Samo za nasilje koje je prijavljeno može se dobiti pomoć

Različiti faktori utiču na to da li će se nasilje dogoditi, dok je odgovornost za nasilje isključivo i samo na nasilniku. Ekonomska zavisnost, rodni stereotipi, osuđivanje žrtve, nada da će se nasilnik promeniti, neinformisanost, značajno otežavaju žrtvama porodičnog nasilja da budu spasene. Na području Opštine Bački Petrovac, ove godine, evidentirane su tri krivične prijave za krivično delo nasilje u porodici, izvršeno nad ženama. Isti broj prijava za ovo krivično delo evidentiran je i u periodu januar-oktobar 2021. godine, podaci su Policijske uprave u Novom Sadu. U Centru za socijalni rad opštine Bački Petrovac (CSR BP) od početka godine pa do kraja novembra je zabeleženo ukupno 13 prijava za nasilje nad ženama. 

„Kada govorimo o prijavama nasilja nad ženama u porodičnim i partnerskim odnosima ne smemo zanemariti činjenicu da se u navedenim situacijama kao žrtve nasilja prepoznaju i deca u porodici koja nisu prikazana u ukupnom broju prijava za nasilje nad ženama,“ navode iz CSR-a ispred kojeg su na naša pitanja odgovarale Biljana Drakulić, Milka Grbić i Valeria Potfaj Fabian.

Selo – grad

Profil žene prema kojoj je rizik od nasilja veći ima 47 godina, živi u gradu, nema ličnih prihoda, razvedena je ili rastavljena i ima nepotpuno ili samo osnonovno obrazovanje, podaci su Republičkog zavoda za statistiku. 

Programska direktorka udruženja građanki „FemPlatz“ Kosana Beker ističe da se nasilje dešava mnogo češće nego što se prijavljuje. 

 „Istraživanje pokazuje da žene na selu manje prijavljuju nasilje u poređenju sa ostatkom populacije u Srbiji,“ navodi ona. 

Beker navodi da je razlog tome to što žene nemaju poverenja da će dobiti adekvatnu zaštitu, što je vrlo realno nepoverenje ukoliko se uzme u obzir da imamo 30 femicida godišnje.

„Manje prijavljuju nasilje jer kome da ga prijave? Nemaju dovoljno poverenja u institucije. Manje su sredine pa se svi znaju, uključujući i policajce i policajke,“ navodi naša sagovornica.

Rukovoditeljka Sigurne ženske kuće u Novom Sadu Nada Padejski Šekerović slaže se sa Beker da žene nemaju poverenja, jer smatraju da im niko neće verovati. 

„Doživljavaju da im pomoć nije dostupna i ne znaju kako da potraže pomoć. Nemaju informacija o oblicima pomoći koje postoje u njihovoj lokalnoj zajednici. Tako da su žene u manjim sredinama izolovane i neprijavljuju nasilje iz svih ovih razloga,“ navela je Padejski Šekerović.

Ona dodaje da ćutanju doprinosi uticaj sredine da se nasilje ne prijavi, optuživanje žrtve od strane društva da je ona odgovorna za nasilje, sa jedne strane, sa druge stigmatizacija žrtve i stav da je nasilje koje je doživela nasilje njena sramota. Razlog ćutanja su i ekonomski jer žrtve nemaju gde. Žene ne prijavljuju nasilje i od straha od osvete, jer počinilac nasilja može da preti da će učiniti nešto nažao žrtvi ili osobi do kojoj je žrtvi stalo. I to treba razumeti.

Iz CSR-a se ne bi složili sa pretpostavkom da se nasilje u manjim sredinama manje prijavljuje. Navode da to zavisi od velikog broja faktora koji ne podrazumevaju samo „manju sredinu“. 

„Uopšteno, jedan od glavnih razloga zbog kojeg žrtva nasilja ne napušta nasilnika i ne prijavljuje jeste strah, sramota i krivica koju osoba oseća, uverenja, emotivna zavisnost, nada da će biti bolje, neprijavljivanje “zbog dece”, nepoznavanje svojih prava, nedovoljna informisanost, iscrpljenost i osećanje bespomoćnosti, česta ekonomska nesigurnost, nerešeno materijalno stambeno pitanje, nedostatak podrške, izolacija,“ nabrajaju razloge naše sagovornice. 

Šta prozivodi nasilje?

Dakle, za nasilje je kriv isključivo i samo nasilnik. Međutim, različiti su faktori koji mogu doprineti da se nasilje desi. Osim odnosa moći u domaćinstvu, tu su i obrazovanje, zdravlje, godine i materijalni status žrtve, ali i patrijarhalne vrednosti.  

„I dalje su prisutni rodni stereotipi i uverenja da je žena dužna da trpi nasilje, da je nasilje njena odgovornost. Da nije umela da se ponaša, da se snađe, da nađe taktiku. U osnovi rodno zasnovanog nasilja je rodna diskriminacija i onda stavovi koji su prisutni u javnosti opravdavaju nasilje i odgovornost za nasilje prenose na žrtvu,“ navodi Nada Padejski Šekerović.

