Australija je jedina država u svetu u kojoj su društvene mreže zabranjene za mlađe od 16 godina. Odgovornost za kršenje ove zabrane nije na deci i roditeljima, već na platformama kojima mogu biti izrečene kazne i do 30 miliona evra. 

Glavno obrazloženje vlasti za uvođenje ove zabrane je zaštita dece i tinejdžera od negativnog uticaja društvenih mreža, piše Rojters. Od loših efekata posebno se izdvajaju anksioznost, depresija i nisko samopouzdanje. 

U praksi se zabrana sprovodi kroz niz obaveza koje platforme imaju kako bi onemogućile decu da otvore profile na društvenim mrežama. Osim uobičajenog unosa godine rođenja, vrši se i AI provera lica, a postoji i obaveza slanja ličnog dokumenta. Međutim, nijedna od ovih metoda nije u potpunosti efikasna. 

PODRŽI STORYTELLER! Naš rad zavisi od podrške zajednice. Ako verujete u profesionalno i odgovorno novinarstvo, pomozite nam da nastavimo da istražujemo i objavljujemo priče koje se retko čuju. DONIRAJ OVDE!

Osim toga, kompanija Meta, kojoj pripadaju društvene mreže Fejsbuk i Instagram, gasi naloge korisnika mlađih od 16 godina i već su uklonjeni milioni naloga za koje se sumnja da pripadaju maloletnicima. Ipak, ne ide sve glatko i po planu, pa deca uspevaju da nađu način za korišćenje društvenih mreža, a kompanije se žale da je jako teško sprovesti ovu zabranu. 

Sličnu zabranu je u svom programu „Srbija 2030” nedavno predložila i Stranka slobode i pravde (SPP). Branko Miljuš, član Predsedništva ove stranke i narodni poslanik kaže da je ovaj predlog pripreman u saradnji sa stručnim timom koji su činili pedagozi i psiholozi. Navodi da dostupna istraživanja pokazuju da deca u Srbiji ranije otvaraju profile na društvenim mrežama i više vremena provode gledajući različite sadržaje nego njihovi vršnjaci u Evropi. 

„U Srbiji društvene mreže imaju i deca od 10 godina. Više studija je pokazalo da prekomerno i nekritičko korišćenje društvenih mreža ima ozbiljan uticaj na fizičko i mentalno zdravlje dece. Nije jednostavno uvesti ovu zabranu, ali prva stvar je da postoji politička volja da se time bavimo i da počnemo da razgovaramo o nečemu što je trend u Evropi i svetu” – navodi Branko Miljuš.

Podeljeno mišljenje tinejdžera o zabrani društvenih mreža 

Pošto se određene mere zabrane razmatraju i u nekim drugim evropskim zemljama, Miljuš navodi da će tako postojati mogućnost primene mehanizama iz drugih država. 

Instagram i TikTok su društvene mreže koje deca i mladi u Srbiji najviše koriste. Danilo, učenik prvog razreda srednje škole smatra da deci treba zabraniti upotrebu društvenih mreža. Imaju, kaže, mnogo dobro dobrih strana, ali deca previše vremena provode na internetu gledajući sadržaj koji za njih nije dobar, ocenjuje on. 

„Kada bi se deca više družila i igrala, imala bi mogo razvijenije veštine koje ne mogu dobiti preko telefona. Kada smo na društvenim mrežama, dobijamo bezboroj nepotrebnih informacija” – kaže Danilo. 

Julija, njegova drugarica iz razreda ima potpuno drugačiji stav. Protiv je zabrane, ali smatra da bi deca, zbog svoje bezbednosti, trebalo da nauče pravila korišćenja društvenih mreža. 

„Pravila su: zaključan profil, neobjavljivanje neprimerenih slika i nedeljenje lokacije i ličnih podataka sa nepoznatim osobama. Društvene mreže su korisne za tinejdžere koji žele da budu u kontaktu sa prijateljima i mogu biti dobar  izvor informacija” – smatra Julija.

Da li je zabrana dovoljna?

Zabrane mogu doneti određenu korist, jer će deca biti manje izložena štetnom sadržaju, prekomernom korišćenju i pritisku koji dolazi iz digitalnog odruženja, kaže pedagoškinja Anđela Zlatković. Ističe, međutim, da su ti efekti kratkoročni, pa zabrana kao jedina strategija nije dovoljna, a često ni održiva. 

