Slučaj poklanjanja slike Martina Jonaša, istaknutog slikara naive, predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, otvorio je niz pitanja koja prevazilaze okvire jednog umetničkog dela. Ovaj događaj, koji se odigrao prilikom posete predsednika Kovačici 8. marta 2025. godine, pokrenuo je lavinu reakcija, od negodovanja javnosti do pravnih inicijativa, ukazujući na kompleksnost odnosa između kulturnog nasleđa, političkih odluka i poštovanja pravnih procedura. Prema potvrdi predsednice Nacionalnog saveta slovačke nacionalne manjine, Dušanke Petrak, slika je danas vraćena u Spomen dom Martina Jonaša u Kovačici, ali spor oko njenog poklanjanja i dalje traje.

Slučaj poklanjanja slike Martina Jonaša, istaknutog slikara naive, predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, otvorio je niz pitanja koja prevazilaze okvire jednog umetničkog dela. Ovaj događaj, koji se odigrao prilikom posete predsednika Kovačici 8. marta 2025. godine, pokrenuo je lavinu reakcija, od negodovanja javnosti do pravnih inicijativa, ukazujući na kompleksnost odnosa između kulturnog nasleđa, političkih odluka i poštovanja pravnih procedura.

Sporna odluka o poklanjanju

U središtu ovog spora nalazi se slika “Stubovi života”, delo Martina Jonaša visoke tržišne vrednosti, koja je bila deo fonda Spomen doma Martina Jonaša u Kovačici, čije je osnivač Nacionalni savet slovačke nacionalne manjine (NSSNM). Upravo  NSSNM, čija je predsednica Dušanka Petrak, odlučio je da ovu sliku pokloni predsedniku Vučiću. 

Ova odluka izazvala je burne reakcije, a istoričarka umetnosti Jarmila Ćendić je još 13. marta na adrese Ministarstva za ljudska i manjinska prava i Ministarstva kulture poslala zahtev za vršenje nadzora nad zakonitošću rada NSSNM, a ujedno je o svemu, putem mejla, obaveštena i Ambasada Republike Slovačke u Srbiji, Kancelarija za Slovake u dijaspori u Slovačkoj, kao i Vlada, odnosno Ministarstvo inostranih poslova Slovačke Republike, koji su ujedno i izdvojili sredstva za kupovinu kuće , umetničkih dela i celokupne zaostavštine  naivnog slikara.

“S obzirom da sam iz Kovačice, po profesiji istoričarka umetnosti, koja više decenija prati rad naivnih slikara iz Kovačice, a u vreme kupovine pomenute kuće, kao i celokupne zaostavštine Martina Jonaša bila na funkciji predsednice Izvršnog odbora NSSNM, odnosno aktivno učestvovala na projektu osnivanja Spomen doma Martina Jonaša, smatrala sam to moralnom i profesionalnom odgovornošću, da obavestim sve državne institucije, koje su učestvovale na spomenutom projektu, odnosno kojima očuvanje kulturnog nasleđa, ne samo Slovaka, već i šire, stoji kao primarna delatnost”, kaže Jarmila Ćendić za portal Storyteller.

Reakcija istoričarke umetnosti

Jarmila Ćendić smatra da je poklanjanje slike “čin neovlašćenog raspolaganja imovinom ove institucije, na potpuno protivpravan način”. Ona u svojim zahtevima za vršenje nadzora nad zakonitošću rada NSSNM, upućenim Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i Ministarstvu kulture, ukazuje na to da je vlasnik celokupnog fonda Spomen doma upravo NSSNM, te da predsednica Saveta nije imala ovlašćenja da samovoljno raspolaže ovim fondom. 

Ideja o kupovini kuće i zaostavštine Martina Jonaša, kao jednog od najvećih slikara naivne umetnosti u Srbiji, potekla je još 2010. godine od Ambasade Slovačke republike, da bi se realizovala četiri godine kasnije, podseća ova istoričarka umetnosti.

“Naime, Slovačka Vlada donela je odluku o izdavajanju 223.707 eura za realizaciju celog projekta, i to preko njihovog Ministarstva inostranih poslova, odnosno Kancelarije za Slovake u dijaspori”, objašnjava Jarmila Ćendić. “Popis dela Martina Jonaša vršen je nekoliko puta. Najpre je opština, izvršila popis kako bi se dopunilo ostavinsko rešenje o nasleđivanju Martina Jonaša (sina slikara), da bi prilikom kupovine sve bilo legalno i tačno znalo šta ulozi u kupoprodajni ugovor. Nakon toga ekspertska grupa iz Slovačke novi popis je napravila prilikom pravljenja ugovora između Kancelarje i NSSNM. Ugovor je sklopljen 2011.g. i od tada počinje rekonstrukcija kuće Martina Jonaša.”

