Zumiranje stvarnosti

Lokalni ombudsmani kontrolišu lokalnu vlast – zato ih se lokalna vlast plaši

Zadatak lokalnog zaštitnika građana je da kontroliše lokalnu vlast štiteći prava građana. Lokalnim samoupravama je data mogućnost da same biraju da li će imati ovakav vid kontrole. Shodno tome, od 174 gradova i opština, koliko ih ima u Srbiji, svega 23 opredelilo se da uspostavi ovu instituciju. U opštinama u kojima živi slovačka zajednica, jedino u Kovačici postoji lokalni zaštitnik građana. 

Posao  Zlatka Šimaka, lokalnog zaštitnika građana u Opštini Kovačica , je da reaguje kada se neko od 23.000 građana i građanki njegove opštine požali da su mu prava ugrožena od strane lokalnih službi. S obzirom na broj ljudi koje obuhvata, posla nema mnogo. 

“Stranke nekad dolaze više, nekad manje. Nije gužva. Desi se da nekad ne dođe ni jedna stranka,” opisuje lokalni ombudsman obim posla.

Zlatko Šimak (privatna arhiva)

Šimak je dobijao pritužbe na opštinsku upravu, predškolsku ustanovu, javna komunalna preduzeća i  centar za socijalni rad sa kojima ima i najbolju saradnju.  Građani baš i nisu upoznati sa mogućnošću da na ovaj način adresiraju probleme, pa se na vrata ove kancelarije slabije kuca. I kada se pokuca, uglavnom se traže pravni saveti, pa Šimak ukoliko ne može da pomogne, upućuje stranke na koleginicu čiji je to posao. 

Lokalni ombudsman kontroliše poštovanje prava građana, utvrđuje povrede prava činjenjem ili nečinjenjem javnih službi ili njihovim aktima. S druge strane, ne kontroliše lokalnu skupštinu, predsednika opštine i sud. O tome da li će da postoji, odlučuje lokalna skupština.

“Dve ili više jedinica lokalne samouprave mogu doneti odluku o ustanovljavanju zajedničkog lokalnog ombudsmana,” kaže Zakon o lokalnim samoupravama

Osim na žalbe, ovaj organ postupa i samoinicijativno. Prati ostvarivanje ljudskih i manjinskih prava i daje preporuke za njihovo unapređenje. Prikuplja i  informacije u oblasti ljudskih i manjinskih prava i prava na lokalnu samoupravu, na osnovu kojih piše godišnji izveštaj.

Kako izgleda ombudsman?

Lokalni zaštitnik građana ima državljanstvo Srbije i diplomu pravnog fakulteta. Iza sebe ima najmanje pet godina iskustva na pravnim poslovima i profesionalno iskustvo u oblasti zaštite ljudskih i manjinskih prava. Poseduje visoke moralne i stručne kvalitete. Nije osuđivan. Nije član ni jedne političke opcije.

„Zaklinjem se da ću svoju dužnost obavljati odgovorno, nepristrasno, nezavisno i pravično, u skladu sa Ustavom, zakonom i Statutom, i da ću savesno raditi na zaštiti i unapređenju ljudskih prava i sloboda,“ glasi zakletva s kojom ombudsman stupa na svoju funkciju.

Međutim,  dekan Pravnog fakulteta u Nišu Predrag Dimitrijević  skreće pažnju da sam obmudsman dolazi iz redova lokalne političke elite. Osim odluke o tome da li će uopšte postojati ova institucija, lokalna skupština takođe bira i ko će sedeti za tim radnim stolom. 

Da stvar bude gora, lokalna skupština odlučuje o i tome da li će neko sedeti u toj fotelji pet godina, koliko traje mandat, ili će ombudsman nešto ranije protegnuti noge, čime se dovodi u pitanje upravo nezavisnost njegovog rada. 

“On mora da ima znanje, da ne potpada pod uticaj. Da prođe određeni trening i razume svrhu svoje funkcije,” navodi profesor. 

