Dani Veronike Brnje iz Kulpina počinju među ovcama, konjem i kokoškama. Kada završi poslove oko životinja i na imanju, odlazi u automehaničarsku radionicu, gde uči da popravlja automobile. Iako se uzgoj domaćih životinja i automehanika i dalje često smatraju poslovima u kojima dominiraju muškarci, Veronika
Katarina Labatova – žena koja na leđima nosi sedamdeset i sedam leta, i koja ceo život provodi u srcu bačkopetrovskih polja – oličenje je mnogih starijih žena u Srbiji i u Vojvodini, koje se bave poljoprivredom. Od rane mladosti osećala je duboku vezu sa zemljom,
Ona radi, ali često za to nije plaćena i nema finansijsku nezavisnost, ona bi da bar nekada donosi odluke, ali sredina kaže da to nije njen posao, ona bi da ima hobi, ali za to nema vremena. Žene koje žive na selu ne sputava samo
Ukoliko kažemo da muški i ženski poslovi postoje, zaključili bi da je većina poslova na selu za žene, a da ih sve odlikuje zajednički imenitelj – neplaćen rad. Tome možemo da zahvalimo i dalje postojećoj patrijaralnosti u ruralnim sredinama, ali i državi koja bi ovo
Priče koje se polako čitaju. Kao pismo. Jednom mesečno u vašem inboxu.
