U školama u kojima se nastava odvija na slovačkom jeziku jedan od najvećih problema postaje nedostatak kadra za predmetnu nastavu. Nije dovoljno samo obezbediti da deca uče na maternjem jeziku, potrebno je imati i dovoljno nastavnika i nastavnica koji stručno i jezički kompetentno mogu da predaju matematiku, fiziku, hemiju i druge predmete na slovačkom.

Lauri Radosavljev je slovački jezik maternji, ali je završila osnovnu školu na srpskom. Na maloj maturi je odlučila da upiše srednju medicinsku školu i da predmete sluša na slovačkom jeziku. S obzirom da se kod kuće govori na dijalektu, u školi je pored latinskih pojmova uporedo savlađivala i slovačku gramatiku. 

PODRŽITE STORYTELLER! Naš rad zavisi od podrške zajednice. Ako verujete u profesionalno i odgovorno novinarstvo, pomozite nam da nastavimo da istražujemo i objavljujemo priče koje se retko čuju. DONIRAJTE OVDE!

Iz ove borbe rodila se ljubav prema slovakistici čime je izabrala da se bavi na akademskom nivou. Sada drži privatne časove drugima, koji prolaze krozi isti proces, koj ume da bude težak jer su srpski i slovački slični jezički sistemi. Osim onih koji žele da usavrše pravilan slovački jezik zbog posla ili škole, njeni učenici su i pripadnici većinskog naroda koji žive u sredinama sa slovačkim stanovništvom. 

„Trudim se nekako da pomognem jer znam kako je biti u takvoj situaciji”, kaže Radosavljev. 

Za očuvanje i razvoj jezika u sredinama gde žive pripadnici nacionalnih zajednice jako je važno i da u školama, celokupna nastava bude na manjinskom jeziku, kaže profesorka na Pedagoškom fakultetu u Somboru Ruženka Šimonji Černak. Jezičke kompetencije ne razvijaju se samo na časovima jezika, već i na matematici, fizici, hemiji. 

Dodaje da su istraživanja i praksa pokazali da je najbolji model učenja – razvojni – onaj u kojem se svi predmeti uče na manjinskom uz intenzivno učenje većinskog jezika. Na taj način se razvija balansirana dvojezičnost. 

„Učenjem svih predmeta na maternjem jaziku deci dajemo jednake obrazovne šanse i pružamo mogućnost manjinskom jeziku da se razvija”, kaže Šimonji Černak.

Dodaje da je nastava na maternjem iz svih premeta važna i za razvoj kognitivnih jezičkih kompetencija. Površinska jezička kompetencija znači da deca mogu da koriste jezik uz podršku situacije i konteksta. Kognitivna jezička kompetencija je složenija. Za nju potrebno više vremena kako bi se razvila. 

„Ona nam omogućava da jezik koristimo kao sredstvo za razmišljanje, za rešavanje problema, bez kontekstualne podrške”, objašnjava Šimonji Černak. 

Ko još želi da predaje?  

U Osnovnoj školi „Heroj Janko Čmelik” u Staroj Pazovi od prvog do osmog razreda postoji po jedno odeljenje u kojem je nastava na slovačkom jeziku. Nastavnika i učiteljica ima – knap. Ukoliko se neko razboli, ode na porodiljsko odsustvo ili prekine radni odnos nastaje problem, jer nema dovoljno ljudi koji bi se ovim poslom bavili, kaže učiteljica Miruška Stošić iz ove škole. 

„Trudimo se da ne izostajemo sa posla, ali ako je neka baš vanredna situacija, menja nas neko ko još studira, ali samo na nekoliko dana”, kaže Stošić. Kada su duže pauze u pitanju, u susret izlaze koleginice koje su u penziji, dodaje. 

O tome kakvo je stanje na tržištu rada sa nastavnim kadrom govori i nedavna izjava ministra prosvete Dejana Vuka Stankovića, da će njegovo ministarstvo pokušati da nastavnike matematike, fizike, hemije, geografije i biologije tretira kao deficitarna zanimanja. Veruje da bi korekcija koeficijenta i povećanje zarade dovelo do povećanja zainteresovanosti zaustaviti i zaustavilo pad interesovanja za nastavničke smerove. 

Kako bi ublažio ovaj problem u manjinskoj zajednici, Nacionalni savet slovačke nacionalne manjine (NSSNM) svake godine dodeljuje stipendije studentima. Stipendije u vrednosti od 10.000 dinara mesečno, 10 meseci ove godine dobijaju studenti slovačkog jezika, Fakulteta za medije i komunikacije, Pravnog, Poljoprivrednog, kao i Tehnološkog fakulteta. Studenti slovakistike na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu dobili su i jednokratnu podršku od 23.000 dinara, u cilju očuvanja ovog smera. 

