Društvo

Magločistač: Rad u doba korone: Kad fizički kontakt i neposrednu komunikaciju zameni onlajn poslovanje

Nakon više od godinu dana od početka epidemije korona virusa, silom prilika, način na koji obavljamo svakodnevne poslove, od rada preko studiranja do održavanja kontakata sa članovima porodice, iz korena se promenio. Neposredna komunikacija i fizički kontakt preselili su se u drugu dimenziju – virtuelnu stvarnost, piše portal “Magločistač”.

Svi oni kojima prelazak na nove obrasce ponašanja, zbog prirode delatnosti, nije predstavljao problem, iz čitave situacije izašli su kao pobednici, jer su mogli da se preorijentišu na onlajn rad ili rad od kuće.

S druge strane, mnogi privrednici su bili prinuđeni da stave katanac na bravu svojih biznisa zbog otežanih uslova poslovanja, a naročito oni čiji je rad vezan za fizičke kontakte sa klijentima ili za putovanja.

Tako je pojedinim firmama iz Subotice koje se bave regrutovanjem ljudi za rad u inostranstvu, posebno u Mađarskoj, početkom epidemije gotovo bio onemogućen rad zbog zatvorenih granica, što je dovelo do toga da su mnogi radnici mesecima bili bez posla.

Slična situacija je bila i u velikim kolektivima stranih kompanija koje posluju u Industrijskoj zoni u Malom Bajmoku, gde je od početka epidemije više stotina radnika dobilo otkaze tako što im nije bio produžen ugovor o radu na određeno vreme.

Pogranični poslovi trpeli mesecima

Regionalni predstavnik Viapan grupe u Subotici, firme za regrutovanje ljudi za rad u inostranstvu, Kornel Bajtai kaže za Magločistač da su u pitanju mahom pogranični poslovi u raznim delovima Mađarske, a da su njihovi poslovni problemi počeli u martu 2020. godine, zbog pojave kovida-19 i zatvorenih granica.

„U početku, dok granice nisu bile zatvorene, firme su i tada postepeno zatvarale, dok je u Mađarskoj gotovo cela industrija pala od marta do juna, gotovo je sve stalo i ništa nije radilo. Zatim smo imali situaciju da se novi radnici nisu primali, a poslovi su zavisili od naših ljudi koji su ranije otišli da rade preko“, navodi Bajtai.

Kako kaže, neki od radnika nisu imali strpljenja za ovakvu situaciju, došli su kući za vikend, a zatim nisu mogli da se vrate zbog karantina pa su bili prinuđeni da ostanu kući neko vreme.

„Oni koji su prihvatili da nema prelaska granice, neki od njih i danas rade na istom mestu jer je većina radnih mesta sačuvana. Bilo je slučajeva da su otpustili radnike ali su ih kasnije primili nazad. Međutim, u ovih godinu dana nije se baš moglo raditi ovako preko granice“, smatra Bajtai.

Prema njegovim rečima, onim mađarskim firmama kojima je zaista bila potrebna radna snaga iz inostranstva, oni su snosili i dodatne troškove za svojim radnicima.

„Tokom prošlog leta do septembra, mađarska privreda se malo pokrenula, pa su bili spremniji da, ukoliko primaju radnike iz Srbije, onda da ljudima obezbede troškove, dvonedeljni karantin sa hranom i svim pokrivenim troškovima PCR testiranja“, kaže Bajtai.

Dodaje da, u poslednjih mesec dana kako je krenula vakcinacija, malo se više pokreće i proizvodnja i privreda u Mađarskoj i imaju sve veće potražnje za radnicima.

„Vlasnici fabrika čekaju da se situacija normalizuje i da se stabilizuju svi propisi koji se odnose na prelazak granice. U Mađarskoj je i danas na snazi policijski čas u večernjim časovima, ali smo ipak daleko od toga da se vratimo onom stanju koje je bilo u martu prošle godine“, ocenjuje Bajtai.

