Angelina iz Bačkog Petrovca: “Sloboda i fleksibilnost u radu su najveće prednosti frilensinga, a može i da se zaradi”

Po povratku iz Egipta, gde je živela nekoliko godina, Angelina Hussein Fahmy iz Bačkog Petrovca počela je da radi kao frilenserka. Bilo je to 2019. godine i ovaj način rada tada još nije bio dovoljno poznat. Kaže znalo se desiti da čak ni u institucijama, u koje je odlazila kako bi se raspitala kakve obaveze kao frilenserka mora da ispuni, nije mogla da dobije konkretne odgovore. 

“Radila sam u oblasti ljudskih resursa za jednu stranu frilens kompaniju koja je tražila nekoga ko će od kuće, sa svojom opremom, preko interneta da pronalazi nove frilensere i da im budem neka vrsta podrške kada počinju da rade. Takođe, kada su napuštali firmu, sa njima sam radila i odlazne intevjue” – priča Angelina. 

🎧 Poslušajte REFLEKTOR, Storytellerov podkast, u kojem svake druge srede govorimo o preduzetništvu i dobrim poslovnim idejama na lokalu. 👇

Kao najveću prednost frilensinga Angelina ističe slobodu i fleksibilnost, jer je kod ovog načina rada moguće birati dužinu radnog vremena. Kaže da je  posao uvek mogla da prilagodi drugim obavezama, pa je radila onda kada joj je odgovaralo. 

“Nisam imala striktno radno vreme. Trebalo je da radim osam sati dnevno, ali sam nekada radila i više, u zavisnosti od zadataka koje sam imala. Međutim, uvek sam mogla da rasporedim radno vreme. Deca su mi bila mala i kada oni zaspu, ja radim. Nekada sam radila i noću. To je meni bila velika prednost” – kaže naša sagovornica. 

Osim znanja, najvažniji uslov da bi neko postao frilenser i frilenserka je da poznaje engleski jezik, jer su poslodavci uglavnom inostrane kompanije. Posao nije teško pronaći, a postoje i specijalizovani sajtovi na kojima se nude frilens poslovi. 

Angelini je iskustvo koje je stekla kao frilenserka pomoglo da zasnuje stalni radni odnos u domaćoj IT firmi. Za sada ne razmišlja da se opet posveti frilens karijeri, ali smatra da ovaj način rada može biti dobra izlazna strategija svima koji su nezadovoljni trenutnim poslom. A uz to još može i da se zaradi.  

“Može, kako da ne, posebno ako se radi za velike kompanije. Dosta mojih kolega rade za nekoliko različitih klijenata i mogu da imaju velika primanja. Čak i kada plate porez, koji je kod nas veliki, opet im se isplati” – govori Angelina. 

Iako je frilensing kao način obavljanja posla već dugo prisutan, nije bio vidljiv u domaćem pravnom sistemu sve do početka prošle godine kada su na snagu stupile izmene Zakona o porezu na dohodak građana. Time je regulisan status frilensera (slobodnjaka), njihova prava i obaveze. 

Oni koji razmišljaju o frilens karijeri, trebalo bi da se dobro upoznaju sa svim prednostima i manama koje nosi ovakav način rada i po čemu se razlikuje od preduzetništva, kaže poreski savetnik Dušan Roglić. 

“Frilenseri nemaju test samostalnosti, a to je obaveza koju imaju preduzetnici. Zatim, frilenseri ne vode baš nikakvu dokumentaciju, porez prijavljuju kvartalno i na bankomatu mogu da podižu evre” – kaže Dušan Roglić.

Frilenseri nemaju ista prava kao radnici stalno zaposleni kod poslodavca

Uz prednosti uvek idu i mane, a najveća mana frilensinga je varijabilni porez, pa ako su prihodi veći, rastu i izdaci za porez i doprinose čijim plaćanem frilenseri ostvaruju pravo na radni staž i zdravstveno osiguranje na koje mogu da prijave i članove porodice. Prijavu mogu da obave i samostalno, preko sajta Frilenseri, gde se nalaze i sve druge informacije vezane za mogućnosti i zakonske obaveze.  

Nemaju pravo na bolovanje, a frilenserke za vreme trudničkog ili porodiljskog bolovanja ne mogu da računaju na naknadu. 

“Nemaju ni naknadu u slučaju nezaposlenosti, odnosno ako ostanu bez posla. Jedna od najvećih mana je što nijedna domaća firma neće da angažuje frilensere. To im nije isplativo, jer za razliku od inostrane, domaća firma mora da obračuna i plati doprinose za frilensere” – objašnjava Dušan. 

U toku prošle godine prosečna cena rada domaćih frilensera iznosila je nešto više od 21 dolar po satu. To je tek oko 40% prosečne zarade po satu američkih radnika. U tome, smatra Dušan Roglić, i treba tražiti razlog za veliki broj ljudi koji zarađuju preko interneta, jer se inostranim, uglavnom američkim kompanijama više isplati da angažuju frilensere iz Srbije. 

“Radio sam obuke za frilensere i Narodna banka nam je dostavila podatke da oko 100 000 ljudi u Srbiji zarađuje preko interneta. Međutim, prošle godine se samo 6000 ljudi prijavilo na portal i platilo porez” – kaže naš sagovornik.

Slobodnjaci mogu da biraju jedan od dva modela plaćanja poreza. Koji model će da izaberu zavisi prvenstveno od visine zarade. Obaveze prema državi plaćaju kvaratalno, a uz pomoć kalkulatora na sajtu “Frilenseri” sami mogu da obračunaju visinu poreza i doprinosa. 

Za prvi model uglavnom se opredeljuju frilenseri koji kvartalno zarađuju do 103 396 dinara. Osim zdravstvenog osiguranja, nemaju obavezu plaćanja drugih poreza i doprinosa. Kod drugog modela, koji je predviđen za frilensere koji imaju učestalija i veća primanja, neoporezivi deo je 62 300 dinara, a 34% su normirani troškovi. U ovom slučaju obavezno je plaćanje PIO fondu u minimalnom iznosu od oko 29 000 dinara za tri meseca. 

“Frilenseri iz kvartala u kvartal mogu da biraju da li će opciju jedan ili opciju dva. Neko želi da uplaćuje penziono i zdravstveno, a neko hoće da ima više novca kojim može da raspolaže” – navodi Dušan Roglić. 

Kada mesečni iznos za plaćanje poreza i doprinosa iznosi preko 100 000 dinara, to je momenat kada bi frileneri trebalo da razmisle o registrovanju delatnosti i otvaranju firme.