SLOBODA IZRAŽAVANJA JE JEDNO OD OSNOVNIH LJUDSKIH PRAVA ZAGARANTOVANIH MEĐUNARODNIM KONVENCIJAMA I USTAVIMA VEĆINE DEMOKRATSKIH DRŽAVA. U PRAKSI SE, MEĐUTIM, OVO PRAVO ČESTO DOVODI U PITANJE I OGRANIČAVA, POSEBNO U SREDINI MANJINSKIH MEDIJA KOJI SE SUOČAVAJU SA RAZLIČITIM PRITISCIMA I IZAZOVIMA.
Nedavni slučaj isključenja studentkinje Petre Časten iz redakcije omladinskog časopisa „Vzljet“ (u originalu na slovačkom Vzlet, sa značenjem: polet, uzlet) zbog njenog učešća u blokadama fakulteta i na studentskim protestima ponovo postavlja važno pitanje o stanju slobode izražavanja mladih novinara i novinarki u Srbiji. Ovaj slučaj je utoliko ozbiljniji, jer se radi o mediju koji funkcioniše u okviru Novinsko-izdavačke ustanove (NIU) „Hlas ljudu“ (u originalu na slovačkom Hlas ľudu, sa značenjem: glas naroda), čiji je osnivač Nacionalni savet slovačke nacionalne manjine, a koji se finansira iz državnih sredstava i koji bi stoga trebalo da služi javnosti kao javni medij.
S obzirom na to da su protesti održani i ispred redakcije nedeljnika „Hlas ljudu“, koji ne izveštava o ovim događajima, umesno je postaviti pitanje da li je u ovoj sredini ugrožena sloboda izražavanja i kakve su posledice ovakvog stanja po mlade novinare i po informisanje slovačke zajednice u Srbiji.
„Upravo „Vzljet“ bi trebao da bude prostor za mlade. A omladinu ne treba zaglupljivati i cenzurisati, ona treba da nauči da razmišlja, postavlja pitanja i da stvara. Ako medij, koji bi trebalo da bude za mlade, odbija da u svojoj redakciji ima ljude koji se bore za slobodu i odbija da govori o onome što ih najviše brine, ako zatvara oči pred onim šta se dešava na fakultetima, ulicama, po gradovima – onda se odrekao svoje suštine. Mladi ljudi nisu marionete kojima se po potrebi može upravljati – i ako neko to pokuša, treba da shvati da je on taj koji gubi kredibilitet, a ne mi. Novinarstvo je za mene više od profesije – to je alat pomoću kojeg možemo da donesemo istinu društvu i izgradimo kritičko mišljenje“, govori Petra Častven, diplomirana filološkinja, trenutno studentkinja master studija komunikologije, koja je za „Vzljet“ pisala o temama kao što je medijska pismenost.
TAKOĐE PREPORUČUJEMO:
Zato joj je, kako kaže, veoma žao što se „Hlas ljudu“ ne pridržava novinarskog kodeksa, što se ne fokusira na ljude, već na ideologiju.
„Mediji treba da služe javnosti, a ne ljudima na vlasti. Njihovo ćutanje o protestima nije bila puka uređivačka politika – to je bila odluka da se ignoriše stvarnost. A kada medij počne da previđa realnost, on prestaje da bude medij i postaje oruđe manipulacije. Najviše me boli što smo mi, mladi novinari, koji učimo kako da pošteno radimo ovaj posao, suočeni sa činjenicom da umesto podrške dobijamo signal da je poštenje nepoželjno“, dodaje Petra.
U vezi sa ovim slučajem, u četvrtak, 6. februara, obratili smo se putem mejla redakciji časopisa „Vzljet“ i NIU „Hlas ljudu“ sa molbom za odgovore na naša novinarska pitanja. Međutim, do objavljivanja ovog članka nismo dobili njihove odgovore.
Omladinske redakcije su često prvi koraci u novinarstvu
Vanja Stokić, iskusna novinarska i urednica, koja je pre 13 godina osnovala i još uvek vodi uspešan bosanski portal „eTrafika“, fokusiran na korupciju i ljudska prava, isto toliko vremena je posvećena obrazovanju mladih novinara. U okviru programa „Moglo bi biti i drugačije“, svoje znanje i veštine prenosi na grupu od 10 do 15 mladih – od 15 do 35 godina, učeći ih pisanju i fotografisanju.
„Otprilike polovina njih ostaje u našoj redakciji i po završetku programa. Do sada je kroz ovaj program prošlo više od 300 mladih ljudi, deo njih je ostao u novinarstvu i sada rade u drugim medijima, a na „eTrafiku“ gledaju kao na dom iz kojeg potiču, što nas izuzetno raduje. Poslednjih godina fokusiramo se na mlade iz manjih, zapuštenih opština – u kojima, na primer, živi 2.000 stanovnika. U takvim sredinama najčešće nema ni medija ni novinara, lokalne priče tek jedva dobijaju prostor u većim medijima, pa su ovi ljudi samo primaoci informacija, a ne njeni kreatori“, govori Vanja, koja za portal „Storyteller“ komentariše slučaj „sklanjanja“ honorarne saradnice iz redakcije omladinskog časopisa „Vzljet“.