Onlajn poslovi napredovali tokom pandemije

Privrednik Atila Kovač iz Bačke Topole kaže za Magločistač da za one firme koje su radile preko interneta, nedostatak fizičkog susreta nije bila prepreka za poslovanje i one su zapravo napredovale od početka pandemije, pogotovo one firme čije delatnosti i proizvodi su bili bitni za rad od kuće, učenje od kuće i slično.

“Tu mislim uglavnom na IT firme, programere, firme koje se bave transportom, veleprodajom, nameštajem, pa i firme koje su nudile dostavu hrane i pića“, ocenjuje Kovač.

Kako navodi, onaj segment biznisa koji se bavio proizvodima bitnijim za vreme pandemije su zapravo tražile nove radnike zbog povećanog obima posla, a isto važi za sve druge vrste poslova koje su imale povećano interesovanje za uslugama ili proizvodima.

privreda

“Neke radnje, čija glavna prodaja je bila u prodavnici se morala prebaciti na prodaju preko interneta, pa se ti radnici umesto da budu u prodajnom objektu prešli da pakuju narudžbu u magacinu. Može se slobodno reći da su ’firme za rad od kuće’ izašle kao pobednici, a kategorije ’fizičkog kontakta’ trpele najviše“, kaže Kovač.

Čak i za „virtuelne“ poslove klijenti vole da se vidimo uživo nekoliko puta godišnje, kaže Kovač i dodaje da je jedna od opcija bila da se počnu koristiti web-kamere, kako bi donekle imali dojam da smo „virtuelno kafenisali“, pa su bili „pidžama dani“, kako bi razgovor učinili nekad manje zvaničnim, pa se sve više klijenata naučilo izboriti sa izazovima rada od kuće.

Dodaje da je mana ovakvog rada sa druge strane da se slobodno i privatno vreme pomešalo sa poslovnim, pa su radnici zapravo imali dežurstvo i po ceo dan ili vikendom. 

Razdvojene porodice zbog zatvorenih granica

Subotičanka, koja je želela da ostane anonimna, kaže za naš medij daje godinama radila u Engleskoj, i da se nedavno vratila u Suboticu, a jedan od razloga bila je poseta njenoj deci koja žive u Budimpešti, u Mađarskoj, koja je sada otežana zbog ograničenog kretanja i vremena zadržavanja u ovoj državi.

„S obzirom da je nakon prelaska mađarske granice u toj državi moguće boraviti samo 24 časa i to u krugu od 30 kilometara, dogovorili smo sa decom da se sastanemo u Segedinu gde smo proveli dan zajedno, nakon čega sam morala da se vrati u Srbiju“, kaže naša sagovornica.

Prema njenim rečima, svako ko želi da radi u Engleskoj, nema prepreka jer je tamo sistem dobro organizovan.

„Neophodan je takođe PCR test prilikom prelaska granice, a ukoliko ga nemate, svakako idete u dvonedeljni karantin. Posao je dobro organizovan, kao sistem dobro funkcioniše ali je nekad zamorno ukoliko odlučite da se vraćate kući pa ponovo idete van“, smatra ona.

Privrednici se prilagođavaju novim uslovima ili trpe posledice

Član Upravnog odbora Unije poslodavaca Vojvodine Stanko Krstin kaže za Magločistač da je epidemija korona virusa znatno uticala na rad svih kompanija u svetu, tako i na rad kompanija u Vojvodini, a u zavisnosti od delatnosti, posledice su različite.

„Zbog smanjene potrošnje razne robe, svi privredni subjekti u lancu su imali smanjene privredne aktivnosti, smanjeni promet i prihod, a što je sve razultiralo i gašenjem nekih radnih mesta, čak i celih firmi“, navodi Krstin.

Najviše su stradale delatnosti u ugostiteljstvu, turizmu, prevozu putnika, i druge koje podrazumevaju neki skup većeg broja ljudi na jednom mestu, kaže Krstin i dodaje da međunarodni prevoz i promet robe funkcioniše sve vreme krize.