Nekadašnja direktorka Osnovne škole „Jan Čajak” u Bačkom Petrovcu Vlasta Verle objašnjava da je negovanje slovačkog nastavničkog kadra nekada izgledalo drugačije. Od 1978. godine pri Gimnaziji  „Jan Kolar” u ovoj opštini postojao je učiteljski smer. Kasnije je tu bilo istureno odeljenje Pedagoškog fakulteta u Somboru. 

„Otvaranje učiteljskog smera je bilo mudro i vizionarski jer su tadašnji donosioci odluka znali da će posleratne učiteljice uskoro otići u penziju”, priseća se Verle. 

Miruška Stošić iz Stare Pazove razume zašto mladi ne žele da rade u prosveti. Posao je naporan. Plate su nezahvalne. Izazovi sa učenicima i roditeljima su svakodnevni. Ne krivi studente koji ne žele da na budući posao odlaze namrgođeni, a sa njega se vraćaju premoreni. 

“Najveći problem su roditelji koji dopuštaju sebi da se ponašaju kako hoće”, kaže Stošić. 

Laura Radosavljev je imala iskustva rada u prosveti. Slaže se da je samovolja roditelja najveći problem. Nedavno je položila poslednji ispit sa desetkom, koja u indeksu nije usamljena. Radosavljev je ređala isključivo desetke. 

Naredni koraci su master i doktorske studije, jer sebe vidi kao književnu kritičarku i naučnicu. Osim Viber grupa koje zvone i kada je davno prošlo radno vreme, roditelja koji se mešaju u gradivo i ocenjivanje, Radosavljev od prosvete odvlači i papirologija. 

„Nastavnici su preoterećeni administrativom i imaju manje vremena za razvoj kritičkog mišljenja kod učenika i negovanje znanja koje zaista može da se primeni u praksi”, kaže Radosavljev.

Nestandardni govor ispred i iza katedre 

U Srbiji je obrazovni sistem takav da predmetnu nastavu često predaju nastavnici i nastavnice koji su završili stručne, naučne fakultete, ali nisu imali mnogo prilike da se susreću da pedagogijom, smatra nekadašnja direktorka Osnovne škole „Jan Čajak” u Bačkom Petrovcu Vlasta Verle. 

„I ko onda dođe da predaje fiziku učenicima i učenicama petih i šestih razreda? Neko ko sedi uz knjige, ali ne zna kako to znanje da prenese deci”, kaže Verle. 

Skreće pažnju da je u Slovačkoj drugačije. Na pedagoškim fakultetima edukuju se budući nastavnici, a ne naučnici. Pedagogija, didaktika, psihologija, metodika nastave znanja su koja doprinose da đaci mogu bolje da razumeju prirodne i društvene fenomene. 

U Strategiji razvoja obrazovanja i vaspitanja u Srbiji do 2030. godine, prepoznato je da je obrazovanje nastavnika na jeziku nacionalne manjine, radi obezbeđivanja kvalifikovanog nastavnog kadra, jedan od važnih poduhvata, ali se na tome završava. Osim pokretanja dijaloga između Ministarstva prosvete i visokoškolskih ustanova, kao i razvoja i akreditacije programa stalnog stručnog usavršavanja nastavnika na jezicima nacionalnih manjina, u dokumentu se ne navode konkretniji koraci. 

Osvrćući se na svoje iskustvo, Verle primećuje da nastavnici često ne vladaju književnim slovačkim jeziku, koji je osnova opstanka slovačke zajednice na ovim prostorima. Oni koji su stekli diplome nastavnika u Slovačkoj, retko se vraćaju da je iskoriste u Srbiji. 

Na Pedagoškom fakultetu u Somboru, u svakoj generaciji ima par pripadnika slovačke zajednice, što svakako nije dovoljno da bi se pokrila potreba, navodi Ruženka Šimonji Černak. Veruje da bi zainteresovanost bila veća ukoliko bi postojao akreditovan program na slovačkom jeziku.

No, ni za buduće nastavnike nema nastavnika. Jedino Šimonji Černak ispunjava uslove da drži nastavu na slovačkom jeziku budućim nastavnicima na univeritetskom nivou. Za to je potreban doktorat i najmanje zvanje docenta. 

Idealno bi bilo ukoliko bi Odsek slovakistike na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu napravio saradnju sa Pedagoškim fakultetom u Somboru, veruje Vlasta Verle. Tako bi se korigovala situacija u kojoj čak i nastavnici govore “iskvarenim slovačkim”. Nastavnici su ti koji bi trebalo da čuvaju književni slovački jezik i Verle boli što nije tako.  

“Profesori Marija Mijacova i Mihal Tir, koji su spadali među najistaknutije lingviste u slovačkoj zajednici, na fakultetu su nas podsećali da smo mi bilingvisti. Živimo u bilingvalnoj sredini, a rezultat je to što ne znamo dobro ni svoj, ni većinski jezik”, primećuje Verle i podseća da je upravo iz ovog razloga važno da nastavnici budu ti koji čuvaju književni slovački jezik.