I ove godine, Inženjeri zaštite životne sredine u Novom Sadu organizuju prolećnu akciju zamene starog papira za sadnice. Cilj je podizanje svesti o neophodnosti reciklaže, ali i pokazivanju donosiocima odluka da su građani vrlo raspoloženi da odvajaju otpad. 

Primarna selekcija otpada u Srbiji još nije zaživela. Kante za različite materijale postoje tek ponegde, pa je udeo otpada koji se zapravo reciklira više simboličan, nego što stvarno doprinosi očuvanju prirode. 

PODRŽITE STORYTELLER! Naš rad zavisi od podrške zajednice. Ako verujete u profesionalno i odgovorno novinarstvo, pomozite nam da nastavimo da istražujemo i objavljujemo priče koje se retko čuju. DONIRAJTE OVDE!

Zbog toga su Inženjeri zaštite životne sredine odlučili da pokrenu akciju zamene sadnica za stari papir. Akcije sprovode na cvetvnim pijacama ispred SPENS-a, koje organizuje Pokret gorana Novog Sada.

„Proučavajući efekte koje reciklaža ima, došli smo do razmere da je za očuvanje jednog drveta starosti od 10 do 15 godina potrebno da se reciklira 60 kilograma papira”, kaže inženjer zaštite životne sredine Igor Jezdimirović.

Zbog toga, oni koji donesu ovu količinu papira i kartona, dobijaju sadnicu stabla. Sadnica cveća je utešna nagrada za one koji uspeju da skupe 10 kilograma ove sirovine. 

Prošle godine su na prolećnoj pijaci za 10 dana uspeli da sakupe 12 tona papira i kartona. Od toga je osam tona zamenjeno za drveće, a ostatak za cveće. Gradska deponija usled ove akcije bila je manja za količinu otpada koji stane u dva autosmećara, a preko 130 stabala je dobilo svoj stalni dom. Isto toliko drveća nije posečeno kako bi postalo papir. 

„Vojvoidina je jedna od najmanje pošumljenih regija u Evropi, pa smo akcijom želeli da doprinesemo da se ovo stanje promeni”, kaže Jezdimirović. 

Dodaje i da se reciklažom papira, čuvaju i resusrsi i vreme koji su neophodni da bi jedno drvo poraslo i postalo papir. Karton i papir su izuzetno praktični, jer se mogu reciklirati nekoliko puta. Ukoliko završe na deponiji, ta mogućnost se gubi u potpunosti. 

„Nažalost, dok god ne budemo imali adekvatan sistem upravljanja otpadom, ovakve akcije ostaju jedna od retkih mogućnosti u kojima vi možete da pošaljete papir i karton na reciklažu”, skreće pažnju Jezdimirović.

Zbog toga samu razmenu papira za sadnice smatra kao sekudnarni cilj. Glavna poenta je podizanje svesti. Građanima daje perspektivu o tome kako njihove potrošačke navike utiču na prirodu. Donosiocima odluka pokazuje koliko su građani spremni da manifestuju svoju ekološku svest. 

No, oni kao da namerno to ne žele da vide, smatra Jezdimirović. Za 15 godina, koliko ovom akcijom uporno skreću pažnju da je potrebna bolja infrastruktura za zbrinjavanje otpada, ne primećuje nikakav napredak. Naprotiv. Broj požara na deponijama raste. 

„Prema podacima MUP-a, pretprošle godine je broj požara bio rekordnih 2.100. Prošle godine se taj broj povećao na 2.217”, navodi Jezdimirović. 

Iz godine u godinu izostaju adekvatna rešenja usled nezainteresovanosti političara da se bave ovim pitanjem, dok gomile na nesanitarnim deponijama vrtoglavo rastu – za po kilogram od svakog od nas, svakoga dana.