Ima ona ona priča o važnom poslu i četvorici radnika. Svako je mislio da će posao, koji je mogao da uradi bilo ko, neko i obaviti. Na kraju to niko nije učinio. Možda ovo i najbolje opisuje stanje u preduzeću koje nema uređen sistem, strukturu i jasnu podelu posla, a to je boljka od koje boluje nemali broj preduzeća u Srbiji. I dok rade na uspostavljaju sistem, tržište već pred njih postavlja novi zadatak – moraju da se digitalno transformišu.
„Nažalost, mi još nismo daleko odmakli sa poslovnom transformacijom, a moramo da pričamo o digitalnoj transformaciji. Uređenje sistema je preduslov za digitalnu transformaciju“ – kaže Miljan Radanović, direktor IT kompanije „Positive“ i predsednik sektora za digitalnu transformaciju u Uniji poslodavaca Vojvodine .
Naizgled se čini da nije teško definisati pojam digitalne transformacije poslovanja, pa bi prva asocijacija bila upotreba savremene tehnologije u radu. Međutim, to nije digitalna transformacija ili je bolje reći – nije samo to. Tako se za preduzeće koje ima računare, kupilo je novi softver i koristi sve digitalne alate može reći da je digitalizovano, ali da bi se transformisalo potrebno je još nešto.
„To je transformacija koja kreće od vlasnika biznisa, od menadžera, promena načina razmišljanja, preko promene poslovnih procesa i prilagođavanja modernom vremenu sve do korišćenja modernih tehnologija. Na kraju je ideja da se upotrebom novih tehnologija poslovanje uredi tako da se prilagodi novim generacijama kupaca“ – pojašnjava Miljan Radanović.
Digitalna transformacija počinje promenom svesti preduzetnika da onako kako je poslovao proteklih 20-30 godina više nije dovoljno dobro i da tržište traži drugačiji pristup. Ovo nije uvek lako objasniti onima koji vode preduzeća, a posebno starijoj generaciji preduzetnika.
„Razumljivo je da ne shvataju. Kako godine prolaze vi teže prihvatate promene. Jako ćete teško nekoj osobi od 60 godina da kažete da mora da se menja, kad će on reći: ali ja ceo moj radni vek radim ovako i baš je dobro. Jeste na današnji dan, ali mora da se menja zbog onoga što će biti sutra“ – ističe Miljan Radanović,
Prilagoditi poslovanje digitalnoj eri već sada jeste, a u budućnosti će tek da bude uslov opstanka na tržištu. Transformacija se ne odnosi samo na velike poslovne sisteme, već i na mala preduzeća, pa i na zanatlije. Ono što im treba je kreativnost i inovativnost da digitalne alate uspešno koriste kako bi se izdvojili od drugih.
„Nove generacije kupaca tražiće samo digitalni put kako da dođu do nekog proizvoda. Biće mnogo zahtevni i hteće da se proizvod personalizuje po njima. Takođe, zaposleni koji dolaze, oni su sa tehnologijom su odrasli i kada dođu u zanatsku radnju ili manje preduzeće i vide da nema uslove za rad, da moraju da uzmu papir i olovku i da Excel neće sam da izračuna, oni će reći: ja ne želim ovde da radim“ – zaključuje Miljan Radanović.
Digitalna transformacija poslovanja je proces koji traje
Digitalna transformacija poslovanja je proces koji traje i pitanje je da li ima kraj. Pre svega zato što se u svetu tehnologija svakodneno pojavljuje nešto novo, a onda se i tržište menja, kao i zahtevi kupaca.
Kada je pre sedam godina u Novom Sadu osnovana tada platna institucija PaySpot, klijentima je bilo omogućeno da plaćaju isključivo gotovim novcem. Međutim, vremenom su morali da krenu u transformaciju načina rada, jer je postojala potražnja za digitalnim kanalima plaćanja.
„Mi smo u začetku digitalne transformacije. Veći deo posla nam se i dalje odnosi na gotovinska plaćanja. Međutim, klijenti mogu da koriste i platne kartice, bezgotovinske naloge za prenos, instant plaćanja i elektronski novac institucije Pay Spot“ – pojašnjava Aleksandra Marić Šćepanović, direktorica sektora razvoja institucije „PaySpot“ .
Zahvaljujući početku digitalne transformacije PaySpot je ove godine prerastao u instituciju elektronskog novca. To znači da svojim klijentima izdaje elektronski novac koji mogu da koriste prilikom kupovine. Ova usluga podrazumeva menjanje gotovog novca u elektronski koji se digitalno zapisuje, bilo na nekoj vrsti vaučera, platnoj kartici ili pametnom uređaju.
„Pored toga, razvili smo i platna rešenja koja podrazumevaju plaćanje na internetu. To znači, ukoliko imate svoj web shop i hoćete da omogućite kupcima da plaćanje ne vrše samo kešom, nego i iz svoje mobilne banke, putem platne kartice ili našim elektronskim novcem, mi imamo te vrste rešenja koje nudimo preduzetnicima“ – ističe Aleksandra Marić Šćepanović i dodaje da na tržištu raste potražnja za ovim vrstama platnih rešenja i da digitalna transformacija pomaže preduzećima da dođu do većeg broja kupaca i novih tržišta.
„Što se tiče digitalne transformacije preduzeća u Srbiji, trenutno stanje je probuđeni iz zimskog sna“ – ocenjuje Vladimir Lalošević, predsednik Unije poslodavaca Vojvodine .
Tome je, dodaje najviše doprineo početak pandemije korona virusa, kada su preduzeća morala da promene i prilagode proces rada. Tada se videlo i da to što imaju računare i što su se digitalizovali, nije dovoljno da nastave uspešno poslovanje.
Po prirodi stvari digitalna transformacija je možda u najvećoj meri izvršena u preduzećima koja se bave informacionim tehnologijama. U ostalim oblastima tek treba krenuti od probuđene svesti do praktične primene. Da bi to ostvarili, preduzetnicima su na raspolaganju i različiti izvori finansiranja, od programa Evropske banke za obnovu i razvoj, pa do Centra za digitalnu transformaciju pri Privrednoj komori Srbije.
Vladimir Lalošević smatra da sredstva nisu problem, već u tome što preduzetnici ne shvataju da taj proces ne mogu da obave sami bez pomoći stručnih konsultanata.
„Mora neko da nas posavetuje ko sve to gleda sa strane. Moje preduzeće je stalno imalo neke konsultante i uvek su ti ljudi videli stvari koje i mi vidimo, ali su nekako to bolje uvideli i pokazali nam način kako to da promenimo. Stručnjak sa strane će uvek da pokaže ono što najviše boli, a mi to ne želimo da prihvatimo, ali bez toga nema promene“ – zaključuje Vladimir Lalošević.
Šta treba da urade, na koji način to da urade i gde da nađu sredstva da bi digitalno transformisali poslovanje, preduzetnici će moći da saznaju na DiGiTrans konferenciji koju organizuje Unija poslodavaca Vojvodine. Konferencija je namenjena prvenstveno zanatlijama, te malim i srednjim preduzećima. Cilj je da se probudi svest o digitalnoj transformaciji i da preduzetnici dobiju konkretne korake kako da je ostvare i da svoj biznis pripreme za poslovnu budućnost koja ih očekuje.
Pridaj komentár & Dodaj komentar