Nesvakidašnji čovek

Nataša Kinik: Više ceniš svoju zajednicu ukoliko ulažeš vreme u nju

Svaki dan na poslu Nataše Kinik je drugačiji. Ona je generalna sekretarka međunarodne omladinske organizacije YMCA za Srbiju. Opis njenog posla je šarenolik, a podrazumeva učestvovanje na važnim sastancima, participiranje u formiranju omladinske politike na lokalnom ali i republičkom nivou, organizovanju različitih programa za decu i mlade, ali i održavanje prostorija skockanim. 

U centru Bačkog Petrovca pored parka, u prostoru od 20 kvadrata nalazi se mesto gde najmlađi mogu da korisno provode svoje vreme. Sa jedne strane gomila igračaka, sa druge stolovi sa računarima. Dva dečaka upravo uče osnove programiranja kroz igru uz Natašinu pomoć. Nakon pola sata rada, čas je gotov, a momci su dobili sertifikat sa kojim mogu da se pohvale bližoj familiji i komšijama. Osim digitalnih radionica u ovoj organizaciji se svakog radnog dana od 15 do 17 sati održavaju i kreativno-edukativne radionice za decu od tri do 12 godina. Za najmlađe se takođe organizuju i hor, sport i kampovi.

Mladi se mogu aktivirati u folkloru, orkestru kao i u digitalnim radionicama.  Na kampovima mogu učestvovati kao lideri i liderke. Povremeno imaju priliku da otputuju na međunarodne razmene, gde mogu nauče nešto novo i upoznaju vršnjake i vršnjakinje iz najrazličitijih zemalja i tako šire svoje vidike.

Utorkom se za Petrovčane od 15 do 20 godina organizuju sastanci u kojima se uči kako postati dobar lider. Vežba se interpersonalna komunikacija, upravljanje vremenom, rešavanje problema, empatija i slično. Ove veštine korisne su u privatnom, a tražene u poslovnom životu. YMCA takođe nastoji da povezuje lokalne kompanije sa srednjoškolcima kako bi imali praksu, ali i mogućunost za potencijalno zaposlenje. 

Nataša Kinik
Nataša Kinik obučava buduće programere. / Foto: Sanja Đorđević © Storyteller

“Zahvaljujući YMCA sam stekla razna iskustva, upoznala mnogo inspirativnih mladih ljudi i imala priliku da putujem. Ove godine sam predstavljala mlade iz naše YMCA u Nemačkoj,” kaže dugogodišnja volonterka ove organizacije Emanuella Gier.

Nataša Kinik je po diplomi pedagoškinja vannastavnog obrazovanja, ali se može nazvati i omladinskom radnicom. Kod nas je omladinski rad zvanično postao zanimanje pre četiri godine, kada je upisan u Jedinstven kodeks šifara za evidenciju Nacionalne službe za zapošljavanje.  

Znanje za ovu poziciju se može sticati neformalno kroz različite radionice, obuke, seminare, dok je za formalno obrazovanje u ovoj oblasti neophodno otići u inostrastvo. Trenutno u Srbiji ima 126 serfikovanih omladinskih radnika i radnica, odnosno onih koji su prošli teorijski i praktični deo obuke koju organizuje Nacionalna asocijacija praktičara/ki omladinskog rada (NAPOR). Ovo je podatak samo one koji su prošli obuku, dok ne postoji jedinstvena baza podatak o stvarnom broju ljudi koji se bave ovim poslom. 

Menadžerka za javno zagovaranje i komunkacije NAPOR-a Nedeljka Ivošević objašnjava da između ostalog, zadatak omladinskih radnika jeste da osnažuje mlade da aktivno čestuvu u društvu, procesima donošenja odluka, i da obučavaju mlade bitnim veštinama potrebnim za život i tržište rada. Sprovode različite aktivnosti neformalnog obrazovanja, olakšavaju prelazak iz detinjstva u odraslo doba, promovišu mir, toleranciju i interkulutralnost. 

“Omladinski radnici podstiču kritičko razmišljanje, tako se boreći protiv radikalizacije i ekstremizma. Oni unapređuju demokratiju, ljudska prava, građanstvo i jednake mogućnosti za sve mlade. Jačaju pozitivne stavove, osećaj pripadnosti i samostalnost. Neguju inkluziju. Podržavaju civilno društvo. Bave se međusektorskom saradnjom,” nabraja Ivošević. 

Nataša Kinik
Natašin posao je šarenolik. / Foto: Sanja Đorđević © Storyteller

Ona objašnjava da omladinski radnici ne moraju nužno da budu mlade osobe, ali da su to profesionalci koji rade sa mladima. Dodaje da u ovom poslu dominiraju žene. Od zvaničnog broja 70  žena i 56 muškaraca se bave ovim poslom, ali je na terenu ovaj broj značajno veći.  

Menadžerka NAPOR-a dodaje i da se i dalje procenjuje da 80% omladinskih radnika/ca u Srbiji ovaj posao radi volonterski i to najčešće u organizacijama civilnog društva iako je predviđeno da omladinski radnici i omladinski lideri mogu raditi i u institucijama. 