Spomen dom Martina Jonaša svečano je otvoren 2014. godine, kada je na korišćenje dat Galeriji naivne umetnosti u Kovačici, kaže istoričarka umetnosti.

Jarmila Ćendić takođe izražava sumnju u regularnost same odluke o poklanjanju slike. “Imamo sumnje da je sporno raspolaganje učinjeno samovoljno, bey prethodno donate odluke Nacionalnog saveta slovačke nacionalne i bez bilo kakvog utvrđivanja opravdane svrhe raspolaganja”, navodi se u njenom zahtevu upućenom nadležnim institucijama u Srbiji. Ona dovodi u pitanje da li je zaista postojala odluka NSSNM, ili je, kako kaže, “sednica NSSNM na kojoj se navodno odlučivalo po ovom pitanju može i da se anidatira”, te ističe da ne postoji opravdana svrha za otuđenje slike.

“Nije ovo prvi predsednik države koji je posetio Kovačicu, dolazili su i pre njega, a nikada nikome na  pamet nije padalo da poklanja dela naivnih slikara, koja se nalaze u fondu galerije ili pak Spomen doma. A ako je istina da su izglasali na sastanku NSSNM otuđenje slike, onda je to sramotno za sve članove NSSNM, sa posebnim naglaskom na članove iz opštine Kovačica, a najveći paradoks je, što je predsednica NSSNM iz Kovačice i što je dozvolila da se takva tačka uopšte nađe na dnevnom redu. To je sramota i  za osudu svih članova Saveta, koji treba čuvaju  nacionalno blago Slovaka, a ne da ga poklanjaju, otuđuju i rasturaju”, kaže Jarmila Ćendić. 

Argumenti Nacionalnog saveta Slovaka

Sa druge strane, Nacionalni savet slovačke nacionalne manjine (NSSNM) tvrdi da je prilikom poklanjanja slike ispoštovana procedura. 

Prema Odluci o dodeli poklona – slike Martina Jonaša predsedniku Republike Srbije Aleksandru Vučiću koja je donesena, kako piše u ovom dokumentu, 7. marta, dan pre nego što je srpski predsednik posetio Kovačicu, kada mu je Jonaševa slika poklonjena, a objavljene tek 17. marta, NSSNM je na svojoj 21. elektronskoj sednici održanoj Odluku o dodeli poklona – slike Martina Jonaša predsedniku Republike Srbije Aleksandru Vučiću”. 

U dokumentu se navodi da je odluka doneta u skladu sa članom 8, stav 3 Statuta Nacionalnog saveta slovačke nacionalne manjine, članom 9 Kupoprodajnog ugovora i članom 1 i 4 Odluke o predstavljanju i poklonima. U odluci se takođe objašnjava da se slika poklanja “na osnovu člana 1 i 4 Odluke o predstavljanju i poklonima broj: 01-401 od dana 03.07.2009, u kojima se navodi da NRSNM može dodeliti poklone predstavnicima institucija koji su doprineli poboljšanju položaja slovačke nacionalne manjine umesto zahvalnosti za dugogodišnju saradnju.

Ova situacija dobija i međunarodnu dimenziju, s obzirom na to da je naivno slikarstvo Kovačice upisano na UNESCO-ovu Reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva. 

“Svakako u celu ovu priču treba da se uključi i UNESCO. Ne bih volela da nas zbog ovog čina skinu sa liste nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva, jer naši slikari to nisu zaslužili, ali na žalost sa ovakvim činom sve može da bude pod znakom pitanja”, kaže Jarmila Ćendić, istoričarka umetnosti.

Kako bismo potvrdili informaciju o vraćanju slike, kontaktirali smo putem elektronske pošte Opštinu Kovačica, Galeriju naivne umetnosti i NSSNM, ali nismo dobili odgovor. Nakon toga, usledio je telefonski razgovor sa predsednicom Nacionalnog saveta slovačke nacionalne manjine, Dušankom Petrak, koja je potvrdila da je slika vraćena u Spomen dom. Ovu informaciju je naknadno potvrdio i predsednik Skupštine opštine Kovačica, Jaroslav Hrubik, naglasivši da je srpski predsednik Aleksandar Vučić želeo da se slika vrati i da bude izložena u Spomen kući Martina Jonaša.