Reprezentativac Srbije u ultramaratonu Mihal Šulja, “Kovačičanin iz Padine” za vikend je još jednom oborio rekord trke “Od Tatri do Dunava” koja se održava u Slovačkoj. Ovim sportom krenuo je da se bavi kako bi se odvikao od pušenja, sa 39 godina i četvrt veka pušačkog staža.
Od grada Jasne do Bratislave, Šulja vrlo dobro zna put, jer je i ranije obarao rekorde. Ove godine zacrtan cilj je bio 47 sati, ali je i njega Šulja pregazio.
“Preživeo sam. I na sve to i dosta brže od planiranog vremena. Kada se uzme u obzir i temperatura od 35 stepeni po kojoj sam trčao čitava dva dana od svega sat vremena spavanja, mislim da je ovo zaista veoma vredan rezultat,” skromno će naš sagovornik.
Dodaje da je kada je video cilj, bio toliko fizički i emocionalno istrošen, da je imao osećaj kao da je završio osrednji trening. Trka mu je poslužila kao provera na naredne, najviše zbog ishrane i psihičke snage. Umor je osetio tek na 130. kilometru, iako je bio planiran za 70. kilometar.
“I prezadovoljan sam. Naravno, posle tih 130 km je došao umor, iscrpljenost, pospanost, problemi sa želucem koji odbija da primi hranu. Ali to mi nije ništa novo. Imam oko 20 trka od 24 sata ili dužih pa sam znao šta da radim da prođu i te krize,” priča nam Šulja.
Misli o odustajanju ne mogu da prođu kroz glavu ovog sportiste. One jednostavno ne dolaze u obzir. Jer ko hoće – nađe način, ko neće- nađe izgovor.
“Ako počne da se razmišlja da se odustane, glava ce naći hiljadu opravdanja i razloga da se stane i onda je to odustajanje”, objašnjava Šulja.
Naravno, bez podrške ovakve misli bi možda našle načina da stignu do glave trkača. Porodica je uvek pored Šulje bez koje ništa ne bi imalo smisla dok prijatelji moraju da uhvate tempo.
“Stekao sam i nove prijatelje koji su u stanju da budu pored mene na stazi 44 sata, a da spavaju koliko i ja – samo jedan sat. E to je stvarno teško pronaći, a eto ja ih imam,” priča nam ovaj sportista.
Iako živi i radi u Slovačkoj, veći deo svog života proveo je u Kovačici, a u Padini su mu koreni čijim se parkovima rado vraća, pa rekorde postiže pod zastavom Srbije. I dalje je član atletskog kluba “Dinamo” iz Pančeva.
“Imam njihovu bezrezervnu podršku na čelu sa mojim trenerom i jednim od najboljih atletskih stručnjaka u Srbiji Ljupčom Cvetkoskim, zvanim Cvele. Srpski Atletski Savez me podržava tako da je to sve kako treba, iako nije uvek bilo tako. Ali posle četiri istrčana rekorda Srbije,nekako sam zasluzio podršku i hvala im,” kaže ovaj, kako sebe naziva, Kovačičain iz Padine.
Rekorder je i Srbije i Slovačke na 100 kilometara. U martu je na Otvorenom prvenstvu Slovenije na startu stao rame uz rame sa svetskim ultramaratoncima, ali je nakon 255 kilometara, svoju konkurenciju ostavio iza sebe. Čini se da bi za ovakve rezultate bilo potrebno da Šuljine prve patike za trčanje budu malih brojeva i na čičak, ali on je krenuo da se bavi ovim sportom sa 39 godina.
“I to samo kao izazov da probam da istrčim maraton jer me je to uvek zanimalo i bio sam u mladosti veoma izdržljiv. Kada sam uvideo da mogu da budem dobar u tome i osetio tu sreću kada stigneš do cilja, e onda sam poceo da trčim i ultramaratone i ozbiljno da treniram. Uvideo sam da mogu da se nosim sa najboljima u svetu,” priča ovaj sportista ponosan na svog sina Damjana koga je inspirisao da postane atletski trener.
Osim kasnog početka, Šuljina pluća imala su i 25 godina cigareta iza sebe. Kao i svim ostalima, nije mu polazilo za rukom da se reši ove loše navike.
“Onda se desilo trčanje i uspeo sam da se rešim cigareta. Verovatno mi je trebao motiv. To je ujedno i savet, ko želi da se odvikne pušenja, neka nađe jak motiv, mada lako je to reći” kaže.
Tajvan nije veliko ostrvo i Šulja bi sigurno mogao da ga uzduž pretrči za par dana, popreko još manje. Tamo će se početkom decembra održati svetsko prevenstvo u ultramaratonu. Kada bi pravolinijski trčao onoliko koliko je prešao u Slovačkoj, čini se da bi u jednom trenutku morao da zapliva. No, kaže da se trči u krugu od jednog kilometra.
“Trkaću se sa najizdržljivijim ljudima na planeti i mislim da mogu da budem među 10 ili 15 najboljih. Pre 10 godina da mi je to neko rekao, pomislio bi da je lud. Nastavljam po svome, idem do kraja. Zona komfora se teško napušta,ali ja sam je već skoro izbrisao,” ističe Šulja.
Fotografije: Iz arhive M.Š.
Add Comment