studiranje u inostranstvu
Društvo

Studiranje u inostranstvu u doba korone: Najveći nedostatak studiranja na daljinu je apsencija praktične nastave

Iako ne postoji precizan podatak o broju ljudi koji su napustili Srbiju tokom protekle decenije, prema nekimprocenama ove brojke se kreću između 50 i 60 hiljada na goišnjem nivou. Za odlazak se najčešće i verovatno najlakše odlučuju mladi ljudi koji biraju studiranje u inostranstvu. Jedna od njih je Jana Jovankovičova iz Bačkog Petrovca, koja već drugu godinu studira na Fakultetu za hemijsku i prehrambenu tehnologiju u Bratislavi, odeljenje za hranu, ishranu i kozmetiku. Iako studira u Slovačkoj, ona se zapravo fizički već nekoliko meseci nalazi u svom rodnom mestu. Zahvaljujući modernim tehnologijama, Jana u toplini svog doma pohađa onlajn predavanja i praktičnu nastavu, a i ispite polaže.

Na početku akademske godine 2020 / 2021 za inostrane studente u Slovačkoj je bilo dosta nedoumica, izmenjenih uslovi i načina studiranja i boravka u studentskim domovima. Strani studenti su u svoje studentske domove mogli ući pod novim, a neki i pod teškim uslovima. Naročito oni koji su dolazili iz zemalja koje nisu bile na listi sigurnih zemalja u kontekstu virusa korone, kao što je to bilo u slučaju Srbije.

Studiranje u Slovačkoj – na daljinu iz Srbije

„Obrazovanje u srednjoškolskim i visokoškolskim ustanovama u Republici Slovačkoj u sadašnjoj situaciji regulišu važeći propisi, a to znači da se na univerzitetima nastava odvija na daljinu, odnosno onlajn“, kaže Marek Moška, generalni direktor Odeljenja za međunarodnu saradnju i evropske poslove Ministarstva školstva, nauke, istraživanja i sport Republike Slovačke i dodaje:

studiranje u inostranstvu

„Na primer, neki vladini stipendisti iz Srbije ostali su u Slovačkoj u vreme učenja na daljinu, a neki su otputovali kući.” U ovu grupu studenata koji su u novim uslovima došli u Slovačku i na kraju se vratili kući u Srbiji, odakle pohađaju onlajn nastavu, spada i Jana Jovankovičova.

„Zbog situacije sa epidemijom korona virusa, zimski semestar na našem fakultetu bio je planiran tako da smo prve četiri nedelje imali samo laboratorijske vežbe u školskim laboratorijama, a narednih devet nedelja predavanja i vežbe,“ kaže Jana Jovankovičova, objašnjavajući da su se u internat mogli vratiti tek posle nedelju dana karantina koji su proveli u iznajmljenom stanu u Bratislavi i uz negativan test.

„Nažalost, laboratorijske vežbe smo imali samo prve dve nedelje, a zatim smo prešli na daljinsko učenje. U studentskim domovima savetovano nam je da napustimo domove, pa sam se kući, u Bački Petrovac, vratila početkom oktobra. Predavanja i vežbe smo imali onlajn putem Google Meet-a, a za laboratorijske vežbe radili smo određene stvari, tzv. protokole, koje bismo radili tokom redovne nastave, ali to je bilo bez prakse“, približava svoje studentsko iskustvo u nesvakidašnjim uslovima.

Jana kaže da je i ispite polagala na daljinu – onlajn, i da se pokazalo da je onlajn polaganje teže od „redovnog“ načina. „Iako smo mislili da će onlajn polaganje ispita biti lakši put, nije bilo baš tako lako. Ispiti su bili prilično teški i imali smo usmeni deo ispita iz skoro svih predmeta.“

Janin letnji semestar, baš kao i u slučaju mladih koji studiraju u Srbiji, počeo je na daljinu. Kako kaže, iako neki već pretpostavljaju da će se ovaj semestar završiti baš kao i zimski semestar, ova informacija još uvek nije zvanična.

