

Psihodelični pop/rock sastav Kronika izdao je istoimeni album prvenac. Sedam pesama slika alternativnu sliku melanholije jednog vojvođanskog sela. Specifičnost je što je album u potpunosti na slovačkom i u potpunosti iz Padine, sela koji se ističe po svojoj rokenrol sceni i Valley Echo Rock festivalu. Album su kreirali Vlastimír Povolný, Daniel Cicka, Žeľko Urban, Vladimír Petrovič i Martin Labát, sa kojim smo tim povodom razgovarali za Storyteller. 

Album se zove “Kronika”, što znači vreme. Pretpostavljam da je jedna od inspiracija legendarni Pink Floyd i njihova legendarna pesma “Time”?

 Martin Labát:  Svakako da je inspiracija sve kroz šta smo se slušalački formirali. I Pink Floyd, i The Doors, The Beatles, ali i divni slovački muzičar Jaro Filip, slovačka narodna muzika, pa i Plavi Orkestar. Svakako nam je drago da već na nekoliko mesta čujemo da naš zvuk ljude podseća u detaljima na Pink Floyd. Bili bismo neiskreni prema svojoj muzici da pokušavamo da izbegnemo taj ogroman uticaj.

Padina nema more, što možemo da vidimo i na omotu albuma. Koliko je vaše selo poslužilo kao motiv i da li je ono odgovorno za melanholiju vašeg zvuka?

 Martin Labát:  Ovaj album je potpuna posveta Padini. U njoj je nastao, o njoj govori i  zvuči kako je mi čujemo u našim malim kružocima. Album je rezultat našeg odrastanja i susreta sa problemima društva u maloj zajednici kao što je Padina. Odlazak dragih ljudi, ostanak nekih stalnih i novih problema. Nedostatak mesta susreta, kao što je nekad bio dom kulture, koji nas je okupio, i kao što je bio Underground, koji nas je formirao. Sve je to Kronika i sve se to čuje na albumu.

Ceo album je na slovačkom. Drugi izvođači iz slovačke zajednice preferiraju da stvaraju na srpskom ili na engleskom kako bi stigli do šire publike. Kao ste se vi odlučili da ipak stvarate na maternjem jeziku?

 Martin Labát:  Najbitnije je stvarati onako da se osećate lagodno u tome. Apsolutno podržavam ako je nekome lakše da piše i peva na drugom jeziku. Dobra pesma je dobra, bez obzira na jezik.

Mi smo se odlučili za slovački zbog toga što on jedini pripada ovoj muzici za koju smo se odlučili. Metrički, melodijski, etimološki. Jedino smo na slovačkom umeli da pevamo o Padini koja nema more. O ljubavi i plesu bismo valjda umeli i na drugim jezicima.

Zašto je, po vama, važno da se stvara na jeziku zajednice?

 Martin Labát:  Ne mislim da išta menja to da li se muzika stvara na jeziku zajednice ili na nekom drugom jeziku. Muzika može biti i instrumentalna, a opet zvučati kao da je na nekom jeziku. Mislim da je najbitnije za konkretnu muziku naći konkretan izraz. Najbitnija je usklađenost melodije i ideje. Da ništa ne štrči.

Koliko prostora za promociju i koncerte ima za bendove koji stvaraju na manjinskom jeziku? Da li je publici problem što možda ne razumeju tekst?

 Martin Labát:  Nismo svirali na puno mesta, ali ne mislim da je to zbog jezika, već zbog toga što se nismo pokrenuli u tom smeru. Naša muzika je prilično pitka za nekog ko zaista sluša muziku, a tim ljudima je jezik sporedna stvar. Voleli bismo da ljudi razumeju slike koje želimo da stvorimo u glavama, ali svakako se uzdamo u to da to možemo postići i osećanjima, ako je nekom stalo. 

A i danas je prilično lako doći do relativno preciznog prevoda, ako je neko zainteresovan da sazna čega se psi plaše u prvoj pesmi na albumu, ili šta mislimo da je bitno imati u poslednjoj pesmi, recimo.

Kako planirate da promovišete album? Čuli smo da će biti nečeg i za ljubitelje vinila. Možemo li da vas očekujemo na nekoj turneji?

 Martin Labát:  Pošto smo imali nekih kadrovskih promena u međuvremenu, trenutno nam je plan da se usviramo u novoj postavi, a da paralelno spremamo pesme za drugi album. Mislim da će jesen biti naš period. Nekako i muzički odgovaramo tom godišnjem dobu.

Voleli bismo da sviramo na zanimljivim mestima, da upoznajemo zanimljive ljude s našom muzikom, kao i da ostvarimo lepe saradnje sa dobrim bendovima koji rade u nekom paralelnom alternativnom muzičkom svetu.

Što se tiče vinila – drago mi je da mogu da kažem da ćemo do kraja godine imati i fizički primerak našeg abuma i to na nama najdražem formatu – vinilu.

Naslovna fotografija: Marko Markov