“Omladinski radnici zajedno sa svim volonterima doprinose boljitku cele zajednice,” navodi Nataša Kinik. 

Kad porastem, želim da čuvam ovce

Kao mala Nataša Kinik znala je vrlo precizno šta želi da bude kad poraste. “Želela sam da čuvam ovce u švajcarskim Alpima,” navela je kroz smeh. Vremenom joj se ambicija menjala, pa je interesovanje sa ovčica pomerila na decu i mlade. Znala je da ne želi da radi u školstvu jer to nisu vrednosti koje ona deli. Tako se fokus suzio na Filozofski fakultet u Nitri. 

Kada nije bila u učionici i čitaonici, radila je na tome da u praksi primeni ono što je naučila. Bila je animatorka na dečijem letnjem kampu, asistentkinja na humanitarnom sajmu, a volontirala je i u sirotištu kao negovateljica. Počela je u okviru obavezne prakse, ali je nastavila time da se bavi i u svoje slobodno vreme neredne dve godine. 

Nataša Kinik
Nataša radi sa mladima ali i sa decom. / Foto: Sanja Đorđević © Storyteller

“To je bilo novo iskustvo, skroz jedna nova perspektiva na život. Radila sam sa decom, ali najviše sa mladima iz jako teških situacija,” prepričava Nataša. 

Volontiranje joj nije stran pojam i rado učestvuje u svim aktivnostima koje doprinose poboljšanju stanja u društvu. Pogrešno je mišljenje da se od volontiranja ne dobija baš ništa, smatra.

“Pre svega, dobijaju se nova iskustva i upoznaju novi ljudi koji će sigurno da ti zatrebaju pre ili kasnije. Sada poslodavci ne gledaju samo formalno obrazovanje nego i gde je neko volontirao. Tako kvalitetan poslodavac vidi da li deli iste vrednosti sa potencijalnim radnikom,” navodi naša sagovornica. 

Svetska organizacija koja deluje lokalno

Kinikovoj je sada cilj da YMCA dobije svoj prostor. Prošle godine, pred božićne praznike, umesto podrške i priznanja za doprinos zajednici, ova organizacija je od opštinske uprave dobila dopis da se iseli iz prostorija u kojima boravi od 2015. godine i u koji je uložila sopstvena sredstva kako bi prostor bio sređen. Sa izbacivanjem mladih iz ovog prostora ne slaže se skoro 640 ljudi koji su potpisali onlajn peticiju, među kojima su i oni koji su koji su tada držali četke i čekiće. 

Kada se reše egzistencijalna pitanja Nataša ima cilj da proširi rad ove organizacije i na druge gradove i opštine. YMCA Srbija za sada funkcioniše samo u Bačkom Petrovcu i to od 2008. godine što je čini jednom od najmlađih ogranaka u svetu. U njihovim aktivnostima učestvuje oko 150 članova.

Nataša Kinik
Generacije mladih u Bačkom Petrovcu kroz najrazličitije aktivnosti. / Foto: Sanja Đorđević © Storyteller

YMCA je organizacija za mlade koja broji više od 65 miliona članova u 120 zemalja, sa glavnim centrom u Ženevi. Osnovana je 1844. godine u Londonu kao hrišćanska organizacija za mlade muškarce sa ciljem razvoja zdravog tela, uma i duha. Vremenom se rad organizacije proširio na osnaživanje svih mladih ljudi. 

“Meni YMCA predstavlja prostor za napredovanje i pomoć drugima, a ljudi u njoj mi predstavljaju podršku, odmor i zabavu,” navodi volonterka ove organizacije Emanuellla Gier. 

O ovoj organizaciji govori i bezvremenska pesma grupe Village People. YMCA je krajem 19. veka u Sjedinjenim Američkim Državama gradila zgrade sa malim stanovima u kojima bi za sitnu kiriju živeli omladinci koji dolaze iz ruralnih mesta, dok se ne snađu. Sedamdesetih godina prošlog veka stanovnici tih zgrada uglavnom su bili beskućnici i mladi sa teškim životnim pozadinama, a kojima je ovakva podrška značila. To je inspririsalo članove benda da prvu pesmu trećeg albuma “Cruisin’” 1978. godine posvete baš ovim prostorijama. YMCA je tužila bend za autorska prava ali je ubrzo nakon povukla tužbu. Suvišno je pominjati da je pesma ostala svetski hit gotovo pola veka kasnije.

Ovaj tekst nastao je u okviru projekta „Ekonomsko i društveno osnaživanje žena pripadnica slovačke nacionalne manjine u Srbiji“ koji sprovodi Centar za profesionalizaciju medija i medijsku pismenost (CEPROM), a koji je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva informisanja i telekomunikacija. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

O autorovi/ke & O autoru/ki

Sanja Đorđević

Neskromno mogu reći da mi je specijalnost - slušanje. Krasim se titulom diplomiranog novinara, iako je ovaj poziv mnogo više od profesije, to je sklop ličnosti, odnosno manija. Volim debatu, grubu muziku i štrudle s makom.

Pridaj komentár & Dodaj komentar

Click here to post a comment

Komentár

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.