„Budući da je naš fakultet usmeren na praktične predmete i laboratorijske vežbe, žao mi je smo za to u ovoj situaciji uskraćeni. Sa moje tačke gledišta, upravo ovo je najveći nedostatak obrazovanja na daljinu, jer bi nam određena praksa u datoj oblasti olakšala samo učenje, bez prakse je ono pomalo suvoparno. Praktična obuka je takođe korisna jer je to najbolja prilika za pripremu za buduće zaposlenje“, zaključuje Jana.

Slovačka republika od 2005. godine obezbeđuje stipendije studentima iz inostranstva, a poseban set vladinih stipendija je određen Slovacima koji žive u dijaspori. Iz ovog posebnog seta namenjenih mladim Slovacima iz Vojvodine godišnje pripada oko 20 stipendija. Samo prošle godine se na konkurs slovačkog ministartstva prosvete za osnovne visokoškolske studije prijavilo 85 svršenih srednjoškolaca, od kojih je odabrano 20, a 35 je bilo na spisku kao zamena, ukoliko neko odustane od stipendije, dok je 29 mladih ljudi bilo odbijeno. Tu se priča o broju studenata iz Srbije u Slovačkoj ne završava, tek započinje, jer mnogi se odlučuju da odu na inostrane studije i bez stipendije.

Jana potvrđuje da je epidemija korona virusa svima promenila živote.

„Mnogi ljudi se zatvaraju u sebe, svesno ili nesvesno, zbog nedostatka kontakta sa svetom. Mnogo nas je ostalo bez mnogih stvaru, a samim tim počinjemo da više cenimo stvari koje smo nekada uzimali zdravo za gotovo“, ostaje pozitivna naša sagovornica i dodaje:

„Verujem da je ova situacija već dosadila svima nama, iz različitih razloga. Ipak mislim da bismo trebali malo razmisliti i pokušati pronaći nešto dobro čak i u ovom mračnom periodu. Kako imamo dovoljno vremena, pandemija nam je donela i priliku da se vratimo sebi. Upoznajmo sami sebe, jer ako ne sada, kada? 🙂 “

Na studentsku razmenu u Belgiju i u doba korone

Iva Gajić je trenutno na četvrtoj godini studija žurnalistike na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Zimski semestar aktuelne akademske godine provela je u belgijskom gradu Kortrijk.

“Provela sam jedan semester na univerzitetu Howest i nimalo se nisam pokajala, iako je pandemija sve vreme takoreći ometala normalno funkcionisanje”, kaže Iva, objašnjavajući kako je izgledao njen dolazak u Kortrijk.

„Kada sam stigla u Belgiju, morala sam da uradim PCR test, a potom i da budem u karantinu četrnaest dana, s tim što sam mogla da odem do prodavnice ili apoteke. Pre odlaska jedina prepreka na koju sam naišla bilo je apliciranje za vizu, jer do druge polovine avgusta to nije bilo moguće, te mi je cela razmena bila neizvesna do tada.”

studiranje u inostranstvu
Iva Gajić: “Provela sam jedan semester na univerzitetu Howest i nimalo se nisam pokajala, iako je pandemija sve vreme takoreći ometala normalno funkcionisanje.”

U Belgiji je i u vreme Ivinog boravka bio aktuelan policijski čas i to od ponoći do 5 časova ujutru.

„Ako uzmemo u obzir činjenicu da kafići i restorani nisu radili od oktobra, policijski čas nije ni malo uticao na moje funkcionisanje tamo. Predavanja su bila većinski uživo, jer smo mi bili mala grupa, pa je to bilo moguće. Naravno, ona predavanja koja smo pratili zajedno sa studentima iz Belgije bila su onlajn”, kaže buduća novinarka, koja je ipak i tokom studentske razmene neke ispite imala i uživo i onlajn.

“Moram da napomenem da je meni dosta ispita tamo bilo svedeno na projekte, te smo samo predali odrađene zadatke i eventualno ih “branili” bilo uživo, bilo onlajn.”