„Nemam mnogo informacija o ovom događaju, samo ono što ste mi rekli. Ali i to je dovoljno da budem užasnuta!“ – navela je na početku razgovora.
Ističe da je angažovanost u omladinskim redakcijama često prvi korak u novinarstvu i da treba da bude mesto gde se mladima usađuju principi i vrednosti, u kojima se ohrabruju i usmeravaju.
„I sama sam tokom studija bila deo takvih kolektiva“, objašnjava Vanja i dodaje:
„Ovde treba da usađujemo principe i vrednosti kojima ćemo se voditi u budućem radu, koji će nas ohrabrivati, usmeravati… Ojačavati naša krila, a ne podrezivati ih! Ako mladim novinarima na početku pokažemo da nisu dobrodošli jer su društveno aktivni i bore se za svoje ideale, šta je naš cilj? Stvaranje nove generacije poslušnih ljudi? Da li su nam potrebni izvršioci, a ne ljudi koji misle svojom glavom? To je veoma opasno i nije fer prema mladima“, upozorava ova nagrađivana novinarka, koja je takođe izrazila nadu da mlada novinarka koja se našla u ovakvoj situaciji neće biti demoralisana, već naprotiv – da će se u njoj probuditi prkos i da će se još jače boriti za svoje principe.
„Naći će se redakcija koja će umeti da je ceni“, zaključuje ova medijska stručnjakinja.
Strah od istine ili gubitak poverenja?
Studentkinja Petra, koja se našla u nezgodnoj situaciji, odlučno i snažno se nosi sa istom. Uprkos početnom razočaranju i osećaju nepravde, ona ne odustaje od svojih ideala i uverenja.
„Teško se nosim sa ovim jer nisam ravnodušna prema ovome što se dešava sa „Hlas ljudom“ i „Vzljetom“. „Hlas ljudu“ nekada je zaista pripadao narodu. Bio je to nedeljnik koji je pisan za Slovake u Srbiji, ali i šire, bio je tu da ih informiše, da im da glas. Ljudi su ga čitali sa poverenjem jer je bio njihovo, a ne režimsko glasilo. A sada? Sada su mnogi odjavili pretplatu ovog nedeljnika, jer ih umara ta ideološka mašinerija koja ga čini nečim, što nikada nije trebao da postane. To je neoprostivo“, mišljenja je ova mlada novinarka.
„Hlas ljudu“ je važna ustanova za našu zajednicu, i ako je oni – koji njom trenutno vladaju – ovako unište, ne smemo im nikada više dozvoliti da se približe iole čemu, što ima svoju težinu a što može posle imati posledice, smatra Petra Častven.
„Jer kada jednom bude uništen prostor za slobodu govora, više neće biti povratka. I to ne smemo dozvoliti“, dodaje mlada novinarka.
„Ovo što se dešava nije samo lična nepravda – to je samo dodatni dokaz koliko se ovde duboko zadire u slobodu izražavanja“ – ovim rečima Petra Častven odgovara na pitanje kako doživljava situaciju kada se zbog svoje aktivnosti našla na nišanu struktura vlasti.
„To se dešava prečesto i to je zastrašujuće. Živimo u vremenu kada oni koji govore istinu moraju neprestano da gledaju preko ramena, jer nikada ne znaju ko ih posmatra, ko zapisuje njihove reči, ko čeka priliku da ih ućutka. A zašto? Jer neko čuva svoju fotelju, neko se plaši gubitka moći, dok neko više voli da laže samo da bi ostao tu gde je. Tužno je što u ovakvom svetu moramo da se borimo za pravo da kažemo ono, što svi vidimo. Ali baš zato nećemo prestati“, govori Petra.
Uvek je opasno nekoga ućutkati, bez obzira kojoj grupi pripada i u kojem trenutku, smatra Vanja Stokić.
„Ali čim jednom pokušaju nekog da ućutkaju, to znači da se plaše šta će ta osoba reći. Plaše se reakcija koje će izazvati reči te osobe“, napominje bosanskohercegovačka novinarka i dodaje:
„Protesti širom Srbije su nam svima pokazali da smo grešili kada smo govorili da mladima jednostavno do ničega više nije stalo, da su pasivni i nezainteresovani. Ovo je ustaljeni narativ u Bosni i Hercegovini. Dok nam oni upravo dokazuju suprotno, svakodnevno nam daju lekcije i sramote nas sa razlogom. Njih nije moguće ućutkati, oni će naći način da pošalju svoje poruke.“