„Zabrane neretko dovode do toga da se ponašanje ne eliminiše, već izmešta u manje vidljive i teže kontrolisane okvire. Kod mladih to može značiti tajno korišćenje, kreiranje lažnih naloga ili pristup putem tuđih profila. Tako odrasli gube uvid u ono što dete radi online, što može i povećati rizik umesto da ga smanji” – kaže Anđela Zlatković. 

Dodatno, ističe ona, zabrana ne razvija veštinu samoregulacije, već privremeno uklanja stimulans zadovoljstva koji dece imaju kada gledaju sadržaje na društvenim mrežama. Pre ili kasnije one će im biti dostupne, pa problem može biti još veći ukoliko deca nisu naučena kako da procene rizik, donose odluke i postave granice. Ovo je deo socijalnog imuniteta koji je potrebno imati i u digitalnom prostoru, kaže Zlatković. 

„Mislim da mnogo veći efekat mogu da imaju adekvatna edukacija, razvoj kritičkog mišljenja i izgradnja odnosa poverenja na osnovu kog mladi mogu da potraže pomoć ukoliko dođu u kontakt sa nečim što ih uznemirava” – dodaje pedagoškinja. 

Društvene mreže deo su savremenog života i socijalizacije novih generacija. Predstavljaju mesto povezivanja, razmene informacija, a stvaraju i osećaj pripadnosti. Potpuna zabrana mogla bi dovesti do osećaja izolovanosti i isključenosti, posebno u tinejdžerskom periodu, kada deca imaju potrebu za pripadanjem, ocenjuje Anđela Zlatković. 

Uz sve to digitalni prostor služi i za učenje socijalnih veština, komunikaciju, pregovaranje i predstavljanje sebe. Kada se tome suprotstave sve negativne strane društvenih mreža, pedagošknjia ocenjuje da bi umereno i usmereno izlaganje sadržajima na interenetu bilo efikasnije od zabrane. 

„Cilj nije zaštiti mlade od realnosti u kojoj žive, već ih osposobiti da se u toj realnosti snalaze na bezbedan i funkcionalna način” – zaključuje ona. 

Nedostaje grupna edukacija, deci važna pripadnost vršnjačkoj grupi

Da bi se deca zaštitila od lošeg uticaja društvenih mreža, pedagoškinja Anđela Zlatković ocenjuje da je još potrebna kontinuirana edukacija koja je primerena uzrastu, kao i otvorena komunikacija sa odraslima uz postavljanje jasnih pravila i granica. 

„Uloga vršnjačkih grupa je velika. Zato je korisno raditi i na grupnom nivou, što se najlakše postiže kroz školske radionice. Važno je da budemo svesni da modeli ponašanje koje deca vide kod odraslih imaju veći uticaj od bilo koje formalne edukacije” – ističe Anđela Zlatković. 

Da zabranu društvenih mreža za mlađe od 16 godina treba da prate i druge mere potvrđuje i Branko Miljuš, član Predsedništva Stranke slobode i pravde i narodni poslanik. Srbiji je potrebna reforma obrazovnog sistema, kaže on, počevši od smanjenja broja dece u odeljenjima kako bi se sa njima moglo raditi na kvalitetan način. Smatra i da su potrebni novi programi kroz koje bi deca mogla naučiti kako pravilno da koriste internet. 

„Kada bismo imali političku klimu u kojoj bi ljudi koji se bave mentalnim zdraljem dece mogli u kontinuitetu da predstavljaju sve ono što su štetne posledice prekomernog korišćenja društvenih mreža, siguran sam da bismo imali društveni konsenzus da krenemo u primenu ovih mera” – kaže Branko Miljuš. 

Kako bi umanjili negativan uticaj koji društvene mreže imaju, pedagoškinja Anđela Zlatković savetuje roditeljima da decu nauče osnovnim principima digitalne bezbednosti. Ističe da je važno da deca razumeju razliku između realnog i sadržaja kojem je cilj da privuče pažnju i da ono što vide je često ulepšana slika nečijeg života. 

Takođe, treba da nauče kako da prepoznaju manipulaciju i razviju svest o sopstvenim reakcijama, odnosno kako određeni sadržaji utiču na njihovo raspoloženje, telo i misli.