Inače, Iva kaže da joj ni pored „drugačijih“ okolnosti u kojim živimo već godinu dana, u Belgiji nikada nije bilo dosadno.

“Imala sam sreće jer sam živela u studentskom domu, te mi nikada nije bilo dosadno, bez obzira na to što nismo mogli da izlazimo na žurke ili kafe. Često smo putovali po Belgiji i obilazili gradove, i to mi je najbolji deo razmene. Dane smo provodili tako što smo biciklima, koje su izuzetno popularno prevozno sredstvo u Belgiji, išli na fakultet, a potom smo zajedno spremali hranu i družili se u zajedničkim prostorijama”, približava nam svoju „belgijsku“ svakodnevnicu.

Pročitajte i: Magločistač: Porast nasilja u porodici u Subotici tokom Kovid-godine

Epidemija kovid-19 je ipak uticala na kvalitet Ivinog boravka na studentskoj razmeni, smatra naša sagovornica.

“Mislim da do neke mere jeste uticala, ali opet naglašavam da sam imala sreće jer sam živela u studentskom domu, gde sam upoznala mnogo dobrih ljudi i sa kojima sam provodila 24 časa dnevno. Jedina razlika je to što nismo išli u provode koje su nam ljudi iz Belgije prepričavali, ali nije nam toga ni falilo”, zaključuje Iva Gajić.

Foto: iz lične arhive sagovornica / Pixabay


Projekat “Život na lokalu sa kovid-19”, koji sprovodi portal Családi kör u partnerstvu sa portalima Storyteller i Magločistač, je dobio podršku projekta Vlade Švajcarske “Zajedno za aktivno građansko društvo – ACT”, koji sprovode Helvetas Swiss Intercooperation i Građanske inicijative. Mišljenje koje je izneto u ovom članku je mišljenje autora i ne predstavlja nužno i mišljenje Vlade Švajcarske, Helvetasa ili Građanskih inicijativa.


Želite da dobijate zanimljive članke od Storytellera u mejlu? Prijavite se za newsletter.

About the author

Vladimíra Dorčová Valtnerová

Volim život, novinarstvo i digitalno vreme. Zato sam i postala transmedijalna pripovedačica. Pre toga sam od 2013. do 2017. bila odgovorna urednica nedeljnika „Hlas ljudu“ i njegovog online izdanja. Od januara 2009. do februara 2013. bila sam koordinatorka Odbora za informisanje Nacionalnog saveta slovačke nacionalne manjine. U periodu od 2005 – 2008 radila sam kao novinarka, urednica i voditeljka u slovačkoj redakciji TV Vojvodina.
Od oktobra 2008 do aprila 2013 bila sam predsednica Asocijacije slovačkih novinara. Od 1995 – 2000 i 2010 – 2012 bila je članica redakcije omladinskog časopisa „Vzlet“. Dobitnica sam Godišnje nagrade časopisa „Vzlet“ za 2002. godinu, nagrade „Vladimir Dorča“ za 2013. godinu, "Jan Makan st." za 2016., koje dodeljuje Asocijacija slovačkih novinara i godišnje nagrade NDNV-a za izveštavanje u medijima na jezicima nacionalnih manjina i za interkulturalnost u medijima za 2017. U sadašnjosti sarađujem sa časopisom "Nový život" kao članica redakcije, i sa organizacijama, kao što je Nezavisno društvo novinara Vojvodine, čija sam članica, Novosadskom novinarskom školom, časopisom "Politikon" i dr. Sa porodicom živim, stvaram i radujem sa životu u Magliću.

Add Comment

Click here to post a comment

Komentár

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

PODKAST “Na ivici”

PODKAST Storyteller

Informacije o COVID-19 u opštini Bački Petrovac

koronavirus

E-KNIHA ZADARMO!

PARTNERI

Newsletter Storyteller





PODKAST “KRENULE SMO”

Instagram

Unsupported get request. Object with ID '17841405767439521' does not exist, cannot be loaded due to missing permissions, or does not support this operation. Please read the Graph API documentation at https://developers.facebook.com/docs/graph-api