Pročitajte i: Studiranje u inostranstvu u doba korone: Najveći nedostatak studiranja na daljinu je apsencija praktične nastave


Dodaje da je prelazak granice za sezonske radnike sve teži, da se traži PCR test koji nije jeftin, a spominje se i uvođenje neke vrste kovid pasoša.

„Znamo i da imamo određeni broj ljudi koji putuju u inistranstvo radi nege starijih osoba u zapadnim zemljama, znamo i da su oni u početku bili suočeni sa zatvorenim granicama, ali sada ipak, uz ispunjavanje svih uslova putuju“, kaže Krstin.

On navodi da su poslovna putovanja ljudi otežana, ili skroz onemogućena, a da se sastanci održavaju preko interneta, na sve moguće načine, samo bez direktnog kontakta.

„Sve firme su morale da prilagode svoj rad novim uslovima, počev od unutrašnjeg uređenja, nošenja maski, rukavica, izbegavanje kontakata, zatim smanjivanje, do skroz izbegavanja kontakata sa strankama“, kaže Krstin.

Kako kaže, neke firme su otpuštale radnike, a neke su i skroz zatvorile, ali tačnih podataka o otpuštanju i zatvaranju firmi nemaju.

Studentima koji onlajn studiraju u inostranstvu nedostaju kontakti

Senćanka Margareta Taboroši je na doktorskim studijama u Mađarskoj, a nastavu pohađa onlajn od novembra prošle godine.

„Tokom prethodne godine su onlajn obrazovanje i onlajn polaganje ispita postali opšte prihvaćeni, a ono je sa sobom donelo i praksu da se sve može odložiti, otkazati, da nije problem ako u zadatom roku ne završimo neki zadatak, jer se sve može očas posla pomeriti za neki drugi datum“, priča Margareta.

Njoj jako nedostaje neposredna komunikacija licem u lice koju, smatra, ne može nikako da nadomesti veza preko internet ne samo zato što se slika tokom prenosa malo-malo pa zamrzne, ili zvuk kasni tokom prenosa, već zato što samo uživo može istinski da upozna svoje kolege.

“Ne mogu da odlučim da li će me ovo vremenom dovesti do nekog napretka ili upravo suprotno – do nezainteresovanosti“, zaključuje rezignirano Taboroši.


Želite da dobijate zanimljive članke od Storytellera u mejlu? Prijavite se za newsletter.


Dodaje da su onlajn obrazovanje i ispiti postali očekivani i opšte prihvaćeni i da je obrazovanje bilo prinuđeno da dostigne ovaj nivo.

„Osećam kao da nema toliko rizika u tome ako neki ispit polažim kasnije, ako ne završim neki zadatak, jer je postala navika da se sve može odložiti, otkazati, prebaciti na drugi datum. Ne mogu da odlučim da li će me ovo vremenom dovesti do nekog napretka ili upravo do nezainteresovanosti“, smatra Taboroši.

Natalija Jakovljević (Magločistač)

Foto: Pixabay


Projekat “Život na lokalu sa kovid-19”, koji sprovodi portal Családi kör u partnerstvu sa portalima Storyteller i Magločistač, je dobio podršku projekta Vlade Švajcarske “Zajedno za aktivno građansko društvo – ACT”, koji sprovode Helvetas Swiss Intercooperation i Građanske inicijative. Mišljenje koje je izneto u ovom članku je mišljenje autora i ne predstavlja nužno i mišljenje Vlade Švajcarske, Helvetasa ili Građanskih inicijativa.

About the author

Médiá píšu / Mediji pišu

Add Comment

Click here to post a comment

Komentár

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

PODRŽITE NAS!

Beldocs 2021

PODKAST “Na ivici”

PODKAST Storyteller

E-KNIHA ZADARMO!

PARTNERI

Newsletter Storyteller