Dimitrijević objašnjava i da su veće šanse za nepristrasnost u sredinama sa heterogenim političkim opcijama. Tamo gde postoji opozicija, potencijalni ombudsman bi mogao i da čuje ozbiljne kritike na račun svog pređašnjeg delovanja. U slučaju da jedna stranka ima apsolutnu nadmoć, o ombudsmanu bi trebala da odlučuje kvalifikovana većina.  

“Nemamo ideje kako bi se postigla stvarna nezavisnost obudsmana sem da njegov rad bude podležan kritici javnosti,” navodi Dimitrijević. 

On ukazuje na paradoks straha javne vlasti prema nezavisnim i samostalnim institucijama čiji je zadatak da ih kontrolišu, pa se samim tim daju sve od sebe da oni kontrolišu svoje kontrolоre. S druge strane, vlast bi trebala da se raduje instancama koje upozoravaju na njihove propuste jer to je u interesu svih.

“Ako želiš da si dugo na vlasti, moraš da koriguješ svoje greške,” kaže Dimitrijević.  

Zakon kaže da lokalni ombudsman ne može biti pozvan na odgovornost ili kažnjen za izneto mišljenje ili radnje preduzete u obavljanju poslova iz nadležnosti. Ne može vršiti ni druge funkcije koje bi mogle da utiču na njegovu nezavisnost ili koje bi dovele do sukoba interesa.  

Zlatko Šimak je i predsednik Mesnog odbora Matice slovačke u Padini, a bavi se i pozorištem. “Angažovan sam na sve strane,” kaže on. Tako se našao 2018. godine i na listi Matice slovačke sa Ljibuškom Lakatoš na čelu, za izbore za Nacionalni savet slovačke nacionalne manjine (NSSNM). Na izborima za NSSNM 2014. godine, Šimak je bio na izbornoj listi “Slovaci napred! – Pavel Surovi” koja je koalicioni partner Srpske napredne stranke

Moralna osuda nekada efikasnija od sudske

“Ako se pojavi nepravilan rad službi koje vrše javna ovlašćenja, a čiji je osnivač opština, lokalni obudsman upozoarava te organe i službe, daje im preporuke za rad, inicira pokretanje pokretanje postupaka i o tome obaveštava javnost,” deklariše Šimak svoj posao. 

Građani se mogu obratiti ombudsmanu kada smatraju da su njihova prava ugrožena i kada žele normalnu ljudsku reakciju, objašnjava Predrag Dimitrijević. Ovakav postupak, za razliku od sudskog, besplatan je za sve građane. Ombudubsman pokušava da na “meke” načine zaštiti određeno pravo, kroz apel ili moralnu osudu.  

“Meka sredstva su nekada mnogo efikasnija nego presude koje dođu kasno. Pravda je veća ako je efikasna,” navodi ovaj profesor.

Dodaje da ombudsman ima mogućnost da deluje pre nego što se neki proces kršenja prava završi ili pre nego što je uopšte nastane. Može da deluje preventivno, za razliku od sudstva gde se na pravdu čeka dugo i tek kada je nedelo načinjeno.

Dimitrijević skreće pažnju da je mentalitet naroda takođe faktor koliko će neka kazna biti delotvorna. Važi verovanje da je “šamar po džepu” jedino što će pojedince naterati da dobro razmisle pre nego što načine nešto što ne bi trebalo. U nekim zemljama je sasvim dovoljno da se rad neke insitucije nađe u izveštaju ombudsmana, da obrazi zarumene od stida pa se ne dopusti da se ta situacija ponovi. 

O autorovi/ke & O autoru/ki

Sanja Đorđević

Neskromno mogu reći da mi je specijalnost - slušanje. Krasim se titulom diplomiranog novinara, iako je ovaj poziv mnogo više od profesije, to je sklop ličnosti, odnosno manija. Volim debatu, grubu muziku i štrudle s makom.

Pridaj komentár & Dodaj komentar

Click here to post a comment

Komentár

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.