Vrste nasilja

Kako bi rešili problem, moramo prvo da ga razumemo. Nasilje nije samo fizičko. Trajne posledice na žrtvu ostavljaju i psihičko, ekonomsko i seksualno nasilje, navodi se u istraživanju „Mapiranje porodičnog nasilja“.

Modrice, rane, ožiljci na koži su lako vidljivi, oni na duši, malo teže. Psihičko nasilje napada žrtvinu percepciju sebe. Nasilnik omalovažava, vređa, psuje i viče na žrtvu i u 40% analiziranih slučajeva to je sadašnji partner žrtva, koji se takođe u 45% slučajeva koristi pasivnom agresijom, što znači da ignoriše žrtvu i uskraćuje joj emocije i brigu. Pretnjom da će povrediti ženu, njoj blisku osobu ili da će joj uništiti stvari koristi se u 34% slučajeva bivši partneri. Slobodu kretanja ogrganičavaju sadašnji (41%), bivši (23%) partner ali i otac/očuh (19%).

Treba razlikovati ekonomsku zavisnost i ekonomsko nasilje, s tim što ovo prvo može da bude uslov za ovo drugo. Ono se ogleda u tome da žrtva ima ograničen pristup novcu i kojoj je uskraćen novac za lične potrebe. Žrtva može živeti u domaćinstvu u kojoj je drugi član, od čije zarade zavisi egzistencija porodice, novac potrošio i ostavio domaćinstvo bez sredstava za život. Žrtva je i osoba kojoj se oduzima lični novac i kojima je zabranjeno da se zaposle. Ovakvo nasilje u 85% slučajeva vrše muški članovi analiziranih domaćinstva. 

U seksualno nasilje se osim silovanja ubraja i naterivanje na seksualni odnos sa drugom osobom, dodirivanje, ali i kontrolu nad telom žrtve, što je zabrana upotrebe kontracepcije. Silovanje su prema istraživanju najviše činili bivši partneri (58%), potom sadašnji partneri (31%). 

Šta je sa nasiljem nad muškarcima?

U toku 2022. godine nisu evidentirane krivične prijave  sa teritorije Bačkog Petrovca za krivično delo nasilje u porodici u kojima su oštećeni muškarci, podaci su Policijske uprave u Novom Sadu. U Centru za socijalni rad u Petrovcu od početka godine pa do kraja oktobra je zabeleženo šest prijava nasilja nad muškarcima u porodičnim i partnerskim odnosima. 

Nasilje nad muškarcima postoji. O njemu se ne govori dovoljno. Ono kao ni jedno drugo nasilje nije opravdano i ne sme se tolerisati i za njega nema opravdanja. Međutim, „najčešće nasilje u porodici u našoj zemlji ali drugde u svetu trpe žene i njihova deca, devojčice i dečaci,“ navodi Nada Padejski Šekerović.

Šta je rešenje?

Kosana Beker kaže da se nasilje može sprečiti promenom svesti u društvu u kome od obrazovnog sistema do medija treba da se stvara nulta tolerancija na nasilje. Potrebno je i da kad žena zatraži pomoć, da joj se pruži adekvatna zaštita.

„Da institucije funkcionišu. Da ima gde da se skloni ako je u situaciji nasilja. Da može da preživi ako odluči da napusti nasilnika. To je i kod žena na selu i u gradu, s tim što na selu treba više da se radi u zajednicu i da se priča sa ženama šta su mogućnosti. Mi nekako podrazumevamo da žene znaju šta treba da urade kada im se tako nešto desi,“ navodi ona. 

Kako bi se sprečilo rodno zasnovano nasilje naše sagovornice iz Centra za socijalni rad navode da je potrebno stvaranje povoljnog zakonodavnog okruženja u skladu sa međunarodnim standardima, promovisanje pozitivnih društvenih normi, rodne ravnopravnosti i sprečavanje diskriminacije, te osnaživanje pojedinaca.

„Smatramo da je za sprečavanje svih  vrsta nasilja, a tako i rodno zasnovanog nasilja važna prvenstveno prevencija nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, razvijanje nulte tolerancije na nasilje,“ navode iz CSR-a.  

Žene treba ohrabriti tako što ćemo pokazati razumevanje zašto se žrtva boji. Kako bi se sprečilo dalje nasilje, potrebno je prijaviti ga što znači potražiti pomoć, objašnjava rukovoditeljka Sigurne kuće u Novom Sadu Nada Padejski Šekerović. 

„Nasilje ima takvu psihološku dinamiku da se ponavlja i pogoršava. Ako žrtva nije prijavila i zatišje, nasilje će se ponoviti. Samo za nasilje koje se prijavi može da se dobije pomoć. Kako da se pruži pomoć, ako o tome nemamo informacija?“, dodaje Padejsk Šekerović

 Ukoliko doživljavate nasilje ili primetite da neko drugi doživljava nasilje, broj policijske stanice u Bačkom Petrovcu je 021/780-028, a tu je i broj 192. Nasilje možete prijaviti i Centru za socijalni rad Bački Petrovac lično ili poštom na adresu Narodne revolucije 7, telefonom na 021/2280-028 ili na mejl backipetrovac.csr@minrzs.gov.rs.  

VIŠE INFORMACIJA O PROCESU PRIJAVLJIVANJA NASILJA PROČITAJTE OVDE.